Pitanja čitalaca

Šta znači obožavati Jehovu „duhom“?

Kada je svedočio jednoj Samarićanki koja je došla da zahvati vode na Jakovljevom izvoru blizu grada Sihara, Isus Hrist je rekao: „Bog je Duh, i oni koji ga obožavaju moraju da ga obožavaju duhom i istinom“ (Jovan 4:24). Pravo obožavanje mora da se prinosi „istinom“ u tom smislu što mora biti usklađeno sa onim što je Jehova Bog otkrio u Bibliji o sebi i svojim namerama. Naša služba Bogu mora da se prinosi i duhom u tom smislu da smo revni, motivisani srcem punim ljubavi i vere (Titu 2:14). Međutim, kontekst pokazuje da se Isusova izjava o ’obožavanju Boga duhom‘ odnosi na nešto mnogo više od mentalnog stava s kojim služimo Jehovi.

Razgovor koji je Isus vodio s tom ženom na bunaru nije se odnosio na gorljivost ili nedostatak gorljivosti u obožavanju. Čak se i krivo obožavanje može vršiti s revnošću i predanošću. Umesto toga, kada je rekao da se Otac neće obožavati ni na nekoj gori u Samariji ni u hramu u Jerusalimu — što su doslovna mesta — Isus je ukazao na jedan novi oblik obožavanja zasnovan na stvarnoj prirodi Boga (Jovan 4:21). On je rekao: „Bog je duhovno biće“ (Jovan 4:24, Charles B. Williams). Istiniti Bog nije materijalan i ne može se videti niti osetiti. Obožavanje Boga se ne okreće oko nekog doslovnog hrama ili neke gore. Dakle, Isus je ukazivao na jedan aspekt obožavanja koji prevazilazi ono što je vidljivo.

Osim što treba da se prinosi istinom, prihvatljivo obožavanje takođe mora biti vođeno svetim duhom — Božjom nevidljivom aktivnom silom. „[Sveti] duh sve istražuje“, napisao je apostol Pavle, „pa i duboke stvari Božje.“ Još je dodao: „Mi nismo primili duh sveta, nego duh koji je od Boga, da bismo znali ono što nam je Bog ljubazno dao“ (1. Korinćanima 2:8-12). Da bismo Boga obožavali na prihvatljiv način, moramo imati njegov duh i biti vođeni njime. Štaviše, preko je potrebno da naš duh, to jest mentalni stav, uskladimo s Božjim duhom tako što proučavamo i primenjujemo Božju Reč.

[Slika na 28. strani]

Obožavaj Boga „duhom i istinom“