Богу је заиста стало до нас

САСВИМ је нормално да се обраћамо Богу за помоћ кад смо у невољи. На крају крајева, он је ’велик и велика је моћ његова, и неизмеран је разум његов‘ (Псалам 147:5). Он је у најбољем положају да нам помогне да се суочимо с проблемима. Штавише, Библија нас позива да ’изливамо пред њим срце своје‘ (Псалам 62:9). Зашто, онда, толико много људи има утисак да Бог не одговара на њихове молитве? Да ли то значи да њему није стало до нас?

Уместо да брзо окривиш Бога зато што ти се чини да је незаинтересован, сети се времена када си био дете. Да ли си оптуживао своје родитеље да те не воле само зато што они нису увек испуњавали сваку твоју жељу? Многа деца то чине. Међутим, када си одрастао, схватио си да се љубав показује на многе начине и да испуњавање сваке дететове жеље и није израз љубави.

Слично томе, иако Јехова на наше молитве не одговара увек онако како бисмо ми то желели, то не значи да нас он игнорише. Нема сумње, Бог на многе начине показује да брине о свима нама.

„По њему имамо живот“

Пре свега, захваљујући Богу „имамо живот и мичемо се и постојимо“ (Дела апостолска 17:28). Тиме што нам је дао живот, Бог је сигурно показао своју бригу пуну љубави према нама!

Надаље, Јехова нам пружа све оно што нам је потребно за живот. Читамо: „Ти дајеш да расте трава стоци и биље човеку, да земља храну изводи“ (Псалам 104:14). У ствари, Створитељ нам не пружа само оно што нам је најнеопходније него и више од тога. Он великодушно даје „кишу с неба и плодна раздобља, до ситости пунећи [наша] срца јелом и весељем“ (Дела апостолска 14:17).

Па ипак, неки се можда питају: ’Ако нас Бог толико воли, зашто допушта да патимо?‘ Да ли знаш одговор на то питање?

Да ли је Бог крив?

Велики део патње која погађа човечанство стварају сами људи. На пример, добро су познате опасности од одређених ризичних поступака. Па ипак, људи се упуштају у сексуални неморал, злоупотребљавају алкохол и дрогу, користе дуван, баве се екстремним спортовима, пребрзо возе и тако даље. Ако због таквих ризичних поступака доживе патњу, кога треба кривити за то? Бога, или особу која немудро поступа? Божја надахнута Реч каже: „Не заваравајте се: Бог се не може исмејавати. Јер шта човек посеје, то ће и пожњети“ (Галатима 6:7).

Осим тога, људи често једни другима наносе бол. Када народ ступи у рат, сигурно не треба кривити Бога због патње која иде уз то. Када неки криминалац нападне суграђанина, да ли Бога треба кривити ако дође до повреде или смрти? Наравно да не! Када неки диктатор тлачи, мучи и убија своје поданике, да ли треба да кривимо Бога за то? То би било неразумно (Проповедник 8:9).

Шта је онда с милионима људи који живе у крајњем сиромаштву и који су изгладнели? Да ли Бога треба кривити за то? Не. На нашој планети има више него довољно хране за свакога (Псалам 10:2, 3; 145:16). Неправедна расподела  обиља које нам је Бог пружио довела је до тога да посвуда има глади и сиромаштва. Људска себичност спречава решавање тог проблема.

Основни узрок

Кога онда треба кривити када се неко разболи или умре услед старости? Да ли би се изненадио када би сазнао да ни за то не треба кривити Бога? Бог није створио човека с намером да остари и умре.

Када је први људски пар, Адама и Еву, сместио у Еденски врт, Јехова им је пружио изглед на вечни живот у рају на земљи. Међутим, он је очигледно желео да земља буде настањена људима који ће ценити оно што су добили. Зато је поставио један услов који су морали да испуне да би имали будућност. Адам и Ева би могли и даље да живе у рају да су остали подложни свом Створитељу пуном љубави (Постање 2:17; 3:2, 3, 17-23).

Нажалост, Адам и Ева су се побунили. Ева је одлучила да слуша Сатану Ђавола. Он ју је слагао, рекавши јој у суштини да јој Бог ускраћује нешто добро. Тако је она пошла путем независности и покушала је да буде ’као богови [„Бог“, NW], познајући добро и зло‘. Адам јој се придружио у побуни (Постање 3:5, 6).

Када су тако згрешили, Адам и Ева су показали да нису достојни вечног живота. Доживели су ужасне последице греха. Њихова снага и виталност су ишчезли, и на крају су умрли (Постање 5:5). Међутим, њихова побуна је имала много озбиљније последице. Ми још увек трпимо због Адамовог и Евиног греха. Апостол Павле је написао: „Преко једног човека [Адама] у свет [је] ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12). Заиста, због Адамове и Евине побуне, грех и смрт су попут смртоносне заразе захватили читав људски род.

Највећи доказ да је Богу стало до нас

Да ли то значи да је човек, Божје створење, остао без икакве наде?  Не значи, и баш то указује на највећи доказ да је Богу стало до нас. Бог је учинио велику жртву да би откупио човечанство од греха и смрти. Откупнина која је плаћена био је савршен живот који је Исус спремно дао за нас (Римљанима 3:24). Зато је апостол Јован написао: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16). Као резултат овог изванредног чина љубави, ми људи поново имамо изглед да живимо вечно. Павле је писао Римљанима: „Једним чином оправдања долази до тога да се људи свих врста прогласе праведнима за живот“ (Римљанима 5:18).

Можемо бити сигурни да у време које је Бог одредио неће више бити ни патње ни смрти на планети Земљи. Уместо тога, владаће услови који су описани у књизи Откривења: „Гле! Божји шатор је с људима, и он ће пребивати с њима, и они ће бити његов народ. И сам Бог биће с њима. И он ће обрисати сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли. Пређашње ствари прођоше“ (Откривење 21:3, 4). Можда кажеш: ’Ја то нећу доживети.‘ Али чињеница је да постоји могућност да то доживиш. Чак и ако умреш, Бог те може подићи из мртвих (Јован 5:28, 29). То је Божја намера за нас и она ће се и остварити. Колико је само далеко од истине тврдња да Богу није стало до људи!

„Приближите се Богу“

Утешно је знати да Бог има једно трајно решење за људску патњу. Међутим, како до тада? Шта ако нам смрт однесе вољену особу или ако нам се дете разболи? Још није време да Бог отклони болест и смрт. Библија указује да морамо још мало да чекамо на то. Међутим, Бог нас није оставио без помоћи. Ученик Јаков је написао: „Приближите се Богу, и он ће се приближити вама“ (Јаков 4:8). Заиста, наш Створитељ нас позива да изградимо лични однос с њим, а они који то учине осетиће његову подршку чак и у најтежим ситуацијама.

Како можемо да се приближимо Богу? Краљ Давид је пре око три хиљаде година поставио слично питање: „Јехова, ко може... наставати на светој гори твојој?“ (Псалам 15:1). Затим је и одговорио: „Онај који без мане ходи и који правду твори и истину из срца свог говори. Који језиком својим не опада, и не чини другу своме зла“ (Псалам 15:2, 3). Другим речима, Јехова прихвата особе које иду путем који су Адам и Ева одбацили. Он се приближава онима који врше његову вољу (Поновљени закони 6:24, 25; 1. Јованова 5:3).

Како можемо вршити Божју вољу? Морамо да сазнамо шта је „добро и угодно у очима нашег Спаситеља, Бога“, и затим да поступамо у складу с тим (1. Тимотеју 2:3). То укључује стицање тачног спознања из Божје Речи, Библије (Јован 17:3; 2. Тимотеју 3:16, 17). За то је потребно више од повременог читања Библије. Треба да се угледамо на Веријце из првог века којима је Павле проповедао. О њима читамо: „Примили [су] реч с највећом горљивошћу, сваки дан пажљиво разматрајући Писмо да виде да ли је то тако“ (Дела апостолска 17:11).

И данас пажљиво проучавање Библије јача нашу веру у Бога и помаже нам да изградимо близак однос с њим (Јеврејима 11:6). Такође нам помаже да јасно разумемо како се Јехова опходи с човечанством — не само како он помаже тренутно, већ нарочито како он дугорочно помаже особама које имају исправан став.

Размотри изјаве неколико хришћана који имају близак однос с Богом. „Много волим Јехову и имам толико много разлога да му захвалим“, каже 16-годишња  Данијела. „Дао ми је родитеље који ме воле, који имају искрену љубав према њему, и који су ме поучавали у складу с његовом Речју.“ Један хришћанин из Уругваја је написао: „Моје срце је препуно захвалности. Подстакнут сам да захвалим Јехови што према мени показује незаслужену доброту и што ми је пријатељ.“ Бог прихвата чак и врло младе особе. Седмогодишња Габријела каже: „Волим Бога највише на свету! Имам своју Библију. Волим да учим о Богу и његовом Сину.“

Данас се милиони људи широм света целим срцем слажу са псалмистом који је рекао: „Мени је добро бити близу Бога“ (Псалам 73:28). Он им већ сада помаже да се суоче с проблемима и они имају поуздану наду да ће живети у Рају на земљи (1. Тимотеју 4:8). Зашто не би себи поставио циљ да се ’приближиш Богу‘? Имамо засигурање: „Он није далеко ни од једног од нас“ (Дела апостолска 17:27). Богу је заиста стало до тебе!

[Слике на 5. страни]

На многе начине видимо да Јехова брине о нама

[Слика на 7. страни]

Чак се и деца могу приближити Богу

[Слике на 7. страни]

Јехова нам данас помаже да истрајемо. У време које је он одредио, отклониће болест и смрт