Можеш бити уверен да ће земља постати рај

ТОКОМ историје, милиони људи су веровали да ће после смрти напустити земљу и отићи на небо. Неки су сматрали да наш Створитељ никада није намеравао да земља буде наше трајно пребивалиште. Аскети су отишли чак и даље од тога. Многи од њих сматрају да су и земља и све материјалне ствари зле — да представљају препреку правом духовном испуњењу и блискости с Богом.

Они који су разрадили те теорије или нису знали шта је Бог рекао о рају на земљи или су намерно то игнорисали. Штавише, ни данас многи не желе да истраже шта је о томе под Божјим надахнућем записано у Божјој речи Библији (2. Тимотеју 3:16, 17). Међутим, зар није мудрије веровати Божјој Речи него прихватити људске теорије? (Римљанима 3:4). Заправо, изузетно је важно да тако поступимо, јер нас Библија упозорава да је једно моћно, али невидљиво зло створење заслепило људе у духовном смислу и да сада „заводи целу настањену земљу“ (Откривење 12:9; 2. Коринћанима 4:4).

Зашто толика конфузија?

Противречне представе о души створиле су забуну у вези с Божјом намером за земљу. Многи верују да имамо бесмртну душу — нешто што је одвојено од људског тела и што надживљава смрт. Други пак верују да је душа постојала пре него што је створено тело човека. Према једном делу, грчки филозоф Платон је сматрао да је душа „утамничена у телу због грехова које је починила док је била на небу“. Слично томе, Ориген, теолог из трећег века, рекао је да су „душе грешиле [на небу] пре него што су биле сједињене с телом“ и да је то што су „утамничене [у телу на земљи] казна за њихове грехе“. А милиони верују да је земља једноставно нека врста пробног терена на човековом путу до неба.

Постоје различите представе и о томе шта се дешава с душом када особа умре. Према књизи History of Western Philosophy, веровање да „душе мртвих силазе у подземни свет“ потиче од Египћана. Филозофи су касније тврдили да душе мртвих не силазе у мрачни подземни свет него узлазе у духовно подручје. За грчког филозофа Сократа се каже да је сматрао да када особа умре, душа „одлази у невидљиво подручје... и наставља да живи с боговима“.

Шта каже Библија?

Божја надахнута Реч Библија ни на једном месту не каже да људи имају бесмртну душу. Прочитај извештај из Постања 2:7. Тамо се каже: „Јехова Бог, створи човека од праха земаљскога и дуну му у нос дах живота, и човек поста душа жива.“ То је јасно и недвосмислено. Када је Бог створио првог човека Адама, он није у њега ставио нешто нематеријално. Библија каже да „човек поста душа жива“. Човек није имао душу. Он је био душа.

Када је стварао земљу и човечанство, Јехова уопште није намеравао да човек умре. Божја намера је била да људи живе заувек на земљи у рајским условима. Адам је умро само зато што није  био послушан Божјем закону (Постање 2:8, 15-17; 3:1-6; Исаија 45:18). Да ли је први човек, када је умро, отишао у неко духовно подручје? Није! Он — душа по имену Адам — вратио се у беживотан прах из ког је створен (Постање 3:17-19).

Сви смо ми наследили грех и смрт од нашег праоца Адама (Римљанима 5:12). Смрт представља престанак постојања, баш као што је било и са Адамом (Псалам 146:3, 4). У ствари, Библија у својих 66 књига нигде не доводи у везу придеве „бесмртна“ и „вечна“ са речју „душа“. Баш супротно од тога, Писмо јасно каже да је душа — особа — смртна. Душа умире (Проповедник 9:5, 10; Језекиљ 18:4).

Да ли су материјалне ствари саме по себи зле?

Шта је с гледиштем да су материјалне ствари, укључујући и земљу, зле? Такво гледиште су имале присталице манихеизма, религиозног покрета који је у трећем веку н. е. у Персији основао човек по имену Мани. The New Encyclopædia Britannica каже: „Манихеизам је био одговор на патњу која је нераскидиво везана за људски живот.“ Мани је веровао да је бити човек нешто „неприродно, неподношљиво и са̂мо оличење зла“. Он је такође сматрао да је једини начин да се ослободимо ове „патње“ да душа изађе из тела, напусти земљу и почне да живи у духовном подручју.

За разлику од тога, Библија нам каже да је Бог, када је створио земљу и људе, сматрао да је „све што је створио“ било ’веома добро‘ (Постање 1:31, ДК). У то време, није постојала баријера између људи и Бога. Адам и Ева су уживали у блиском заједништву с Јеховом, баш као што је и савршени човек Исус Христ уживао у блиском односу са својим небеским Оцем (Матеј 3:17).

Да наши прародитељи, Адам и Ева, нису згрешили, они би заувек имали близак однос с Јеховом Богом и вечно би живели на рајској земљи. Њихов живот је започео у рају, што сазнајемо из следећих речи из Писма: „Јехова Бог,  насади затим врт у Едему према истоку, и онде намести човека кога створи“ (Постање 2:8). Ева је створена баш у том рајском врту. Да Адам и Ева нису згрешили, они би заједно са својим савршеним потомством срећно радили све док цела земља не би постала рај (Постање 2:21; 3:23, 24). Земаљски рај би вечно био дом човечанства.

Зашто неки иду на небо?

’Али‘, можда кажеш, ’Библија говори да људи иду на небо, зар не?‘ Да, говори. Након што је Адам сагрешио, Јехова је наумио да успостави једно небеско Краљевство у ком ће неки Адамови потомци, заједно са Исусом Христом, ’владати као краљеви над земљом‘ (Откривење 5:10; Римљанима 8:17). Требало је да буду ускрснути у бесмртни живот на небу. Укупно их има 144 000, а први од њих били су Исусови верни ученици из првог века (Лука 12:32; 1. Коринћанима 15:42-44; Откривење 14:1-5).

Међутим, Божја првобитна намера није била да праведни људи напусте земљу и оду на небо. Штавише, када је Исус био на земљи, рекао је: „Нико се није попео на небо осим онога који је сишао с неба, Сина човечјег“ (Јован 3:13). Преко „Сина човечјег“, Исуса Христа, Бог је обезбедио откупнину, која омогућава вечни живот онима који показују веру у Исусову жртву (Римљанима 5:8). Међутим, где ће ти милиони људи живети вечно?

Божја првобитна намера ће се остварити

Иако је Божја намера да неки људи служе као сувладари са Исусом Христом у небеском Краљевству, то не значи да ће сви добри људи ићи на небо. Јехова је створио земљу да би била рајски дом за људску породицу. Бог ће ускоро остварити ту првобитну намеру (Матеј 6:9, 10).

Под владавином Исуса Христа и његових небеских сувладара, мир и срећа ће преовладавати на целој земљи (Псалам 37:9-11). Они који су у Божјем сећању ускрснуће и уживаће у савршеном здрављу (Дела апостолска 24:15). Због своје верности Богу, послушно човечанство ће добити оно што су наши прародитељи изгубили — вечни живот и савршенство на рајској земљи (Откривење 21:3, 4).

Јехова Бог непогрешиво остварује своје намере. Он је преко свог пророка Исаије објавио: „Ко што киша и снег падају са неба и не враћају му се а да нису земљу натопили и оплодили, и чинили да се биље пупи, и семење се сејачу дели, и хлеба ономе који се њиме храни, тако је и реч која из уста мојих излази: не враћа ми се она празна а да није вољу моју извршила, и намеру моју испунила“ (Исаија 55:10, 11).

У библијској књизи Исаије, добијамо увид у то какав ће живот бити на рајској земљи. Ниједан становник раја неће говорити: „Болестан сам!“ (Исаија 33:24). Животиње неће представљати опасност за људе (Исаија 11:6-9). Људи ће градити лепе куће и живеће у њима, обрађиваће земљу и јешће до ситости (Исаија 65:21-25). Штавише, Бог ће ’за навек и смрт уништити. Јехова, Вечни, утрће сузе са свачијег лица‘ (Исаија 25:8).

Ускоро ће послушно човечанство живети у таквим дивним условима. Оно ће ’бити ослобођено од ропства распадљивости и имаће славну слободу Божје деце‘ (Римљанима 8:21). Како ће бити дивно живети заувек у обећаном земаљском рају! (Лука 23:43). Ако поступаш у складу с тачним спознањем Писма и ако показујеш веру у Јехову Бога и Исуса Христа, и ти ћеш моћи да живиш тамо. Можеш бити сигуран да је разумно веровати да ће земља постати рај.

[Слика на 5. страни]

Адам и Ева су били створени тако да вечно живе на рајској земљи

 [Слике на 7. страни]

У рају на земљи . . .

куће ће градити

винограде ће садити

биће благословљени од Јехове

[Извор слике на 4. страни]

U.S. Fish & Wildlife Service, Washington, D.C./NASA