Да ли ти је увек потребна библијска заповест?

КАДА си био дете, вероватно су ти родитељи поставили многа правила. Док си растао, схватао си да су то учинили из најбољих намера. Као одрасла особа, вероватно и даље живиш по неким начелима која су ти родитељи усадили, иако више ниси под њиховим надзором.

Наш небески Отац, Јехова, пружа нам бројне директне заповести у својој Речи, Библији. На пример, он забрањује идолопоклонство, блуд, прељубу и крађу (Излазак 20:1-17; Дела апостолска 15:28, 29). Док духовно ’у свему растемо‘, схватамо да Јехова то чини из најбољих намера и да његове заповести нису превише ограничавајуће (Ефешанима 4:15; Исаија 48:17, 18; 54:13).

Међутим, постоје многе ситуације за које није дата конкретна заповест. Зато неки мисле да онда када не постоји конкретан библијски закон, могу да поступе онако како желе. Они тврде да би Бог изразио своју вољу у виду конкретне заповести да је то сматрао неопходним.

Они који размишљају на такав начин често доносе немудре одлуке због којих се касније горко кају. Они не увиђају да Библија поред закона садржи и извештаје који указују на Божји начин размишљања. Када проучавамо Библију и упознајемо Јеховина гледишта, то нам помаже да развијамо библијски школовану савест и да доносимо одлуке које одражавају његов начин размишљања. Чинећи тако, ми радујемо његово срце и извлачимо користи које су резултат мудрих одлука (Ефешанима 5:1).

Изванредни библијски примери

Када читамо библијске извештаје о Божјим слугама из древних времена, наилазимо на ситуације у којима су они узели у обзир Јеховин начин размишљања чак и када нису били под конкретним законом. Осмотри Јосифов пример. У време када је био суочен с неморалним удварањем Петефријеве жене, није постојао од Бога надахнут писани закон против прељубе. Па ипак, иако није имао конкретан закон, Јосиф је разумео да је прељуба грех не само против његове савести већ и грех против ’Бога‘ (Постање 39:9). Јасно је да је Јосиф схватио да се прељуба сукобљавала с Божјим начином размишљања и његовом вољом, коју је изразио у Едену (Постање 2:24).

Осмотри још један пример. У Делима апостолским 16:3 сазнајемо да је Павле обрезао Тимотеја пре него што га је повео на своја хришћанска путовања. Међутим, даље у 4. стиху читамо да су Павле и Тимотеј после тога пролазили кроз градове и преносили „одредбе које донеше апостоли и старешине у Јерусалиму“. Једна од тих одредби била је одлука да хришћани нису више дужни да се обрезују! (Дела апостолска 15:5, 6, 28, 29). Зашто је Павле сматрао да је било потребно да се Тимотеј обреже? „Због Јевреја који су били у тим местима, јер су сви знали да му је отац Грк.“ Павле није желео да их беспотребно спотиче. Он је био заинтересован за то да се хришћани и даље ’препоручују свакој људској савести пред Богом‘ (2. Коринћанима 4:2; 1. Коринћанима 9:19-23).

 Такав начин размишљања био је карактеристичан за Павла и Тимотеја. Ако прочиташ стихове из Римљанима 14:15, 20, 21 и 1. Коринћанима 8:9-13 и 10:23-33, видећеш колико је Павле био истински заинтересован за духовну добробит других, нарочито оних који су се могли спотаћи на нешто што заправо није било погрешно. Павле је о Тимотеју написао: „Немам никог другог са ставом попут његовог који ће се истински бринути за ваше ствари. Јер сви други траже своје сопствене интересе, а не интересе Христа Исуса. Али ви знате каквим се доказао, да је као дете с оцем робовао са мном за унапређивање добре вести“ (Филипљанима 2:20-22). Ова два хришћанина оставила су заиста диван пример за нас данас! Уместо да се одлуче за личне удобности или жеље када нису били под конкретном Божјом заповешћу, они су опонашали Јеховину љубав и љубав његовог Сина тако што су узимали у обзир и то како би њихове одлуке могле да утичу на духовност других.

Размисли о највећем примеру за нас, Исусу Христу. У својој Проповеди на гори, био је јасан када је рекао да ће онај ко разуме дух Божјих закона бити послушан Богу чак и онда када не постоји посебна заповест или забрана (Матеј 5:21, 22, 27, 28). Ни Исус, ни Павле, ни Тимотеј, ни Јосиф нису усвојили мишљење да особа може поступати по својој вољи када не постоји конкретан Божји закон. У складу с Божјим начином размишљања, ови људи су живели по ономе што је Исус назвао двема највећим заповестима — волети Бога и ближњег (Матеј 22:36-40).

Како је с хришћанима данас?

Јасно је да на Библију не треба да гледамо као на неки законски документ — очекујући да свака обавеза буде прецизно дефинисана. Ми радујемо Јеховино срце када наши поступци одражавају његов начин размишљања, чак и када не постоји конкретан закон који ће нас усмерити. Другим речима, уместо да увек очекујемо да нам се каже шта Бог жели да радимо, можемо ’запажати шта је његова воља‘ (Ефешанима 5:17; Римљанима 12:2). Зашто то радује Јехову? Зато што то показује да нам је више стало да угодимо њему него да удовољимо личним жељама и правима. То такође говори да смо толико захвални за његову љубав да желимо да је опонашамо и да она буде сила која нас покреће (Пословице 23:15; 27:11). Поред тога, поступци који се темеље на начелима из Писма доприносе духовном и често физичком здрављу.

Хајде да видимо како се ова начела могу применити у личним стварима.

Избор забаве

Осмотри случај једног младића који жели да купи неки музички албум. Оно што је чуо с тог албума звучи веома примамљиво, али га забрињава што омот указује да су песме бестидне и вулгарне. Такође је свестан да је велики део песама тог извођача пун беса и насиља. С обзиром да воли Јехову, овај младић је заинтересован за његово гледиште и мишљење о томе. Како може да запази шта је Божја воља у овом случају?

 У свом писму Галатима, апостол Павле је набројао дела тела и оно што спада у плод Божјег духа. Ти вероватно већ знаш да плод Божјег духа обухвата: љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброту, веру, благост и самоконтролу. Али шта је укључено у дела тела? Павле пише: „Дела тела су очигледна, и то су блуд, нечистоћа, распуштено понашање, идолопоклонство, бављење спиритизмом, непријатељства, свађа, љубомора, изливи гнева, препирке, поделе, секте, зависти, пијанке, теревенке и томе слично. На то вас унапред упозоравам, као што сам вас унапред и упозорио, да они који чине тако нешто неће наследити Божје краљевство“ (Галатима 5:19-23).

Обрати пажњу на последњи израз у овом списку — „и томе слично“. Павле није дао неки опширан списак свега што би се могло сврстати у дела тела. То не значи да неко може да каже: ’Према Писму могу да радим све што Павле није сврстао међу дела тела.‘ Уместо тога, читаоци треба да употребе моћи запажања како би препознали ствари које се не налазе на овом списку, али су ’томе сличне‘. Они који непокајнички чине дела која нису поменута али су ’томе слична‘, неће наследити благослове Божјег Краљевства.

Према томе, потребно је да запажамо, то јест разабирамо оно што није допадљиво Јехови. Да ли је то тешко? Замисли да ти доктор саветује да једеш више воћа и поврћа, а да избегаваш колаче, сладолед и томе слично. Да ли би ти било тешко да одредиш у коју групу спадају торте? Сада поново осмотри плод Божјег духа и дела тела. Где се може сврстати горе поменути музички албум? Он сигурно не одражава особине као што су љубав, доброта, самоконтрола или друге особине које су повезане с плодом Божјег духа. Није потребан неки конкретан закон да би се запазило да таква врста музике није у складу с Божјим начином размишљања. Исто начело се може применити и на штиво за читање, филмове, телевизијски програм, компјутерске игре, Web сајтове и слично.

Прихватљив лични изглед

Библија такође садржи начела која се односе на облачење и дотеривање. Она сваком хришћанину пружају смернице како би његов лични изглед био прикладан и пријатан. Они који воле Јехову и ту виде прилику да чине оно што ће обрадовати њиховог небеског Оца, уместо да раде оно што се њима допада. Као што смо већ видели, чињеница да Јехова није дао конкретне смернице за неке ствари не значи да он није заинтересован за оно што његов народ ради. Стилови се разликују од места до места, па чак и у истом месту, и с времена на време мењају се. Међутим, Бог је дао основна начела која би требало да пруже вођство његовом народу у свако доба и на сваком месту.

На пример, у 1. Тимотеју 2:9, 10 стоји: „Исто тако, желим да се жене украшавају уредном одећом, са скромношћу и здравим мислима, а не посебним плетењем косе и златом или бисерима или врло скупом одећом, него онако како доликује женама које изјављују да поштују Бога, наиме, добрим делима.“ Према томе, хришћанке — и хришћани — треба да размисле о томе како по мишљењу људи из њиховог окружења треба да изгледају они који „изјављују да поштују Бога“. Нарочито је прикладно да један хришћанин размисли о томе како ће његов изглед утицати на мишљење других о библијској поруци коју им преноси (2. Коринћанима 6:3). Један примеран хришћанин неће бити претерано заинтересован за своје жеље или наводна права, већ ће више бринути о томе да не постане узрок немира или камен спотицања за друге (Матеј 18:6; Филипљанима 1:10).

Када један хришћанин утврди да његов стил одевања узнемирава или спотиче друге, он може опонашати апостола  Павла тако што ће бити више заинтересован за духовну добробит других него за удовољавање личним жељама. Павле је рекао: „Угледајте се на мене, као ја на Христа“ (1. Коринћанима 11:1). За Исуса је написао: „Ни Христ није угађао себи.“ Павлова порука свим хришћанима је јасна: „Ми дакле који смо јаки треба да носимо слабости оних који нису јаки, а не да угађамо себи. Нека свако од нас угађа свом ближњем у ономе што је добро за његово изграђивање“ (Римљанима 15:1-3).

Изоштрити моћи запажања

Како можемо развити моћи запажања тако да знамо како да угодимо Јехови, чак и када он није дао конкретно упутство за неку ствар? Наше моћи запажања побољшаће се ако свакодневно читамо његову Реч, редовно је проучавамо и дубоко размишљамо о ономе што смо прочитали. Такво побољшање се не дешава одједном. Попут физичког раста детета, и духовни раст је постепен и не види се истог трена. Зато је потребно стрпљење, и не треба да се разочарамо ако не приметимо тренутни напредак. С друге стране, наше моћи запажања неће се изоштрити само захваљујући проласку времена. То време мора бити испуњено редовним разматрањем Божје Речи, као што смо већ поменули, и морамо дати све од себе да живимо у складу с њом (Јеврејима 5:14).

Могло би се рећи да Божји закони испитују нашу послушност, док његова начела испитују дубину наше духовности и жеље да му угодимо. Док духовно растемо, трудићемо се да што боље опонашамо Јехову и његовог Сина. Настојаћемо да своје одлуке темељимо на Божјем мишљењу које је изражено у Писму. Док радујемо свог небеског Оца у свему што чинимо, увидећемо да је и наша радост већа.

[Слике на 23. страни]

Стилови одевања се разликују од места до места, али при нашем избору треба да нас воде библијска начела