1, 2. (а) За коју је посебну сврху требало издвојити део земље? (Видети слику на корицама књиге.) (б) У коју је важну чињеницу ова визија уверила изгнанике?

 ЈЕЗЕКИЉ је у последњој визији коју је имао сазнао да један део земље треба да буде издвојен за посебну сврху. То подручје није било издвојено као наследство неког израелског племена, већ као прилог Јехови. Језекиљ је видео и један изузетан град са занимљивим именом. Овај део визије уверио је изгнанике у једну веома важну чињеницу: Јехова ће бити с њима када се буду вратили у своју вољену домовину.

² Језекиљ нам пружа детаљан опис тог подручја. Сада ћемо размотрити оно што је забележио, будући да тај запис има велики значај за нас као праве Јеховине слуге.

3. Којих пет делова је чинило подручје које је Јехова издвојио и која је била њихова сврха? (Видети оквир „Подручје које треба да издвојите као прилог“.)

³ На подручју (оквир 21А; А) које је било издвојено, био је један део земље (Б) који се од севера до југа протезао у дужини од 13 километара и исто толико од истока до запада. То четвороугаоно подручје било је подељено на три дела. Горњи део био је за Левите, а средњи део био је одвојен за  храм и свештенике. Та два дела су чинила „свети прилог“ (Г). Мањи, то јест „преостали део“ (Д) користио се „за оно што није свето“ (Језек. 48:15, 20).

4. Шта можемо научити на основу записа о подручју које је издвојено као прилог Јехови?

⁴ Шта можемо научити из овог записа о подручју које је издвојено као прилог Јехови? Јехова је најпре одредио део земље који треба да буде посебан прилог, а тек затим је рекао како земљу треба поделити међу племенима. Тиме је нагласио да је најважнији део земље онај који је повезан са светом службом (Језек. 45:1). Нема сумње да су изгнаници могли много да науче на основу тога којим је редом Јехова поделио земљу. Света служба Јехови требало је да им буде на првом месту у животу. Слично томе, и ми данас дајемо приоритет духовним активностима, као што су проучавање Божје Речи, посећивање наших састанака и учествовање у служби проповедања. Када у складу са овим примером постављамо приоритете, онда ће служење Јехови бити у средишту наших свакодневних активности.

5, 6. (а) Коме је припадао град из Језекиљеве визије? (б) Шта град није представљао и зашто то кажемо?

⁵ Прочитати Језекиља 48:15. Шта су представљали град и подручје око њега? (Језек. 48:16-18). Јехова је у визији рекао Језекиљу: „Град [...] ће припадати целом израелском народу“ (Језек. 45:6, 7). Дакле, град и подручје око њега нису били део „светог подручја“ које је требало да буде издвојено за Јехову (Језек. 48:9). Имајући то у мислима, погледајмо шта ми данас можемо научити на основу онога што се у визији каже о том граду.

⁶ Али најпре морамо утврдити шта тај град не представља. Он не представља обновљени Јерусалим и његов храм. Зашто то можемо рећи? Зато што унутар града који је Језекиљ видео у визији није било храма. Осим тога, тај град не представља ниједан други град у обновљеном Израелу. На основу чега то можемо закључити? На основу тога што ни изгнаници који су се вратили у домовину ни њихови потомци нису подигли неки град који је био налик граду из Језекиљеве визије. Надаље, тај град није представљао неки „небески град“. Зашто то кажемо? Зато што је изграђен на делу земље који се користио „за оно што није свето“, за разлику од здања изграђених на земљи одвојеној искључиво за свету службу (Језек. 42:20).

7. О каквом је граду реч у Језекиљевој визији и шта он по свему судећи представља? (Видети слику на почетку поглавља.)

⁷ Шта дакле представља град који је Језекиљ видео? Сетимо се да је он видео тај град у истој визији у којој је видео  и израелску земљу (Језек. 40:2; 45:1, 6). Божја Реч указује на то да није у питању дословна, већ симболична земља, тако да се сигурно не ради ни о дословном граду. На шта нас у суштини асоцира реч „град“? На организовану групу људи који живе на истом месту. Дакле, добро организован град који је Језекиљ видео – који је приказан као савршени четвороугао – по свему судећи представља седиште добро организоване управе.

8. На ком подручју делује управа представљена градом и на основу чега то знамо?

⁸ На ком подручју та управа делује? Језекиљева визија открива да тај град функционише унутар симболичне земље. Дакле, та управа данас функционише унутар духовног раја. А на шта указује чињеница да се тај град налази на подручју које се користи за оно што није свето? На то да град не представља небеску већ земаљску управу, која доприноси добробити свих оних који живе у духовном рају.

9. (а) Ко данас сачињава земаљску управу? (б) Шта ће Исус учинити током Хиљадугодишње владавине?

⁹ Ко сачињава ту земаљску управу? У Језекиљевој визији градску управу предводи „поглавар“ (Језек. 45:7). Он је био надгледник међу народом, али није био ни свештеник ни Левит. То нас подсећа на данашње скупштинске старешине, нарочито на оне које нису помазане светим духом. Ти брижни духовни пастири који припадају „другим овцама“ понизно служе под вођством Христове небеске власти (Јов. 10:16). Исус ће током предстојеће Хиљадугодишње владавине изабрати и „по целој земљи“ поставити брижне старешине, то јест „кнезове“ (Пс. 45:16). Они ће под управом небеског Краљевства бринути о Божјем народу током Хиљадугодишње владавине.

10. Како се град зове и шта нам то гарантује?

¹⁰ Прочитати Језекиља 48:35. Тај град се зове „Јехова је ту“. То име пружа гаранцију да је у питању град у коме се осећа Јеховино присуство. Показавши Језекиљу тај град смештен у централном делу обновљене земље, Јехова је у суштини рекао изгнаницима: „Ја ћу поново бити с вама!“ То је заиста охрабрујуће обећање!

11. Које поуке можемо извући из Језекиљеве визије о граду и значењу његовог имена?

¹¹ Које поуке можемо извући из овог дела Језекиљевог пророчанства? Име града нас уверава у то да је Јехова одувек био и да ће увек бити са својим правим слугама! То име пуно значења такође истиче једну важну истину: Сврха постојања тог града није да неком човеку пружи моћ, већ да се Јеховина мерила која су одраз његове љубави и разумности спроводе у дело. На пример, Јехова члановима те управе  није дао власт да деле земљу по свом нахођењу. Он је доделио посед, то јест место у симболичној земљи, свим својим слугама укључујући и оне који су сматрани незнатнима и очекује од оних који су део земаљске управе да то поштују (Посл. 19:17; Језек. 46:18; 48:29).

12. (а) Која је још једна изузетна одлика града и на шта то указује? (б) На шта овај део визије подсећа хришћанске надгледнике?

¹² Која је још једна изузетна одлика овог града? Док су градови у древно доба имали заштитне зидине и што мањи број врата, овај град има дванаест врата! (Језек. 48:30-34). Тако велики број врата (по троја са сваке стране града) указује на то да ће они који управљају градом бити приступачни и да ће бити на располагању свим Божјим слугама. Надаље, то што град има дванаест врата показује да је он отворен за све, за цео израелски народ (Језек. 45:6). Чињеница да се у њега лако може ући служи као важан подсетник свим старешинама. Јехова жели да они буду приступачни и да стоје на располагању свима који живе у духовном рају.

13. Шта је Јехова споменуо што се тиче разних видова службе које је народ обављао?

¹³ Вратимо се у Језекиљево време и погледајмо још неке детаље које је он забележио у својој опсежној визији о подели земље. Јехова је споменуо да народ обавља разне видове службе. Свештеници су приносили жртве и приступали Јехови да му служе, а Левити су имали задатак да „у [храму] врше службу и да раде све што треба“ (Језек. 44:14-16; 45:4, 5). Надаље, Јехова је рекао да ће неки људи радити у близини града. Ко су они?

14. На коју прилику нас подсећа чињеница да су неки својим радом подупирали град?

¹⁴ Они који су својим радом подупирали град потицали су „из свих израелских племена“. Они су обрађивали земљу чији је принос био „за храну онима који служе у граду“ (Језек. 48:18, 19). Да ли нас то подсећа на прилику коју данас имамо? Наравно. Данас сви који се налазе у духовном рају имају прилику да подупиру Христову помазану браћу и оне који припадају „великом мноштву“, а које је Јехова поставио да предводе међу његовим народом (Откр. 7:9, 10). Такву подршку првенствено пружамо када спремно следимо упутства верног роба.

15, 16. (а) Који још детаљ запажамо у Језекиљевој визији? (б) У којим активностима имамо прилику да учествујемо?

¹⁵ Језекиљева визија има још један детаљ на основу ког можемо извући поуку што се тиче наше службе. О чему се ради? Јехова је рекао да ће они који чине 12 несвештеничких племена служити на два различита места: у дворишту храма и на градским пашњацима. Шта су на тим местима радили? Сва племена су долазила у двориште храма да се поклоне  Јехови и да му принесу жртве (Језек. 46:9, 24). А што се тиче земље која је припадала граду, припадници свих племена су је обрађивали и тако подупирали град. Шта можемо научити из примера тих марљивих радника?

¹⁶ Данас они који чине велико мноштво имају прилику да учествују у активностима сличним онима које је Језекиљ видео у визији. Они служе Јехови „у његовом храму“ приносећи му жртве хвале (Јевр. 13:15; Откр. 7:9-15). То чине тако што учествују у служби проповедања и тако што својим коментарима и певањем песама на скупштинским састанцима изражавају своју веру. Они сматрају да је њихова првенствена одговорност да на тај начин врше свету службу Јехови (1. Лет. 16:29). Осим тога, многи у Божјем народу могу да подупиру Божју организацију на разне начине. На пример, неки раде на изградњи и одржавању Дворана Краљевства и подружница и учествују у многим другим пројектима у оквиру Јеховине организације. Други подупиру те пројекте новчаним прилозима. Сви они такорећи обрађују земљу чинећи то на „Божју славу“ (1. Кор. 10:31). Они ревно и радосно  обављају своје задатке зато што знају да се „таквим жртвама угађа Богу“ (Јевр. 13:16). Да ли и ти у потпуности користиш такве прилике да служиш правом Богу?

17. (а) Како ће се Језекиљева визија у већој мери испунити у будућности? (б) Ко ће током Хиљадугодишње владавине имати користи од управе представљене градом?

¹⁷ Да ли ћемо у будућности видети веће испуњење Језекиљеве визије о подручју издвојеном као прилог Јехови? Да! Узмимо у обзир следеће: Језекиљ је видео да се у средишњем делу земље налазило подручје које је названо „свети прилог“, где је било „Јеховино светилиште“ (Језек. 48:10). То нас уверава да ће након Армагедона Јехова „пребивати“ међу нама, где год да будемо живели на земљи (Откр. 21:3). Током Хиљадугодишње владавине, управа представљена градом обухватиће читаву планету. Они који на земљи буду постављени да се старају о добробити Божјег народа пружаће вођство и упутства свима који буду сачињавали „нову земљу“, то јест ново људско друштво (2. Петр. 3:13).

18. (а) Зашто можемо бити сигурни да управа представљена градом никада неће одбацити Божје вођство? (б) Шта нам гарантује име града?

¹⁸ Зашто можемо бити сигурни да та управа никада неће одбацити Божје вођство? Према ономе што стоји у Божјој Речи јасно је да је тај земаљски град са дванаест врата веома сличан Новом Јерусалиму, небеском граду који такође има дванаест врата и који чине Христових 144 000 сувладара (Откр. 21:2, 12, 21-27). То значи да ће земаљска управа у свему следити вођство Божјег Краљевства и да ће савесно спроводити у дело одлуке те небеске власти. Будући да се град зове „Јехова је ту“, можемо бити сигурни да ће права религија опстати и да ће у рају на земљи заувек напредовати. Пред нама је заиста предивна будућност!