GODINE 1919, ispunila su se dva međusobno povezana proročanstva – o „suvim kostima“ i o „dva svedoka“. Putem vizije o „suvim kostima“ bio je prorečen jedan veoma dug period, za koji se ispostavilo da je trajao vekovima. Taj period se završio kada je velika grupa Božjih slugu u simboličnom smislu vraćena u život (Jezek. 37:2-4; Otkr. 11:1-3, 7-13). Proročanstvo o „dva svedoka“ ukazuje na kratak period (od kraja 1914. do početka 1919) koji se završio vraćanjem u život male grupe Božjih slugu. Oba proročanstva govore o simboličnom uskrsenju i oba su se u savremeno doba ispunila 1919, kada je Jehova pomogao pomazanim hrišćanima da stanu „na svoje noge“, oslobodio ih ropstva Vavilonu Velikom i sakupio u obnovljenu skupštinu (Jezek. 37:10).

Međutim, kada je reč o ispunjenju ova dva proročanstva, treba zapaziti da se ona razlikuju u jednom važnom detalju. Proročanstvo o „suvim kostima“ govori o vraćanju u život svih preostalih pomazanika. Međutim, proročanstvo o „dva svedoka“ govori o vraćanju u život nekih pomazanika – onih koji su predvodili u organizaciji i bili postavljeni za „vernog i razboritog roba“ (Mat. 24:45; Otkr. 11:6). a

1. NAKON 100. n. e.

   Od drugog veka n. e., kada je skupština pomazanih hrišćana takoreći ubijena, „dolina“ se napunila „kostima“

2. POČETKOM 1919.

   1919: „Suve kosti“ su oživele kada je Jehova izbavio sve pomazanike iz Vavilona Velikog i sakupio ih u obnovljenu skupštinu

1. KRAJEM 1914.

   propovedanje u kostreti

   1914: „Dva svedoka“ su tri i po godine propovedala obučena u kostret. Krajem tog perioda, oni su u simboličnom smislu ubijeni

2. simbolična smrt

3. POČETKOM 1919.

   1919: „Dva svedoka“ su oživela kada je mala grupa pomazanika koji su predvodili u organizaciji postavljena za „vernog i razboritog roba“