ОКВИР 1Б
Кратак преглед Језекиљеве књиге
Књига пророка Језекиља у суштини се може поделити на следећи начин:
1–3. ПОГЛАВЉА
Године 613. пре н. е., Језекиљ је живео међу јудејским изгнаницима у Вавилону. Јехова му је тада дао визије и задатак да пророкује Јудејцима који су живели на реци Хевар.
4–24. ПОГЛАВЉА
Између 613. и 609. пре н. е., пророк Језекиљ је преносио пророчанске објаве и осуде које су се односиле на Јерусалим и његове бунтовне становнике који су огрезли у идолопоклонству.
25–32. ПОГЛАВЉА
Године 609. пре н. е., Вавилонци су започели своју последњу опсаду Јерусалима. Језекиљ од те године више није преносио објаве против Јерусалима, већ против околних непријатељских народа – Амонаца, Едомаца, Египћана, Моаваца, Филистеја, Сидонаца и Тираца.
33–48. ПОГЛАВЉА
Године 606. пре н. е., Јерусалим и храм лежали су у рушевинама. Стотинама километара даље, Језекиљ је почео да преноси поруку наде – поруку да ће Јехова Бог омогућити свом народу да му поново служи на исправан начин.
Књига пророка Језекиља је у суштини састављена хронолошки као и тематски. Пророчанства о уништењу Јерусалима и храма наводе се пре пророчанстава о обнови праве религије. То је логично, јер је служба у храму најпре морала бити укинута да би пророчанства о обнови имала смисла.
Осим тога, Језекиљева пророчанства против околних народа (25–32. поглавља) наведена су након порука осуде против Јерусалима, а пре пророчанстава о обнови. Говорећи о Језекиљевим порукама осуде које су упућене околним народима, један библиста каже: „Оне представљају логичан прелаз са објава Божјег гнева на поруке о милосрђу према његовом народу, јер је кажњавање њихових непријатеља само по себи било део њиховог избављења.“
