1, 2. (а) У ком смислу су Израелци били попут беспомоћне овчице окружене вуковима? (Видети слику на почетку поглавља.) (б) Шта се увек изнова дешавало са израелским народом и њиховим краљевима?

 ИЗРАЕЛЦИ су стотинама година били попут беспомоћне овчице окружене чопором вукова. Са истока су им претили Амонци, Моавци и Едомци. На западу су своје упориште имали Филистеји, њихови вековни непријатељи. На северу је био Тир, богат и моћан центар тадашњег трговачког света. Јужно од Израела пружао се древни Египат, којим је владао фараон, на кога се гледало као на божанство.

² Када су се Израелци ослањали на Јехову, он их је штитио од њихових непријатеља. Међутим, увек изнова се дешавало да и народ и краљеви потпадну под лош утицај околних народа. Један такав поводљиви владар био је краљ Ахав. Он је владао десетоплеменским краљевством Израела у време када је Јосафат владао Јудом. Оженио се Језавељом, ћерком сидонског краља који је управљао богатим и развијеним Тиром. Та жена је фанатично ширила култ Вала у Израелу и веома лоше је утицала на Ахава. Под Ахавовим утицајем права религија се искварила као никада до тада (1. Краљ. 16:30-33; 18:4, 19).

3, 4. (а) На кога је Језекиљ усмерио своју пажњу? (б) Која питања ћемо размотрити?

 ³ Јехова је упозоравао свој народ на то какве ће бити последице непослушности. А онда је његовом стрпљењу дошао крај (Јер. 21:7, 10; Језек. 5:7-9). Вавилонска војска је 609. пре н. е., скоро десет година након последње инвазије, по трећи пут кренула у поход на Обећану земљу. Овог пута ће срушити јерусалимске зидине и погубити све који су се бунили против Навуходоносора. У јеку опсаде, када су ужасни детаљи Језекиљевог пророчанства почели да се испуњавају, пророк је усмерио пажњу на народе који су живели око Обећане земље.

⁴ Јехова је открио Језекиљу да ће се Јудини непријатељи радовати због уништења Јерусалима и да ће бити окрутни према онима који буду преживели то уништење. Али народи који су презирали Јехову и који су прогонили или искварили његов народ, неће избећи последице својих поступака. Шта можемо научити из тога како су околни народи утицали на Израелце и како су се Израелци поставили према њима? И како нам Језекиљева пророчанства о тим народима уливају наду?

5, 6. У каквом су односу били Амонци и Израелци?

⁵ Амонци, Моавци и Едомци су у извесном смислу били у сродству са Израелцима. Упркос заједничком пореклу, ти народи су дуги низ година гајили злобу и непријатељство према Божјем народу (Језек. 25:6).

⁶ Амонци су били потомци Аврахамовог братанца Лота преко његове млађе ћерке (Пост. 19:38). Језик им је био толико сличан хебрејском да су се по свему судећи лако споразумевали са Израелцима. Јехова је управо због тих породичних веза рекао Израелцима да не нападају Амонце (Пон. зак. 2:19). Међутим, у време судија, Амонци су се придружили моавском краљу Еглону у рату против Израелаца (Суд. 3:12-15, 27-30). Касније, када је Саул постао краљ, Амонци су напали Израел (1. Сам. 11:1-4). А у данима краља Јосафата, поново су удружили снаге са Моавцима у походу на Обећану земљу (2. Лет. 20:1, 2).

7. Како су се Моавци опходили према Израелцима?

⁷ Моавци су такође били Лотови потомци, али преко његове старије ћерке (Пост. 19:36, 37). Јехова је рекао Израелцима да не ратују против Моаваца (Пон. зак. 2:9). Али Моавци им нису узвратили добротом. Уместо да помогну Израелцима када су бежали из Египта, покушали су да их спрече да уђу у Обећану земљу. Моавски краљ Валак је унајмио Валама да прокуне Израелце, а Валам га је саветовао како да наведе Израелце на неморал и идолопоклонство (Бр. 22:1-8; 25:1-9;  Откр. 2:14). Моавци су вековима угњетавали Израелце, све до Језекиљевих дана (2. Краљ. 24:1, 2).

8. Зашто је Јехова рекао да су Едомци и Израелци браћа и како су Едомци поступали?

⁸ Едомци су били потомци Исава, Јаковљевог брата близанца. Они су били у тако блиском сродству са Израелцима да је Јехова рекао да су браћа (Пон. зак. 2:1-5; 23:7, 8). Па ипак, од када су Израелци изашли из Египта па све до уништења Јерусалима 607. пре н. е., Едомци су били њихови непријатељи (Бр. 20:14, 18; Језек. 25:12). У време уништења Јерусалима, они су се радовали пропасти тог града и подстицали Вавилонце да га сравне са земљом. Поврх тога, непријатељима су предавали Израелце који су покушали да побегну (Пс. 137:7; Авд. 11, 14).

9, 10. (а) Шта се десило са Амонцима, Моавцима и Едомцима? (б) Који примери показују да нису сви припадници тих народа мрзели Израелце?

⁹ Јехова је те народе позвао на одговорност због тога како су се понашали према његовом народу. Он је рекао: „Амонце ћу предати људима са Истока, и Амонци се више неће помињати међу народима.“ Још је рекао: „Извршићу пресуду у Моаву. Тада ће морати да признају да сам ја Јехова“ (Језек. 25:10, 11). Та пророчанства су почела да се испуњавају отприлике пет година након пада Јерусалима, када су Вавилонци освојили Амон и Моав. Што се тиче Едома, Јехова је рекао: „Истребићу из њега људе и стоку и претворићу га у пустош“ (Језек. 25:13). Као што је и проречено, Амонци, Моавци и Едомци су нестали као народи (Јер. 9:25, 26; 48:42; 49:17, 18).

¹⁰ Међутим, нису сви припадници тих народа мрзели Божји народ. На пример, Селек Амонац и Јетема Моавац били су храбри ратници у војсци краља Давида (1. Лет. 11:26, 39, 46; 12:1). А Моавка Рута је била једна од жена које су верно служиле Јехови (Рута 1:4, 16, 17).

11. Које поуке можемо извући из тога како су се Израелци опходили према Амонцима, Моавцима и Едомцима?

¹¹ Које поуке можемо извући из тога како су се Израелци поставили према тим народима? Израелци су постали неопрезни и постепено су почели да потпадају под њихов утицај. Прихватили су њихова веровања и обичаје и почели да се клањају моавском богу Валу фегорском и амонском богу Молоху (Бр. 25:1-3; 1. Краљ. 11:7). Нешто слично се и нама може десити. Можда бисмо и ми могли постати неопрезни и попустити под притиском чланова породице који не служе Јехови. На пример, можда не разумеју зашто не славимо Ускрс и зашто не размењујемо поклоне за божићне и новогодишње празнике нити се држимо неких других обичаја повезаних са погрешним веровањима. Можда из најбољих намера желе да нас наведу да се барем накратко одрекнемо својих ставова. Али веома је важно да никада не подлегнемо таквим притисцима! Као што показује историја древног Израела, чак би и  један погрешан корак могао довести до катастрофалних последица.

12, 13. Са каквим се противљењем можемо суочити, али какав може бити исход ако останемо верни Јехови?

¹² Још нешто можемо научити што се тиче односа између Израелаца с једне стране и Амонаца, Моаваца и Едомаца с друге стране. Можда се суочавамо са жестоким противљењем чланова породице који не деле наша веровања. Исус је рекао да ће у неким ситуацијама порука коју проповедамо раздвојити „човека од његовог оца и ћерку од њене мајке“ (Мат. 10:35, 36). Јехова је рекао Израелцима да не започињу сукоб са братским народима, тако да ни ми не треба да се препиремо са члановима породице који не служе Јехови. Али не треба ни да се изненадимо када наиђемо на противљење (2. Тим. 3:12).

¹³ Чак и када нам се чланови породице не противе директно, не смемо им дозволити да на наш живот имају већи утицај од Јехове. Зашто је то важно? Зато што само Јехова заслужује прво место у нашем срцу. (Прочитати Матеја 10:37.) Осим тога, ако останемо верни Јехови, можда ће неки чланови наше породице почети да му служе, као што су то некад учинили Селек, Јетема и Рута (1. Тим. 4:16). Тада ће и они имати част да служе једином правом Богу и да под његовим окриљем осете љубав и сигурност.

14, 15. Како су се Филистеји опходили према Израелцима?

¹⁴ Филистеји су првобитно живели на Криту, а затим су се населили у Ханану, земљи коју је Јехова касније обећао Аврахаму и његовим потомцима. И Аврахам и Исак су имали додира са неким људима из тог народа (Пост. 21:29-32; 26:1). У време када су Израелци ушли у Обећану земљу, Филистеји су били моћан народ са војском која је уливала страх. Клањали су се лажним боговима, као што су Вал-Зевул и Дагон (1. Сам. 5:1-4; 2. Краљ. 1:2, 3). Израелци су више пута изневерили Јехову и служили тим боговима (Суд. 10:6).

¹⁵ Пошто Израелци нису били верни Јехови, он је дозволио да Филистеји доминирају над њима дуги низ година (Суд. 10:7, 8; Језек. 25:15). Отежавали су им живот многим забранама a и многе од њих су побили (1. Сам. 4:10). Међутим, кад би се Израелци покајали и вратили Јехови, он би их избављао. Чинио је то преко људи као што су били Самсон, Саул и Давид (Суд. 13:5, 24; 1. Сам. 9:15-17; 18:6, 7). Као што је Језекиљ прорекао, Филистеји су искусили Јеховин гнев када су Вавилонци, а касније и Грци освојили њихову земљу (Језек. 25:15-17).

16, 17. Које поуке можемо извући из тога како су се Филистеји опходили према Израелцима?

 ¹⁶ Које поуке можемо извући из тога како су се Филистеји опходили према Израелцима? Јеховин народ у савремено доба нашао се на мети неких од најмоћнијих светских сила. За разлику од Израелаца у старо доба, ми смо остали одани Јехови. Па ипак, понекад се чинило да ће непријатељи Божјег народа остварити оно што су замислили. На пример, почетком 20. века, власти у Сједињеним Државама покушале су да зауставе Јеховин народ у проповедању тако што су на вишегодишње казне затвора осудиле оне који су имали велике одговорности у организацији. За време Другог светског рата, нацистичка партија у Немачкој покушала је да Божји народ збрише са лица земље. Хиљаде Јеховиних сведока одведено је у концентрационе логоре, а неколико стотина је погубљено. Након тог рата, Совјетски Савез је водио дугогодишњу кампању против Јеховиних сведока, због чега су наша браћа завршавала у радним логорима или у изгнанству у Сибиру.

¹⁷ Власти и даље могу забрањивати наше проповедање, затварати браћу, а неке чак и погубити. Да ли ћемо се због тога уплашити или изгубити веру? Нећемо! Јехова ће сачувати своје верне слуге. (Прочитати Матеја 10:28-31.) Историја сведочи о томе да су неке моћне, диктаторске власти нестале са светске сцене, док Јеховин народ и даље напредује. Ускоро ће све људске власти доживети исто што и Филистеји – мораће да признају да је Јехова Врховни Владар. Попут Филистеја, и оне ће нестати са лица земље!

18. Зашто је Тир био утицајан град?

¹⁸ Тир b је у древно доба био центар трговачког света. Тирске лађе су разгранатом мрежом пловних путева преко Средоземног мора стизале на запад. На истоку је Тир копненим  путевима одржавао трговачке везе са далеким земљама. Вековима је гомилао богатство које је пристизало из свих тих крајева. Његови трговци су били толико богати да су себе сматрали кнезовима (Ис. 23:8).

19, 20. У чему је била разлика између становника Тира и становника Гаваона?

¹⁹ У време краља Давида и Соломона, Израелци су доста сарађивали са становницима Тира, који нису само обезбедили материјал за изградњу Давидовог двора и касније Соломоновог храма већ су послали и занатлије које су учествовале у радовима (2. Лет. 2:1, 3, 7-16). У то време су Израелци били верни Јехови и зато су напредовали (1. Краљ. 3:10-12; 10:4-9). Због тога су хиљаде становника Тира имале изузетну прилику да упознају Јехову и могли су из прве руке да виде колико је добро служити њему, једином правом Богу.

²⁰ Међутим, становници Тира су остали усредсређени искључиво на материјалне ствари. Нису били попут становника значајног хананског града Гаваона, који су почели да служе Јехови само због онога што су чули о његовим великим делима (Ис. Нав. 9:2, 3, 22–10:2). У ствари, становници Тира су постали непријатељи Израелаца и чак су неке од њих продали у ропство (Пс. 83:2, 7; Јоило 3:4, 6; Ам. 1:9).

21, 22. Шта се догодило са Тиром и зашто?

²¹ Јехова је преко пророка Језекиља тим непријатељима свог народа рекао: „Борићу се против тебе, Тире, и подићи ћу на тебе многе народе као што море подиже своје таласе. Они ће срушити твоје зидине и разориће твоје куле, а ја ћу почистити твоје рушевине и претворићу те у голу стену“ (Језек. 26:1-5). Становници Тира су се уздали у своје богатство, које им је пружало исти осећај сигурности као и зидине око тог острвског града високе 46 метара. Сигурно би било боље да су обратили пажњу на оно што је Соломон рекао: „Благо  је за богатог човека као утврђен град и висок зид у његовој машти“ (Посл. 18:11).

²² Када су у испуњењу Језекиљевог пророчанства Вавилонци, а касније и Грци освојили Тир, његови становници су на својој кожи осетили да је сигурност коју су им пружали богатство и градске зидине била само плод њихове маште. Након уништења Јерусалима, Вавилонци су 13 година држали Тир под опсадом (Језек. 29:17, 18). А онда је 332. пре н. е., Александар Велики испунио један изузетан детаљ Језекиљевог пророчанства. c Његова војска је искористила рушевине копненог дела Тира, побацала камење и остатке дрвне грађе у море и направила насип који је спојио острво са копном (Језек. 26:4, 12). Александар Велики је пробио зидине острвског дела града, опљачкао га, побио хиљаде војника и грађана, а десетине хиљада продао у ропство. Становници Тира су били присиљени да признају да је Јехова Врховни Владар када су на тежак начин схватили да их велико богатство није могло заштитити (Језек. 27:33, 34).

23. Коју поуку можемо извући из онога што се догодило становницима Тира?

²³ Коју поуку можемо извући из онога што се догодило становницима Тира? Никада не смемо дозволити да нас „заводљиво богатство“ наведе да се уздамо у материјалне ствари и да их сматрамо заштитом (Мат. 13:22). Не можемо „робовати Богу и богатству“. (Прочитати Матеја 6:24.) Истински су сигурни само они који целим срцем служе Јехови (Мат. 6:31-33; Јов. 10:27-29). Пророчанства о крају овог света испуниће се до најситнијих детаља, баш као што су се испунила пророчанства о Тиру. Када Јехова буде уништио похлепан и себичан трговачки систем овог света, они који се уздају у богатство биће присиљени да признају да је он Врховни Владар.

24-26. (а) Зашто је Јехова за Египат рекао да је попут обичне сламке? (б) Како се краљ Седекија оглушио о оно што му је Јехова рекао и какве су биле последице?

²⁴ Још од времена пре Јосифа па све до времена када су Вавилонци ушли у Јерусалим, Египат је имао значајан политички утицај у области Обећане земље. Можда је због свог вековног постојања изгледао стабилно, попут старог дрвета са разгранатим корењем. Али у поређењу са Јеховом био је слаб попут „обичне сламке“ (Језек. 29:6).

²⁵ Краљ Седекија, који је окренуо леђа Јехови, није то схватио. Јехова је преко пророка Јеремије рекао Седекији да се подложи краљу Вавилона (Јер. 27:12). Седекија се чак у Јеховино име заветовао да се неће бунити против Навуходоносора. Али онда се оглушио о оно што му је Јехова рекао, прекршио је обећање које је дао Навуходоносору и тражио помоћ Египта у борби против Вавилонаца (2. Лет. 36:13;  Језек. 17:12-20). Међутим, Израелци који су се ослонили на политичку моћ Египта нанели су себи велику штету (Језек. 29:7). Египат је можда деловао застрашујуће попут морске немани. Али Јехова је рекао да ће му ставити куке у чељусти и извући га на копно да би га уништио, као што су то радили ловци који су хватали крокодиле у Нилу. То је и учинио када је послао Вавилонце да покоре древни Египат (Језек. 29:3, 4, 9-12, 19).

²⁶ А шта је било са Седекијом? Будући да се тај зли поглавар побунио против Јехове, Језекиљ је прорекао да ће он остати без круне и власти. Али у ономе што је Језекиљ рекао било је и трачка наде (Језек. 21:25-27). Јехова је преко њега прорекао да ће на престо доћи краљ из Давидове краљевске лозе, то јест онај који на то има „законско право“. У следећем поглављу ове књиге видећемо ко је то био.

27. Коју поуку можемо извући из тога што су се Израелци ослонили на помоћ Египта?

²⁷ Коју поуку можемо извући из тога што су се Израелци ослонили на помоћ Египта? Јеховин народ у данашње време не треба да се узда у политичке силе, сматрајући да ће оне донети трајну сигурност. Чак ни у својим мислима не смемо бити „део света“ (Јов. 15:19; Јак. 4:4). Можда политички систем изгледа моћно, али као и древни Египат, он је слаб попут обичне сламке. Колико би само било бесмислено полагати наде у смртног човека, а не у свемоћног Владара читавог свемира! (Прочитати Псалам 146:3-6.)

28-30. Како ће народи „морати да признају“ Јеховину врховну власт, а како је ми већ сада признајемо?

²⁸ Говорећи о народима, Јехова неколико пута у књизи пророка Језекиља каже: „Тада ће морати да признају да сам ја Јехова“ (Језек. 25:17). Те речи су се сасвим сигурно обистиниле у древно доба када је Јехова извршио пресуду над непријатељима свог народа. Али оне ће имати веће испуњење у наше време. Како?

²⁹ Као и Божји народ у старо доба, окружени смо народима који сматрају да смо незаштићени попут беспомоћне овчице (Језек. 38:10-13). Као што ћемо видети у 17. и 18. поглављу ове књиге, народи ће ускоро покренути жесток и свеопшти напад на Божји народ. Али када то буду учинили, сазнаће шта је права сила. Док их Јехова буде уништавао у Армагедону, биће присиљени да признају да он има врховну власт (Откр. 16:16; 19:17-21).

³⁰ С друге стране, ми ћемо имати његову заштиту и благослов. Зашто? Зато што већ сада признајемо Јеховину врховну власт тиме што се уздамо у њега, слушамо га и служимо само њему, што он с правом и заслужује. (Прочитати Језекиља 28:26.)