Пређи на садржај

Пређи на садржај

ОКВИР 15А

Две сестре блуднице

Две сестре блуднице

У 23. поглављу књиге пророка Језекиља, Божји народ је оштро осуђен због неверства. Ово поглавље је у много чему слично 16. поглављу Језекиљеве књиге, јер се и у њему говори о симболичном блуду. Јерусалим је назван млађом сестром Самарије. Оба поглавља говоре о томе да је млађа сестра кренула стопама старије и одала се проституцији и да ју је затим надмашила по злу и неморалу. Јехова је у 23. поглављу Језекиљеве књиге овим двема сестрама дао имена. Старијој сестри, Самарији, престоници десетоплеменског краљевства Израела, дао је име Ола, а млађој сестри, Јерусалиму, престоници Јуде, дао је име Олива a (Језек. 23:1-4).

У овим поглављима има још неких сличности. Можда су најзначајније следеће: Пре него што су се одале духовном блуду, оне су у симболичном смислу Јехови биле попут супруге, а затим су га изневериле. Осим тога, ту је и обећање које пружа наду да ће им греси бити опроштени. Додуше, 23. поглавље не говори о томе директно, али Јеховине речи: „Стаћу на крај твојим бесрамним делима и твом блуду“, подсећају на оно што стоји у 16. поглављу (Језек. 16:16, 20, 21, 37, 38, 41, 42; 23:4, 11, 22, 23, 27, 37).

Да ли оне предочавају лажно хришћанство?

Раније је у нашим публикацијама писало да ове две сестре, Ола и Олива, пророчански предочавају лажно хришћанство, у коме се истичу католицизам и протестантизам. Међутим, након што смо под молитвом детаљније истраживали ту тему, појавила су се нека питања. Да ли је Јехова на лажно хришћанство икада гледао као на своју симболичну жену? Да ли је оно икада било у савезу с њим? Очигледно није. Када је склопљен „нови савез“ са духовним Израелом, у коме је Исус био посредник, лажно хришћанство није ни постојало, нити је оно икада било део тог народа помазаног Божјим светим духом (Јер. 31:31; Лука 22:20). Оно је настало неколико стотина година након смрти апостола, то јест у четвртом веку н. е. Од самог почетка је било корумпирано будући да га чине лажни хришћани, то јест „кукољ“ из Исусовог пророчанства о пшеници и кукољу (Мат. 13:24-30).

Ево још једне битне разлике: Јехова је неверном Јерусалиму и Самарији пружио наду да се могу вратити на прави пут (Језек. 16:41, 42, 53-55). Да ли Библија пружа сличну наду хришћанским религијама? Не! За лажно хришћанство нема наде као ни за све остале религије које чине Вавилон Велики.

Дакле, Ола и Олива не предочавају лажно хришћанство. Међутим, на основу описа те две блуднице сазнајемо нешто веома важно, наиме шта Јехова мисли о онима који тврде да су његов народ али скрнаве његово свето име и крше његова узвишена мерила. Лажно хришћанство у овом погледу сноси велику кривицу јер управо многе хришћанске цркве тврде да представљају Бога о коме говори Библија. Осим тога, тврде да је Исус Христ, Јеховин вољени Син, њихов вођа. Али они сами то негирају јер га представљају као део неког троједног бога и не слушају изричиту заповест да не буду „део света“ (Јов. 15:19). Чињеница да је лажно хришћанство огрезло у идолопоклонству и да је умешано у многе политичке сплетке, само додатно потврђује да је оно део Вавилона Великог, велике блуднице (Откр. 17:1). Нема сумње да га очекује иста судбина као и све остале лажне религије!

a Оне нису случајно добиле та имена. Ола значи „њен шатор [за свету службу]“ – што по свему судећи алудира на чињеницу да припадници десетоплеменског краљевства Израела нису више служили Јехови у храму у Јерусалиму већ су подизали своја светилишта. С друге стране, Олива значи „мој шатор [за свету службу] је у њој“. Јерусалим је био град у коме се налазио храм посвећен Јехови.