„Будите храбри! Ја победих свет“

ДАН када је Исус умро — 14. нисан по јеврејском календару — почео је заласком сунца у четвртак, 31. марта 33. н. е. Исус и његови апостоли су се те вечери окупили у горњој соби једне куће у Јерусалиму да би прославили Пасху. Док се припремао „да оде с овог света к Оцу“, Исус је показао да је до краја волео апостоле (Јован 13:1). Како је то показао? Тако што их је поучио узвишеним стварима и на тај начин их припремио за оно што их је очекивало.

Нешто касније те ноћи, Исус је рекао својим ученицима: „Будите храбри! Ја победих свет“ (Јован 16:33). Шта је хтео да каже овом храбром изјавом? Једним делом ово: ’Зло у свету није ме навело да будем огорчен или осветољубив. Нисам дозволио свету да ме утисне у свој калуп. И ви то можете.‘ Оно чему је Исус поучио верне апостоле у тим последњим сатима свог живота на земљи, помоћи ће им да и они победе свет.

Ко може рећи да зло данас не преовладава у свету? Како реагујемо на неправде и бесмислено насиље? Да ли тако нешто буди у нама огорченост или нас доводи у искушење да вратимо мило за драго? Како на нас утиче то што је свуда око нас морал пао на ниске гране? На све ово додајмо своју несавршеност и грешне склоности, те према томе морамо да се боримо на два фронта: Против злог света који нас окружује и против својих грешних склоности. Да ли се стварно можемо надати победи без Божје помоћи? Како можемо добити ту помоћ? Које особине треба да развијамо које ће нам помоћи да се боримо против телесних нагињања? Да бисмо добили одговоре, хајде да осмотримо оно чему је Исус поучио своје вољене ученике последњег дана свог живота на земљи.

Понос победити понизношћу

Узми за пример проблем поноса, то јест охолости. Библија у погледу тога каже: „Дрскост [„понос“, NW] претходи погибли, а охолост претходи пропасти“ (Пословице 16:18). Писмо нам такође пружа следећи савет: „Ако неко мисли да је нешто а није ништа, он обмањује свој сопствени ум“ (Галатима 6:3). Да, понос је погубан и варљив. Мудро је да мрзимо „самоузвисивање“ и „понос“ (Пословице 8:13, NW).

Да ли су Исусови апостоли имали проблема са самоузвисивањем и поносом? Најмање једанпут су расправљали о томе ко је већи (Марко 9:33-37). Другом приликом, Јаков и Јован су тражили истакнута места у Краљевству (Марко 10:35-45). Исус је желео да помогне својим ученицима да искорене ту склоност. Зато је током пасхалног оброка устао, опасао се пешкиром и опрао ноге својим ученицима. Било је сасвим јасно чему је желео да их поучи. „Ако сам ја, премда сам Господ и Учитељ,  опрао вама ноге“, рекао је Исус, „и ви треба да перете ноге један другоме“ (Јован 13:14). Понос мора заменити његова супротност — понизност.

Међутим, понос није лако победити. Касније те вечери, након што је Исус отпустио Јуду Искариотског који је требало да га изда, међу једанаесторицом апостола избила је жучна расправа. Око чега су се расправљали? Око тога ко је од њих највећи! Уместо да их прекори, Исус је још једанпут стрпљиво истакао колико је важно служити другима. Он је рекао: „Краљеви нација господаре над њима, и они који имају власт над њима зову се добротвори. Али ви не треба да будете такви. Него онај који је највећи међу вама нека буде као најмлађи, а онај који предводи нека буде као онај који служи.“ Подсећајући их на свој пример, додао је: „Ја сам међу вама као онај који служи“ (Лука 22:24-27).

Да ли су апостоли схватили шта је тиме хтео да им каже? Очигледно да јесу. Апостол Петар је годинама касније написао: „Будите сви сложних мисли, показујте саосећање, имајте братску наклоност, будите нежно самилосни, понизни у мислима“ (1. Петрова 3:8). Колико је важно да и ми понос победимо понизношћу! Мудро је да не почнемо да тежимо за славом, утицајем или неким истакнутим положајем. „Бог се супротставља охолима“, каже Библија, „а незаслужену доброту даје понизнима“ (Јаков 4:6). Слично томе, једна древна, мудра пословица гласи: „Плод скромности [’понизности‘, NW] и страха од Јехове, богатство су, слава су и живот“ (Пословице 22:4).

Како победити мржњу?

Осмотри још једну особину која је тако уобичајена у свету — мржњу. Без обзира да ли је проузрокована страхом, незнањем, предрасудама, угњетавањем, неправдом, национализмом, трибализмом или расизмом, изгледа да је мржња свугде око нас (2. Тимотеју 3:1-4). И у Исусовим данима је било много мржње. Порезници су били омрзнути и одбачени од стране јеврејског друштва. Јевреји нису имали ништа са Самарићанима (Јован 4:9). Презирали су и нејевреје. Међутим, начин обожавања који је Исус увео, требало је да у одређено време прихвате људи из свих нација (Дела апостолска 10:34, 35; Галатима 3:28). Зато је он с пуно љубави пружио својим ученицима нешто ново.

Исус је рекао: „Дајем вам нову заповест, да волите један другога; као што сам ја волео вас, да и ви волите један другога.“ Оно што је Исус даље рекао показује зашто су морали да науче да испољавају такву љубав: „По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом“ (Јован 13:34, 35). Та заповест је била нова зато што је укључивала више од самог поседовања љубави према ’ближњем као према самом себи‘ (Левитска 19:18). У ком смислу? Исус је то разјаснио рекавши: „Ово је моја заповест, да волите један другога као што сам ја волео вас. Нико нема већу љубав од ове, да ко положи своју душу за своје пријатеље“ (Јован 15:12, 13). Требало је да буду спремни да умру како једни за друге тако и за остале људе.

Како несавршени људи могу искоренити злобну мржњу из свог живота? Тако  што ће је заменити самопожртвованом љубављу. Милиони искрених људи различитог етничког, културног, религиозног или политичког порекла учинили су управо то. Они су сада део једне сложне заједнице у којој не влада мржња — наиме, светског братства Јеховиних сведока. Они узимају к срцу следеће надахнуте речи апостола Јована: „Ко год мрзи свог брата убица је, а ви знате да ниједан убица нема вечни живот који остаје у њему“ (1. Јованова 3:15). Прави хришћани не само што одбијају да се лате оружја у било ком оружаном сукобу већ се искрено труде да показују љубав једни према другима.

Међутим, какав став треба да имамо према људима који нису наши суверници и који нас можда мрзе? Док је висио на стубу, Исус је, молећи се за своје егзекуторе, рекао: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине“ (Лука 23:34). Када су мржњом гоњени људи до смрти каменовали ученика Стефана, задње што је рекао било је: „Јехова, не урачунај им ово у грех!“ (Дела апостолска 7:60). Исус и Стефан су желели најбоље чак и онима који су их мрзели. У њиховим срцима није било огорчености. Библија нас саветује: „Чинимо добро свима“ (Галатима 6:10).

’Помоћник заувек‘

Како је одмицао састанак с његових једанаест верних апостола, Исус им је рекао да ускоро више неће бити с њима у физичком смислу (Јован 14:28; 16:28). Али уверио их је: „Ја ћу замолити Оца и он ће вам дати другог помоћника да буде с вама заувек“ (Јован 14:16). Обећани помоћник је Божји свети дух. Он ће их поучити дубоким стварима из Писма и подсетити их на оно чему их је Исус поучио током своје службе на земљи (Јован 14:26).

Како нам свети дух данас може помоћи? Па, Библија је Божја надахнута Реч. Људи који су објавили пророчанства и записали Библију „били [су] понесени светим духом“ (2. Петрова 1:20, 21; 2. Тимотеју 3:16). Када проучавамо Писмо и примењујемо оно што смо научили стичемо спознање, мудрост, разумевање, увид, способност расуђивања и размишљања. Зар нам онда није лакше да се суочимо с притисцима овог злог света?

Свети дух се показује као помоћник на још један начин. Божји свети дух је моћна сила која има користан и моћан утицај, што онима који се излажу њеном утицају даје прилику да испољавају Божје особине. Библија каже: „Плод духа је љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброта, вера, благост, самоконтрола.“ Зар то нису управо оне особине које су нам потребне да бисмо надвладали телесне склоности ка неморалу, свађи, љубомори, изливима гнева и томе слично? (Галатима 5:19-23).

Када се ослањамо на Божји дух можемо добити и ’снагу која надилази уобичајену‘ помоћу које се можемо борити против било које невоље (2. Коринћанима 4:7). Иако свети дух можда неће уклонити испите и кушње, он нам сигурно може помоћи да их издржимо (1. Коринћанима 10:13). „За све имам снаге уз помоћ онога који ми даје моћ“, написао је апостол Павле (Филипљанима 4:13). Бог улива такву снагу помоћу свог светог духа. Колико можемо бити захвални за свети дух! Он је обећан онима који ’воле Исуса и држе његове заповести‘ (Јован 14:15).

„Останите у мојој љубави“

Током своје последње ноћи на земљи, Исус је рекао својим апостолима и ово: „Ко има моје заповести и држи их, то је онај који ме воли. А ко воли мене, њега ће волети мој Отац“ (Јован 14:21). Он их је подстакао: „Останите у мојој љубави“ (Јован 15:9). Како нам то што остајемо у љубави Оца и Сина помаже у нашој борби против грешних склоности у нама и света који нас окружује?

Па, да ли стварно можемо контролисати грешне склоности ако немамо снажну мотивацију за то? Да ли постоји већи подстрек од жеље за добрим односом с Јеховом  Богом и његовим Сином? Ернесто a, младић који се жестоко борио против неморалног начина живота који је водио још од раних тинејџерских година, објашњава: „Желео сам да угодим Богу и из Библије сам научио да он не одобрава начин живота који сам водио. Зато сам одлучио да се променим, да се држим Божјих смерница. Сваки дан сам морао да се борим против лоших, прљавих мисли које су и даље владале мојим умом. Али био сам одлучан да победим у тој борби и непрестано сам молио Бога да ми помогне. После две године, најгоре је прошло, иако још увек морам бити строг према себи.“

Што се тиче борбе са светом који нас окружује, запази шта је Исус рекао у закључној молитви коју је изговорио пре него што је отишао из горње собе. Он се молио свом Оцу у корист својих ученика и онда је замолио: „Не молим те да их узмеш са света, него да их чуваш због злога. Они нису део света, као што ни ја нисам део света“ (Јован 17:15, 16). Ово је стварно било охрабрујуће! Јехова бди над онима које воли и улива им снагу док настоје да буду одвојени од света.

„Исказујте веру“

Повиновање Исусовим заповестима стварно нам може помоћи да победимо у борби против злог света и наших грешних склоности. Међутим, колико су год те победе важне, оне не могу елиминисати нити свет нити наслеђени грех. Али не треба да очајавамо.

„Свет пролази, а и његова жеља“, каже Библија, „али онај ко врши Божју вољу остаје заувек“ (1. Јованова 2:17). Исус је дао свој живот да би спасао од греха и смрти свакога „ко исказује веру у њега“ (Јован 3:16). Онда, док стичемо више спознања о Божјој вољи и његовим намерама, узмимо к срцу Исусов савет: „Исказујте веру у Бога, и у мене исказујте веру“ (Јован 14:1).

[Фуснота]

[Слика на странама 6, 7]

Исус је подстакао апостоле да ’остану у његовој љубави‘

[Слика на 7. страни]

Људи ће ускоро бити ослобођени од греха и његових последица