Pitanja čitalaca

Zašto Biblija kaže da osoba treba da viče ako neko pokuša da je siluje?

Onaj ko nije lično doživeo užas da bude žrtva brutalnog pokušaja silovanja nikad neće istinski razumeti koliko to može razoriti nečiji život. Taj događaj je za žrtvu toliko strašan da je do kraja života može uznemiravati. a Jedna mlada hrišćanka koja je to doživela pre nekoliko godina, kaže: „Rečima se ne može opisati užasan strah koji sam te noći osećala niti trauma s kojom otada moram da se borim.“ Razumljivo je što mnogi ne žele čak ni da misle o tome. Ipak, silovanje je realnost u ovom pokvarenom svetu.

Biblija otvoreno govori o nekim slučajevima silovanja i pokušaja silovanja koji su se desili u prošlosti (Postanje 19:4-11; 34:1-7; 2. Samuilova 13:1-14). Ali takođe nudi i savet o tome šta osoba treba da radi kada joj preti opasnost od silovanja. U Ponovljenim zakonima 22:23-27 možeš videti šta Zakon kaže o tome. On govori o dve situacije. U prvom slučaju je opisana situacija kada je neki čovek sreo devojku u gradu i legao s njom. Pa ipak, ona nije vikala niti zvala u pomoć. Zbog toga „što nije viknula u gradu“ bila je proglašena krivom. Da je vikala, ljudi koji su bili u blizini možda su mogli da je izbave. Drugi slučaj govori o nekom čoveku koji je sreo devojku u polju gde ju je „silovao i legao s njom“. U samoodbrani, ta devojka je ’mogla da  viče a da je niko ne čuje‘. Za razliku od devojke u prvom slučaju, ova devojka je očigledno bila protiv onoga što je napadač učinio. Ona se snažno opirala dozivajući u pomoć, ali bila je nadvladana. Time što je vikala dokazala je da je protiv svoje volje bila žrtva; da je nedužna.

Iako hrišćani danas nisu pod Mojsijevim zakonom, načela spomenuta u vezi s tim pružaju vođstvo. Gore pomenuti izveštaj ističe koliko je važno pružati otpor i zvati u pomoć. Kada je neko u opasnosti da bude silovan, i dalje je mudro da se viče. Jedan stručnjak za sprečavanje kriminala je izjavio: „Ako je žena napadnuta, njeno najbolje oružje je još uvek njen glas.“ Njeno dozivanje u pomoć može da privuče pažnju drugih koji je tada mogu odbraniti ili može zaplašiti napadača i naterati ga da pobegne. Jedna mlada hrišćanka, koju je napao jedan čovek, rekla je: „Vikala sam koliko god sam mogla i on je ustuknuo. Kada mi je ponovo prišao, viknula sam i pobegla. Pre toga sam često razmišljala: ’Kako mi dozivanje u pomoć može pomoći kada me zgrabi neki snažan čovek sa samo jednim ciljem u glavi?‘ Ali shvatila sam da vredi!“

Čak i u žalosnom slučaju kada je žena savladana i silovana, njeno opiranje i povici u pomoć nisu uzaludni. Naprotiv, to dokazuje da je učinila sve što je u njenoj moći da bi se odbranila od napadača (Ponovljeni zakoni 22:26). Uprkos tome što je bila silovana, ona i dalje može imati mirnu savest i samopoštovanje i biti sigurna da je čista u Božjim očima. Stravično iskustvo bi moglo ostaviti emocionalne rane, ali sama činjenica da je učinila sve što je mogla da bi se odbranila od napada uveliko će doprineti njenom postepenom izlečenju.

Da bismo razumeli primenu Ponovljenih zakona 22:23-27 moramo shvatiti da ovaj kratak izveštaj ne obuhvata sve moguće situacije. Na primer, on ne govori o situacijama kada napadnuta žena ne može da viče jer je nema, bez svesti ili paralisana od straha ili možda ne može da viče jer su joj zatisnuta ili vezana usta. Međutim, pošto Jehova uzima u obzir sve faktore, uključujući i motive, on se u takvim slučajevima ophodi s razumevanjem i pravedno jer su ’pravi njegovi putevi‘ (Ponovljeni zakoni 32:4). On je svestan toga šta se zapravo dogodilo, a takođe i koliki je napor žrtva uložila da bi se odbranila od napadača. Zato, žrtva koja nije mogla da viče, ali je u toj situaciji učinila sve što je bilo u njenoj moći, može tu stvar prepustiti u Jehovine ruke (Psalam 55:23; 1. Petrova 5:7).

Pa ipak, neke hrišćanke koje su bile napadnute i silovane stalno pate od osećanja krivice. Kada se osvrnu na ono što se desilo, one misle da je trebalo da se više potrude kako bi sprečile da se to desi. Međutim, umesto da sebe osuđuju, te osobe se mogu moliti Jehovi, tražiti od njega pomoć i uzdati se u njegovu dobrotu (Izlazak 34:6; Psalam 86:5).

Stoga, hrišćanke koje sada nose bolne rane zato što je neko pokušao da ih siluje ili ih je silovao, mogu biti uverene da Jehova potpuno razume bol s kojim one žive. Božja Reč ih uverava: „Gospod je blizu onih koji su skrušena [„slomljena“, NW] srca, i pomaže onima koji su smerna duha“ (Psalam 34:18, DK). Daljnju pomoć u borbi s traumom mogu pružiti suvernici u hrišćanskoj skupštini svojim iskrenim razumevanjem i ljubaznom podrškom (Jov 29:12; 1 Solunjanima 5:14). Osim toga, ako žrtva nastoji da se koncentriše na pozitivne stvari, to će joj pomoći da ima „Božji mir koji prevazilazi svaku misao“ (Filipljanima 4:6-9).

[Fusnota]