„Rob“ koji je i veran i razborit
„Rob“ koji je i veran i razborit
„Ko je u stvari verni i razboriti rob koga je njegov gospodar postavio nad svojim ukućanima?“ (MATEJ 24:45).
1, 2. Zašto je važno da u današnje vreme redovno dobijamo duhovnu hranu?
U UTORAK posle podne, 11. nisana 33. n. e., Isusovi učenici su postavili jedno pitanje koje je od izuzetnog značaja za nas danas. Ono je ovako glasilo: „Šta će biti znak tvoje prisutnosti i svršetka sistema stvari?“ Isus je u odgovoru izrekao jedno vrlo značajno proročanstvo. Govorio je o burnim vremenima koja će biti obeležena ratovima, glađu, zemljotresima i bolestima. I to će biti samo „početak mučnih bolova“. Nakon toga trebalo je da nastupi još teža situacija. Kakva zastrašujuća budućnost! (Matej 24:3, 7, 8, 15-22; Luka 21:10, 11).
2 Od 1914. godine ispunjava se veći deo ovog Isusovog proročanstva. Čovečanstvo i te kako pogađaju ’mučni bolovi‘. I pored toga, pravi hrišćani nemaju razloga za strah. Isus je obećao da će im davati snagu putem kvalitetne duhovne hrane. S obzirom da je Isus sada na nebu, na koji način se postarao da mi na zemlji dobijamo tu duhovnu hranu?
3. Kako se Isus postarao da dobijamo „hranu u pravo vreme“?
3 Sam Isus je dao odgovor na to pitanje. U okviru svog velikog proročanstva, upitao je: „Ko je u stvari verni i razboriti rob koga je njegov gospodar postavio nad svojim ukućanima, da im daje hranu u pravo vreme?“ Zatim je rekao: „Srećan je taj rob ako ga njegov gospodar, kad dođe, nađe da tako radi! Zaista vam kažem, postaviće ga nad svim svojim imanjem“ (Matej 24:45-47). Dakle, postojaće jedan „rob“ koji će biti zadužen da obezbeđuje duhovnu hranu, i koji će biti i veran i razborit. Da li je taj rob jedna osoba, da li su to osobe koje su tokom vremena nasleđivale jedna drugu, ili je u pitanju nešto sasvim treće? Budući da taj verni rob obezbeđuje preko potrebnu duhovnu hranu, važno je da dobijemo odgovor na to pitanje.
Pojedinac ili grupa?
4. Kako znamo da „verni i razboriti rob“ ne može biti jedna osoba?
4 „Verni i razboriti rob“ ne može biti jedna osoba. Zašto? Zato što je taj rob počeo da deli duhovnu hranu još u prvom veku i, prema onome što je Isus rekao, trebalo je da to čini i kada on bude došao kao Gospodar 1914. godine. To bi značilo da jedna osoba treba verno da služi 1 900 godina. Toliko nije živeo ni Metuzalem! (Postanje 5:27).
5. Objasni zašto se izraz „verni i razboriti rob“ ne odnosi na svakog hrišćanina ponaosob?
5 Da li bi se izraz „verni i razboriti rob“ mogao odnositi na svakog hrišćanina ponaosob? Tačno je da svaki hrišćanin mora biti veran i razborit, ali Isus je očigledno imao nešto drugo na umu kada je govorio o ’vernom i razboritom robu‘. Kako to znamo? On je rekao da će „gospodar, kad dođe“ postaviti tog roba „nad svim svojim imanjem“. Kako bi svaki hrišćanin pojedinačno mogao biti postavljen nad „svim“ Gospodovim imanjem? To je nemoguće!
6. U kom je smislu trebalo da nacija Izrael služi kao Božji „sluga“, to jest „rob“?
6 Stoga, jedini razuman zaključak jeste da je Isus ukazivao na to da će „verni i razboriti rob“ biti grupa hrišćana, to jest klasa roba. Da li se može reći da je to zaista razuman zaključak? Može. Sedam stotina godina pre Hrista, Jehova je za celu naciju Izrael rekao da je ’njegov svedok‘ i ’sluga koga je izabrao‘ (Isaija 43:10, kurziv naš). Od 1513. pre n. e., kada je bio dat Mojsijev zakon, pa sve do Pentekosta 33. n. e., svaki član izraelske nacije pripadao je klasi tog sluge. Većina Izraelaca nije imala direktno učešće u upravljanju nacijom niti u pružanju duhovne hrane. Jehova je za to koristio kraljeve, sudije, proroke, sveštenike i Levite. I pored toga, trebalo je da Izrael kao nacija zastupa Jehovin suverenitet i da ga hvali pred drugim narodima. Trebalo je da svaki Izraelac bude Jehovin svedok (Ponovljeni zakoni 26:19; Isaija 43:21; Malahija 2:7; Rimljanima 3:1, 2).
Odbačeni „sluga“
7. Zašto je drevna nacija Izrael bila odbačena da više ne bude Božji „sluga“?
7 S obzirom je Izrael vekovima ranije bio Božji „sluga“, da li je trebalo da ta nacija bude rob o kom je Isus govorio? Nije, zato što se ispostavilo da drevni Izrael nažalost nije bio ni veran ni razborit. Pavle celu tu situaciju sažima citirajući Jehovine reči upućene toj naciji: „Zbog vas se na Božje ime huli među nacijama“ (Rimljanima 2:24). Duga istorija izraelskog buntovništva dostigla je vrhunac kada su odbacili Isusa i tada je Jehova odbacio njih (Matej 21:42, 43).
8. Kada je drugi „sluga“ zamenio Izrael, i kako se to odigralo?
8 To što je ovaj „sluga“, Izrael, bio neveran, nije značilo da će vernim obožavaocima zauvek biti uskraćena duhovna hrana. Pedeset dana nakon Isusovog uskrsenja, tačnije na Pentekost 33. n. e., sveti duh je bio izliven na oko 120 Isusovih učenika koji su se okupili u jednoj gornjoj sobi u Jerusalimu. Tada je bila rođena jedna nova nacija. To je postalo očigledno kada su njeni članovi hrabro počeli da govore stanovnicima Jerusalima o „veličanstvenim Božjim stvarima“ (Dela apostolska 2:11). Tako je ta nova, duhovna nacija, postala „sluga“ koji će objavljivati nacijama Jehovinu slavu i deliti hranu u pravo vreme (1. Petrova 2:9). Sasvim je na mestu što je nazvana ’Izrael Božji‘ (Galatima 6:16).
9. (a) Ko sačinjava ’vernog i razboritog roba‘? (b) Ko su ’ukućani‘?
9 Svaki član ’Izraela Božjeg‘ predani je, kršteni hrišćanin pomazan svetim duhom i ima nebesku nadu. Stoga, baš kao što su prethrišćansku klasu sluge predstavljali svi Izraelci koji su živeli između 1513. pre n. e. i Pentekosta 33. n. e., tako vernog i razboritog roba predstavljaju svi članovi te duhom pomazane nacije zajedno, počev od 33. n. e. pa sve do sada. Međutim, ko su ’ukućani‘ koji dobijaju duhovnu hranu od tog roba? U prvom veku n. e. svaki hrišćanin je imao nebesku nadu. Stoga su i ukućani bili pomazani hrišćani, ali ne kao grupa već kao pojedinci. Svima, uključujući i one koji su zauzimali odgovorne položaje u skupštini, bila je potrebna duhovna hrana od tog roba (1. Korinćanima 12:12, 19-27; Jevrejima 5:11-13; 2. Petrova 3:15, 16).
„Svakome njegov posao“
10, 11. Kako znamo da nemaju svi članovi klase roba ista zaduženja?
10 Premda ’Izrael Božji‘ predstavlja klasu vernog i razboritog roba kojoj je dodeljen određeni zadatak, takođe i svaki član te klase ima svoja zaduženja. Isusove reči zabeležene u Marku 13:34 to ovako pojašnjavaju: „To je kao kada čovek otputuje u tuđinu i ostavi svoju kuću i dade vlast svojim robovima, svakome njegov posao, i zapovedi vrataru da bdi.“ Na osnovu ovoga se da zaključiti da je svaki član klase roba dobio zadatak — da uveća Hristovo imanje na zemlji. Svaki član te klase ispunjava taj zadatak u skladu sa svojim sposobnostima i okolnostima (Matej 25:14, 15).
11 Nadalje, apostol Petar je rekao pomazanim hrišćanima svog vremena: „Koristite dar, svako u meri u kojoj ga je dobio, služeći jedan drugome kao vrsni nastojnici Božje nezaslužene dobrote koja se izražava na razne načine“ (1. Petrova 4:10). Dakle, ti pomazanici imali su odgovornost da služe jedni drugima koristeći darove koje im je Bog dao. Nadalje, Petrove reči su pokazale da neće svi hrišćani imati iste sposobnosti, dužnosti i prednosti. Međutim, svaki član klase roba mogao je na neki način da doprinese porastu te duhovne nacije. Kako?
12. Kako su svi članovi klase roba, i muškarci i žene, doprineli porastu te klase?
12 Prvo, svako je bio odgovoran da svedoči za Jehovu, da propoveda dobru vest o Kraljevstvu (Isaija 43:10-12; Matej 24:14). Neposredno pre nego što je uzašao na nebo, Isus je zapovedio svim svojim vernim učenicima, kako muškarcima tako i ženama, da budu učitelji. Rekao je: „Idite dakle i stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio. I gle, ja sam s vama sve dane do svršetka sistema stvari“ (Matej 28:19, 20).
13. Koju su prednost imali svi pomazani hrišćani?
13 Kada su pronađeni novi učenici, trebalo ih je temeljno poučiti da drže sve što je Hrist zapovedio svojim sledbenicima. S vremenom bi se oni koji bi se odazvali osposobili da poučavaju druge. Potencijalni članovi klase roba iz mnogih zemalja mogli su da dođu do kvalitetne duhovne hrane. Svi pomazani hrišćani, i muškarci i žene, učestvovali su u delu stvaranja učenika (Dela apostolska 2:17, 18). To delo je trebalo da se nastavi od nastanka klase roba pa sve do kraja ovog sistema stvari.
14. Ko je u skupštini dobio prednost da poučava, i kakav su stav prema tome imale verne pomazane hrišćanke?
14 Novokršteni pomazanici postajali su deo tog roba, i bez obzira na to ko ih je u početku poučavao i dalje su dobijali pouku od članova skupštine koji su ispunjavali biblijske zahteve da služe kao starešine (1. Timoteju 3:1-7; Titu 1:6-9). Prema tome, ti imenovani muškarci su imali prednost da na poseban način doprinose porastu te nacije. Verne pomazane hrišćanke nisu smatrale da su bile u podređenom položaju zbog toga što je poučavanje u skupštini bilo dodeljeno isključivo hrišćanskim muškarcima (1. Korinćanima 14:34, 35). Baš naprotiv, osećale su zadovoljstvo jer je naporan rad muškaraca u skupštini bio i za njihovo dobro, i bile su zahvalne za prednosti koje su i same imale, uključujući i prednost da drugima prenose dobru vest. Revne pomazane sestre i danas imaju isti ponizan stav, bez obzira na to da li su imenovane starešine pomazanici ili ne.
15. Šta je u prvom veku bio jedan od glavnih izvora duhovne hrane, i ko je predvodio u pružanju te hrane?
15 Osnovna duhovna hrana koja se delila u prvom veku poticala je direktno iz pera apostola i drugih učenika koji su pružali vođstvo. Te poslanice koje su napisali — naročito 27 nadahnutih knjiga koje sačinjavaju Hrišćanske grčke spise — kružile su od skupštine do skupštine i nema sumnje da su ih lokalne starešine koristile kao osnovu za poučavanje. Na taj način su predstavnici roba verno pružali kvalitetnu duhovnu hranu iskrenim hrišćanima. Klasa roba iz prvog veka verno je ispunila zadatak koji joj je bio dodeljen.
„Rob“ devetnaest vekova kasnije
16, 17. Kako je klasa roba verno izvršavala svoj zadatak u godinama pre 1914?
16 Kako danas stoje stvari? Da li je Isus, kada je 1914. godine otpočela njegova prisutnost, našao grupu pomazanih hrišćana kako verno deli hranu u pravo vreme? Jeste. Ta grupa se jasno mogla prepoznati po dobrom plodu koji je donosila (Matej 7:20). Vreme koje je otada prošlo dokazuje da se ta grupa i dalje može prepoznati po tome.
17 Kada je Isus došao, biblijsku istinu je prenosilo oko 5 000 ukućana. Radnika je bilo malo, ali rob se služio raznim metodama da bi se prenosila dobra vest (Matej 9:38). Na primer, bilo je organizovano da se propovedi o biblijskim temama objavljuju u skoro 2 000 dnevnih listova. Ovim putem je istina iz Božje Reči istovremeno dopirala do hiljada čitalaca. Nadalje, pripremljen je osmočasovni program koji se sastojao od slajdova u boji i pokretnih slika. Zahvaljujući ovom novom načinu širenja dobre vesti, kojim je prikazan period od početka stvaranja do kraja Hiljadugodišnje vladavine, za biblijsku poruku je saznalo preko devet miliona ljudi na tri kontinenta. Još jedno sredstvo koje je korišćeno bila je štampana literatura. Na primer, godine 1914, bilo je objavljeno oko 50 000 primeraka ovog časopisa.
18. Kada je Isus postavio roba nad svim svojim imanjem, i zašto?
18 Zaista, kada je Gospodar došao, našao je svoju vernu klasu roba kako savesno daje hranu ukućanima i kako propoveda dobru vest. Sada su tog roba očekivale veće odgovornosti. Isus je rekao: „Zaista vam kažem, postaviće ga nad svim svojim imanjem“ (Matej 24:47). Isus je to učinio 1919. godine, nakon što je rob prošao kroz jedan period kušnji. Međutim, zašto je „verni i razboriti rob“ dobio veće odgovornosti? Zato što je Gospodar dobio veće imanje. Isus je 1914. postao kralj.
19. Objasni kako su zbrinute duhovne potrebe ’velikog mnoštva‘.
19 Šta je imanje nad kojim je novoustoličeni Gospodar postavio svog vernog roba? To je sve duhovno bogatstvo koje mu pripada ovde na zemlji. Na primer, dve decenije nakon što je Hrist 1914. godine bio ustoličen, razumelo se koga predstavlja „veliko mnoštvo“ ’drugih ovaca‘ (Otkrivenje 7:9; Jovan 10:16). To nisu bili pomazani članovi ’Izraela Božjeg‘, već iskreni muškarci i žene sa zemaljskom nadom, koji su voleli Jehovu i želeli da mu služe upravo onako kako su to radili pomazanici. Zbog toga su ’vernom i razboritom robu‘ rekli sledeće: „Idemo s vama, jer saznasmo da je s vama Bog“ (Zaharija 8:23). Ovi novokršteni hrišćani hranili su se istom kvalitetnom duhovnom hranom kao i pomazani ukućani, i otada se ove dve klase hrane za istim duhovnim stolom. Kakav je to blagoslov za članove ’velikog mnoštva‘!
20. Koju ulogu u uvećavanju Gospodovog imanja ima „veliko mnoštvo“?
20 Članovi ’velikog mnoštva‘ radosno su se pridružili pomazanoj klasi roba i sada zajedno propovedaju dobru vest. Zahvaljujući tome, uvećalo se imanje njihovog Gospodara na zemlji i zbog toga „verni i razboriti rob“ ima još veće odgovornosti. Kako se povećavao broj ljudi koji su tragali za istinom, tako je rasla potreba za proširenjem štamparija kako bi se udovoljilo sve većim zahtevima za biblijskom literaturom. Podružnice Jehovinih svedoka osnivane su u jednoj zemlji za drugom. Misionari su stigli sve do „najudaljenijeg dela zemlje“ (Dela apostolska 1:8). Godine 1914, pomazanika je bilo oko pet hiljada, a danas se broj hvalilaca Boga povećao na više od šest miliona, od kojih većinu sačinjavaju članovi ’velikog mnoštva‘. Zaista, Kraljevo imanje se od njegovog ustoličenja 1914. višestruko uvećalo!
21. Koje ćemo dve parabole osmotriti u narednom studijskom članku?
21 Sve ovo pokazuje da je rob i ’veran i razborit‘. Nakon što je govorio o ’vernom i razboritom robu‘, Isus je ispričao dve parabole koje naglašavaju baš te osobine, vernost i razboritost: To je parabola o razboritim i ludim devicama, i parabola o talantima (Matej 25:1-30). One bude naše zanimanje! Kakvo značenje te parabole imaju za nas danas? Ovo pitanje ćemo razmotriti u narednom članku.
Šta misliš?
• Ko sačinjava ’vernog i razboritog roba‘?
• Ko su ’ukućani‘?
• Kada je verni sluga postavljen nad svim Gospodovim imanjem, i zašto baš u to vreme?
• Ko je u nedavnim decenijama pomogao da se uveća Gospodovo imanje, i kako?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 10. strani]
Klasa roba iz prvog veka verno je ispunjavala svoj zadatak