1-3. (a) Zašto je Jezekilj bio zapanjen i šta je saznao u vezi sa uništenjem Jerusalima? (b) Koja ćemo pitanja osmotriti?

 JEZEKILJ je bio zapanjen! Upravo je u viziji video odvratne stvari koje su Judejci činili u hramu u Jerusalimu. a Ti buntovnici su oskrnavili mesto koje je bilo središte prave religije u Izraelu. Međutim, nije samo hram bio onečišćen. Čitava zemlja je bila puna nasilja, i to u tolikoj meri da za nju više nije bilo leka. Duboko povređen onim što je činio njegov izabrani narod, Jehova je rekao: „Zato ću s njima postupiti u svom gnevu“ (Jezek. 8:17, 18).

² Jezekilju je sigurno bilo veoma teško kada je saznao da će Jehova iskaliti svoj gnev i uništiti Jerusalim i hram, koji je nekada bio svet u njegovim očima. Nema sumnje da se Jezekilj pitao šta će biti sa stanovnicima Jerusalima koji su bili verni Bogu. Da li će oni biti pošteđeni i na koji način? Jezekilj nije morao dugo da čeka odgovor. Ubrzo nakon što je čuo oštru osudu koju je Bog izrekao protiv Jerusalima, čuo je i snažan glas koji poziva one kojima je zapoveđeno da izvrše Božju kaznu  (Jezek. 9:1). Sigurno je za njega bilo veliko olakšanje kada je u nastavku vizije saznao da neće biti uništeni svi, već samo oni koji to zaslužuju. Oni koji budu verni Bogu preživeće to uništenje.

³ Dok se bliži kraj ovog zlog sveta, možda se pitamo ko će preživeti predstojeće uništenje. Osmotrimo zato sledeća pitanja: (1) Šta je Jezekilj video u nastavku vizije? (2) Kako se ta vizija ispunila u njegovo vreme? (3) Šta ova vizija znači za nas danas?

4. Opiši šta je sledeće Jezekilj video i čuo u viziji.

⁴ Šta je sledeće Jezekilj video i čuo u viziji? (Pročitati Jezekilja 9:1-11.) Sedmorica ljudi približavala su se „iz pravca gornjih vrata koja gledaju na sever“, što je možda bilo u blizini mesta gde je stajao „idol koji izaziva Božji gnev“ i gde su žene oplakivale boga Tamuza (Jezek. 8:3, 14). Oni su ušli u unutrašnje dvorište hrama i stali su pored bakarnog oltara. Ali nisu došli da prinesu žrtvu. Jehova više nije prihvatao žrtve koje su se prinosile u hramu. Šestorica njih su stajala „svaki sa svojim razornim oružjem u ruci“. Sedmi čovek je bio drugačiji od ostalih. Nosio je lanenu odeću i u ruci nije imao oružje, već „pribor za pisanje“, ili prema fusnoti „pisarsku mastionicu“.

5, 6. Šta saznajemo o ljudima kojima je stavljen znak na čelo? (Videti sliku na početku poglavlja.)

⁵ Šta je čoveku s priborom za pisanje bilo rečeno da uradi? Dobio je odgovoran zadatak od samog Jehove: „Prođi kroz grad, kroz Jerusalim, i stavi znak na čelo ljudima koji tuguju i plaču zbog svih gadosti koje se čine u gradu.“ Možda se Jezekilj tada setio bogobojaznih Izraelaca koji su morali da krvlju poprskaju oba dovratka i nadvratak ulaznih vrata na svojim kućama, kako njihovi prvenci ne bi bili pobijeni (Izl. 12:7, 22, 23). Da li će znak koji će čovek s priborom za pisanje staviti ljudima na čelo služiti sličnoj svrsi? Da li će oni koji imaju taj znak biti sačuvani tokom uništenja Jerusalima?

⁶ Odgovor postaje očigledan ako uzmemo u obzir na osnovu čega je nekome stavljen taj znak. Stavljen je na čelo onima koji „tuguju i plaču zbog svih gadosti koje se čine u gradu“. Šta nam to govori o tim ljudima? Oni nisu bili potreseni samo zbog idolopoklonstva u hramu već i zbog toga što je Jerusalim bio pun nasilja, nemorala i iskvarenosti (Jezek. 22:9-12). Pored toga, oni po svemu sudeći nisu krili svoje emocije, već su rečima i delima pokazivali da im je odvratno ono što se  dešava u zemlji i da su odani pravom Bogu. Jehova je zato odlučio da im pokaže milosrđe i sačuva im život.

7, 8. Kako su šestorica ljudi s razornim oružjem izvršila svoj zadatak i šta se desilo na kraju vizije?

⁷ Kako su onda šestorica ljudi s razornim oružjem izvršila svoj zadatak? Jezekilj je čuo kako im Jehova govori da idu za čovekom s priborom za pisanje i da pobiju sve osim onih koji na čelu imaju znak. Takođe im je rekao: „Počnite od mog svetilišta“ (Jezek. 9:6). Izvršenje presude trebalo je da počne od samog jerusalimskog hrama, koji više nije bio svet u Jehovinim očima. Najpre su pobijene starešine koje su bile „pred domom“ – to jest 70 izraelskih starešina koje su u hramu prinosile kâd lažnim bogovima (Jezek. 8:11, 12; 9:6).

⁸ Šta se desilo na kraju vizije? Jezekilj je video da se čovek s priborom za pisanje vratio i rekao Jehovi: „Učinio sam kako  si mi zapovedio“ (Jezek. 9:11). Sigurno se pitamo: „Kako su prošli stanovnici Jerusalima? Da li je bilo vernih ljudi koji su preživeli uništenje?“

9, 10. Ko je bio među onima koji su preživeli uništenje Jerusalima i šta nam to govori o njima?

⁹ Pročitati 2. Letopisa 36:17-20. Jezekiljevo proročanstvo se ispunilo 607. pre n. e., kada je vavilonska vojska uništila Jerusalim i hram. Vavilonci su bili kao „čaša u Jehovinoj ruci“ iz koje je on izlio svoj gnev na neverni Jerusalim i kaznio ga (Jer. 51:7). Da li su nastradali svi bez razlike? Nisu. U Jezekiljevoj viziji je bilo prorečeno da će neki preživeti uništenje Jerusalima (Post. 18:22-33; 2. Petr. 2:9).

¹⁰ Preživeli su mnogi koji su bili verni Bogu, poput Rihavovih potomaka, Etiopljanina Avdemeleha, proroka Jeremije i njegovog pisara Varuha (Jer. 35:1-19; 39:15-18; 45:1-5). Na osnovu Jezekiljeve vizije možemo zaključiti da su oni tugovali i plakali „zbog svih gadosti“ koje su se činile u Jerusalimu (Jezek. 9:4). Oni su po svemu sudeći pre uništenja tog grada pokazali da mrze zlo i da su odani pravom Bogu, zbog čega su i bili spaseni.

11. Koga predstavljaju šestorica ljudi s razornim oružjem i čovek s priborom za pisanje?

¹¹ Da li su oni koji su preživeli imali doslovan znak na čelu? Ne postoji zapis o tome da je Jezekilj ili bilo koji drugi prorok išao kroz Jerusalim i stavljao znak na čelo bogobojaznim ljudima. Jezekiljeva vizija po svemu sudeći govori o nečemu što su učinila duhovna stvorenja i što ljudi nisu mogli videti. Čovek s priborom za pisanje i šestorica ljudi s razornim oružjem u ruci predstavljaju Jehovina verna duhovna stvorenja, koja su uvek spremna da učine ono što je po njegovoj volji (Ps. 103:20, 21). Nema sumnje da je Jehova uz pomoć svojih anđela izvršio presudu nad Jerusalimom. Anđeli su se pobrinuli da ne budu pobijeni svi već samo oni koji to zaslužuju, što je bilo kao da su stavili znak na čelo onima koji treba da budu pošteđeni.

12, 13. (a) Zašto je Jehova izlio gnev na Jerusalim i zašto možemo očekivati da će izliti gnev na današnji svet? (b) Da li neverni Jerusalim predstavlja hrišćanske crkve? Objasni. (Videti okvir „Da li Jerusalim predstavlja hrišćanske crkve?“)

¹² Pred nama je vreme kada će Bog izvršiti svoju presudu u do sada nezapamćenim razmerama. Biće to „velika nevolja kakve nije bilo od početka sveta do sada, niti će je više biti“ (Mat. 24:21). Dok čekamo taj značajan događaj, postavljaju se neka pitanja: Da li će biti uništeni samo oni koji to zaslužuju? Da li će Jehovine sluge na neki način biti obeležene, to jest da li će dobiti neki znak zahvaljujući kome će preživeti veliku nevolju?  Drugim rečima, da li se Jezekiljeva vizija o čoveku s priborom za pisanje ispunjava u naše vreme? Odgovor na ova tri pitanja je potvrdan. Zašto to možemo reći? Da bismo to saznali, vratimo se na Jezekiljevu viziju.

¹³ Možda se sećamo zašto je Jehova izlio svoj gnev na drevni Jerusalim. Pogledajmo ponovo šta stoji u Jezekilju 9:8, 9. (Pročitati.) Kada je Jezekilj izrazio bojazan da će predstojeće uništenje zadesiti „sve preostale od Izraela“, Jehova je naveo četiri razloga za presudu koju je doneo. Kao prvo, „prestup“ naroda je bio „veoma velik“. b Kao drugo, Judina zemlja je bila „puna krvoprolića“. Kao treće, Jerusalim, prestonica Judinog kraljevstva, bio je „pun pokvarenosti“. I kao četvrto, ljudi su nalazili izgovor za svoje zle postupke uveravajući sebe da ih Jehova „ne vidi“. Sve ovo što je Jehova rekao kada je osudio Jerusalim važi i za današnji svet pun zla, nasilja, iskvarenosti i bezbožnosti. Pošto se Jehova „ne menja“, ono što je izazvalo njegov gnev u Jezekiljevo vreme i danas na sličan način utiče na njega (Jak. 1:17; Mal. 3:6). Dakle, možemo očekivati da će Jehova i u naše vreme poveriti sličan zadatak duhovnim stvorenjima koja su predstavljena šestoricom ljudi s razornim oružjem i čovekom s priborom za pisanje.

14, 15. Koji primeri potvrđuju da Jehova upozorava ljude na predstojeće uništenje?

¹⁴ Kako se onda Jezekiljeva vizija ispunjava u naše vreme? Da bismo znali šta da očekujemo u današnje vreme, kao i u budućnosti, treba da uzmemo u obzir kako se ta vizija ispunila u prošlosti. Osmotrimo neka obeležja njenog ispunjenja koja smo do sada videli ili koja ćemo tek videti.

¹⁵ Jehova upozorava ljude na predstojeće uništenje. Kao što smo videli u 11. poglavlju ove knjige, Jehova je Jezekilja postavio za „stražara izraelskom narodu“ (Jezek. 3:17-19). Počevši od 613. pre n. e., Jezekilj je jasno upozoravao Izraelce na predstojeće uništenje. Drugi proroci, kao što su Isaija i Jeremija, takođe su upozoravali na nevolju koja će zadesiti Jerusalim (Is. 39:6, 7; Jer. 25:8, 9, 11). Jehova je u naše vreme preko Hrista poverio jednoj maloj grupi pomazanih hrišćana ne samo zadatak da daje duhovnu hranu njegovim slugama već i da upozorava ljude na veliku nevolju koja se brzo približava (Mat. 24:45).

16. Da li Jehovine sluge obeležavaju one koji će preživeti? Objasni.

¹⁶ Jehovine sluge ne obeležavaju one koji će preživeti. Prisetimo se da Jezekilju nije bilo rečeno da ide kroz Jerusalim i stavlja ljudima znak na čelo. Slično tome, Jehovin narod danas nije  dobio zadatak da obeležava one koji će preživeti. Nama je, kao Hristovim slugama, poveren zadatak da propovedamo. Mi pokazujemo da ozbiljno shvatamo taj zadatak time što revno propovedamo dobru vest o Božjem Kraljevstvu i upozoravamo ljude na to da će ovom zlom svetu uskoro doći kraj (Mat. 24:14; 28:18-20). Na taj način pomažemo iskrenim ljudima da počnu da služe pravom Bogu (1. Tim. 4:16).

17. Šta ljudi moraju sada da rade kako bi u budućnosti bili u simboličnom smislu obeleženi?

¹⁷ Da bi preživeli predstojeće uništenje, ljudi sada moraju da pokažu veru. Kao što smo već videli, oni koji su preživeli uništenje Jerusalima 607. pre n. e., pre toga su pokazali da mrze zlo i da su odani pravom Bogu. Slično je i danas. Pre nego što ovaj svet bude uništen, ljudi moraju pokazati da „tuguju i plaču“, to jest da su duboko potreseni zbog zla koje se dešava u svetu. Ne treba da skrivaju svoje emocije, već rečima i delima moraju pokazati da su odani pravom Bogu. Kako to mogu učiniti? Moraju pozitivno da reaguju na propovedanje dobre vesti, da razvijaju osobine poput Hristovih, da se krste u znak svog predanja Jehovi i da verno podupiru Hristovu braću (Jezek. 9:4; Mat. 25:34-40; Ef. 4:22-24; 1. Petr. 3:21). Samo oni koji danas to čine i koji dočekaju veliku nevolju kao prave Božje  sluge biće u simboličnom smislu obeleženi kako bi je preživeli.

18. (a) Kako i kada će Isus Hrist obeležiti one koji će preživeti kraj ovog sveta? (b) Da li pomazani hrišćani moraju da dobiju simbolični znak kako bi preživeli Armagedon? Objasni.

¹⁸ Isus će obeležiti one koji će preživeti kraj zlog sveta. U Jezekiljevim danima, anđeli su učestvovali u obeležavanju onih koji su preživeli uništenje Jerusalima. U današnje vreme, čovek s priborom za pisanje predstavlja Isusa Hrista kada „dođe u svojoj slavi“ kao Sudija svim narodima (Mat. 25:31-33). Isus će doći tokom velike nevolje, nakon uništenja lažne religije. c U tom značajnom periodu, neposredno pre nego što počne Armagedon, on će prosuditi ljude kao ovce ili jarce. Pripadnici „velikog mnoštva“ biće prosuđeni, to jest obeleženi kao ovce, što znači da će „dobiti večni život“ (Otkr. 7:9-14; Mat. 25:34-40, 46). A šta će biti s pomazanim hrišćanima? Oni ne moraju da dobiju simbolični znak kako bi preživeli Armagedon. Pomazani hrišćani će biti završno obeleženi pečatom, ili pre nego što umru, ili pre nego što izbije velika nevolja. A onda će, u nekom trenutku pre početka Armagedona, oni koji još uvek budu na zemlji biti uzeti na nebo (Otkr. 7:1-3).

19. Ko će sa Isusom izvršiti presudu nad ovim svetom? (Videti okvir „Tugovanje i plakanje, obeležavanje, uništavanje“.)

¹⁹ Nebeski Kralj, Isus Hrist, i njegove nebeske vojske izvršiće presudu nad ovim svetom. U Jezekiljevoj viziji, šestorica ljudi  s razornim oružjem nisu počeli sa uništavanjem sve dok čovek u lanenoj odeći nije obeležio sve koji će preživeti uništenje Jerusalima (Jezek. 9:4-7). Slično tome, predstojeće uništenje ovog zlog sveta počeće tek nakon što Isus bude sudio svim narodima i obeležio one koji će preživeti. Zatim će tokom Armagedona Isus povesti nebeske vojske – svete anđele i 144 000 svojih suvladara – da izvrše presudu nad zlim svetom. Uništiće ovaj zao poredak, a Božje sluge će uvesti u pravedni novi svet (Otkr. 16:14-16; 19:11-21).

20. Koje se ohrabrujuće pouke nalaze u Jezekiljevoj viziji o čoveku s priborom za pisanje?

²⁰ Zaista smo zahvalni za ohrabrujuće pouke iz Jezekiljeve vizije o čoveku s priborom za pisanje. Možemo imati potpuno pouzdanje u to da Jehova neće uništiti pravedne zajedno sa zlima (Ps. 97:10). Znamo šta treba da radimo sada kako bismo u budućnosti bili obeleženi kao oni koji će preživeti. Kao Jehovine sluge, odlučni smo da što više učestvujemo u objavljivanju dobre vesti onima koji tuguju i plaču zbog zla u Sataninom svetu i da upozoravamo ljude na predstojeći kraj. Na taj način imamo priliku da onima koji imaju „ispravan stav prema večnom životu“ pomognemo da zajedno s nama služe pravom Bogu i da u budućnosti budu obeleženi kako bi preživeli Armagedon i ušli u Božji pravedni novi svet (Dela 13:48).