Dobri primeri — da li izvlačiš koristi iz njih?

„POSTALI [ste] primer svim vernicima u Makedoniji i u Ahaji.“ Ove reči je apostol Pavle napisao vernim hrišćanima koji su živeli u Solunu. Primer koji su pružili suvernicima bio je zaista vredan svake pohvale. Ipak, sami Solunjani su se ugledali na Pavla i njegove saradnike. Pavle je rekao: „Dobra vest koju propovedamo nije [se] među vama pojavila samo u rečima nego i u sili i u svetom duhu i u snažnom uverenju, kao što i znate kakvi smo bili prema vama radi vas; i ugledali ste se na nas“ (1. Solunjanima 1:5-7).

Da, Pavle nije samo držao propovedi. Sam njegov život bio je jedna propoved — primer vere, ustrajnosti i samopožrtvovanosti. Zbog toga su Pavle i njegovi saradnici snažno uticali na živote Solunjana i time ih potakli da „pod mnogim nevoljama“ prihvate istinu. Međutim, Pavle i njegovi saradnici ni u kom slučaju nisu bili jedini koji su pozitivno uticali na ove vernike. Primeri drugih koji su izdržali pod nevoljama takođe su bili ohrabrujući. Pavle je napisao Solunjanima: „Braćo, ugledali [ste se] na Božje skupštine koje su u Judeji u Hristu Isusu, jer ste i vi od svojih zemljaka počeli da stradate isto kao što i oni stradaju od Jevreja“ (1. Solunjanima 2:14).

Isus Hrist — najistaknutiji Uzor

Iako je sam Pavle dao primer vredan oponašanja, on nije propustio da ukaže na Isusa Hrista kao na temeljni primer koji bi trebalo hrišćani da slede (1. Solunjanima 1:6). Hrist je bio, i još uvek je, naš najistaknutiji Uzor. Apostol Petar je napisao: „Na taj put ste pozvani, jer je i Hrist stradao za vas, ostavivši vam uzor da tačno sledite njegove stope“ (1. Petrova 2:21).

Međutim, Isusov ljudski život se okončao pre skoro 2 000 godina. Sada on kao besmrtno duhovno stvorenje „prebiva u nedostupnom svetlu“. Kao takvog, „niko [ga] od ljudi nije video niti ga može videti“ (1. Timoteju 6:16). Kako bi onda mogli da se ugledamo na njega? Jedan od načina je ako proučavamo četiri biblijska izveštaja o Isusovom životu. Jevanđelja pružaju uvid u njegovu ličnost, način života i „misaoni stav“ (Filipljanima 2:5-8). Dodatni uvid može se dobiti pažljivim proučavanjem knjige Najveći čovek koji je ikada živeo koja potanko i hronološki iznosi događaje iz Isusovog života. a

Isusov samopožrtvovani primer je snažno delovao na apostola Pavla. On je korintskim hrišćanima rekao: „A ja ću vrlo rado potrošiti sve i biti potpuno potrošen za vaše duše“ (2. Korinćanima 12:15). Kakav stav sličan Hristovom! Dok razmišljamo o Isusovom savršenom primeru trebalo bi da i mi budemo potaknuti da ga oponašamo na svom životnom putu.

Na primer, Isus nas je naučio da treba da se oslanjamo na Božje obećanje da će se on postarati za fizičke stvari. Ali on je učinio i više od toga. On je svakodnevno pokazivao takvu veru i pouzdanje u Jehovu.  Rekao je: „Lisice imaju jazbine i ptice nebeske imaju gnezda, a Sin čovečji nema gde da spusti glavu“ (Matej 6:25; 8:20). Da li briga oko fizičkih stvari dominira tvojim razmišljanjem i postupcima? Ili tvoj život dokazuje da najpre tražiš Kraljevstvo? A kako je s tvojim stavom prema Jehovinoj službi? Da li je poput stava našeg Uzora, Isusa? Biblija pokazuje da Isus nije samo propovedao o revnosti, već da je i u mnogim prilikama pokazao vatrenu revnost (Jovan 2:14-17). Nadalje, kakav je samo divan primer Isus dao po pitanju ljubavi! Pa, on je žrtvovao svoj život za svoje učenike! (Jovan 15:13). Da li oponašaš Isusa tako što pokazuješ ljubav prema svojoj hrišćanskoj braći? Ili dozvoljavaš da nesavršenosti nekih koče tvoju ljubav prema njima?

Dok težimo da oponašamo Isusov primer, često ćemo u tome podbaciti. Ali je sigurno da je Jehova zadovoljan našim naprezanjem da se ’obučemo u Gospoda Isusa Hrista‘ (Rimljanima 13:14).

„Primeri stadu“

Da li u današnje vreme po našim skupštinama ima pojedinaca koji mogu da nam služe za primer? Sigurno da ima! Braća na imenovanim odgovornim položajima posebno moraju da pruže primer. Pavle je rekao Titu, koji je služio skupštinama na Kritu i koji je imenovao nadglednike, da svaki imenovani starešina mora biti „čovek bez optužbe“ (Titu 1:5, 6). Na sličan način je i apostol Petar upozorio „starešine“ da budu „primeri stadu“ (1. Petrova 5:1-3). A šta je sa onima koji služe kao sluge pomoćnici? I oni moraju biti „oni koji dobro obavljaju službu“ (1. Timoteju 3:13).

Naravno, nije realno očekivati da će se svaki starešina ili sluga pomoćnik pokazati izvanredno sposobnim u svakom aspektu hrišćanske službe. Pavle je rekao hrišćanima u Rimu: ’Mi imamo darove koji se razlikuju prema nezasluženoj dobroti koja nam je data‘ (Rimljanima 12:5, 6). Različita braća se na različitim poljima ističu. Nije razumno očekivati da će starešine učiniti i reći sve savršeno. „Svi [se] spotičemo mnogo puta“, kaže Biblija u Jakovu 3:2. „Ako se neko ne spotiče u reči, on je savršen čovek, sposoban da zauzda i celo svoje telo.“ Međutim, iako nesavršeni, starešine mogu još uvek, kao i Timotej, da budu „primer vernima u govoru, u ponašanju, u ljubavi, u veri, u čestitosti“ (1. Timoteju 4:12). Kada starešine tako čine, oni u stadu će spremno primeniti savet iz Jevrejima 13:7: „Sećajte se onih koji predvode među vama... i dok posmatrate kakav je ishod njihovog vladanja, oponašajte njihovu veru.“

Drugi savremeni primeri

U prošlih nekoliko decenija, mnogi drugi su se pokazali kao dobri primeri. Šta je s hiljadama samopožrtvovanih misionara koji su ’ostavili kuće ili braću ili sestre ili oca ili majku ili decu ili zemlju‘ kako bi izvršili hrišćanske zadatke u stranim zemljama? (Matej 19:29). Razmisli takođe i o putujućim nadglednicima i njihovim ženama, zatim o muškarcima i ženama koji služe kao dobrovoljci u kancelarijama Watch Tower Societyja i o pionirima koji služe skupštinama. Da li takvi primeri mogu da motivišu druge? Jedan hrišćanski jevanđelizator iz Azije seća se jednog misionara iz osmog razreda Biblijske škole Gilead Watchtowera. On je rekao da je taj verni brat bio „voljan da se suoči s rojevima komaraca i nesnosnom vlagom... Još impresivnija je bila njegova sposobnost da iznese prezentacije na kineskom i malajskom jeziku iako je bio iz Engleske“. Kakav efekat  je imao ovaj dobar primer? Brat je rekao: „Njegova mirnoća i poverenje su me potakli da i ja poželim da postanem misionar kad odrastem.“ I nije čudo što je ovaj brat i postao misionar.

Indeks publikacija Watch Towera sadrži spisak na desetine životnih priča koje su se pojavile u časopisima Kula stražara i Probudite se! Ove priče govore o pojedincima koji su se odrekli svetske karijere i ciljeva, koji su prevazišli slabosti, napravili korenite promene ličnosti, sačuvali pozitivan stav uprkos nevoljama i pokazali marljivost, istrajnost, lojalnost, poniznost i samopožrtvovani duh. Jedna čitateljka je vezano za ove izveštaje napisala sledeće: „Kada čitam kroz šta su prolazili, podstiču me da budem još poniznija i zahvalnija hrišćanka, i pomažu mi da ne mislim previše o sebi ili da budem sebična.“

Uz to, nemoj zaboraviti dobre primere u svojoj skupštini: poglavare porodica koji stalno brinu i za fizičke i za duhovne potrebe svojih porodica; sestre — uključujući i samohrane majke — koje se bore s pritiscima vezanim za podizanje dece, a pri tom i aktivno učestvuju u službi; starije i nemoćne koji ostaju verni uprkos sve većoj nemoći i narušenom zdravlju. Zar nisi dirnut takvim primerima?

Istina, svet je pun loših primera (2. Timoteju 3:13). U svakom slučaju, razmišljaj o Pavlovom podsticaju upućenom hrišćanima koji su živeli u Judeji. Nakon što je ispričao o primernom ponašanju mnogih drevnih ljudi i žena od vere, apostol Pavle ih je podsticao: „Zato dakle i mi, pošto oko sebe imamo toliki oblak svedoka... trčimo trku koja stoji pred nama, dok pažljivo gledamo na Glavnog Zastupnika i Usavršitelja naše vere, Isusa“ (Jevrejima 12:1, 2). I danas su hrišćani okruženi ’oblakom‘ dobrih primera — drevnih i savremenih. Da li zaista izvlačiš koristi iz njih? Mogao bi, ako si odlučan da ’se ne ugledaš na ono što je zlo, nego na ono što je dobro‘ (3. Jovanova 11).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 20. strani]

Nije realno očekivati da će se svaki starešina ili sluga pomoćnik pokazati izvanredno sposobnim u svakom aspektu hrišćanske službe

[Slike na 21. strani]

Starešine treba da budu „primeri stadu“