Pitanja čitalaca

Na koga je Pavle mislio kada je prema 2. Korinćanima 6:14 govorio o „nevernicima“?

U 2. Korinćanima 6:14 čitamo: „Ne ujarmljujte se nejednako s nevernicima.“ Ako razmotrimo kontekst, očigledno je da je Pavle govorio o ljudima koji nisu deo hrišćanske skupštine. To razumevanje poduprto je i Pavlovom upotrebom izraza „nevernik“ i „nevernici“ u drugim biblijskim stihovima.

Na primer, Pavle ukorava hrišćane koji su se sudili „pred nevernicima“ (1. Korinćanima 6:6). Ovde se izraz nevernici odnosi na sudije korintskog pravosuđa. U svojoj drugoj poslanici, Pavle je rekao da je Satana „zaslepio um nevernicima“. Oni imaju ’koprenu‘ na očima zbog koje ne mogu da vide dobru vest. Ti nevernici ne žele da služe Jehovi, jer je Pavle ranije objasnio: „Kad dođe do obraćenja Jehovi, koprena se uklanja“ (2. Korinćanima 3:16; 4:4).

Neki nevernici su upleteni u bezakonje i idolopoklonstvo (2. Korinćanima 6:15, 16). Međutim, nisu svi takvi da se protive Jehovinim slugama. Neki se čak zanimaju za istinu. Mnogi su u braku s hrišćaninom i žele da ostanu s njim (1. Korinćanima 7:12-14; 10:27; 14:22-25; 1. Petrova 3:1, 2). Bilo kako bilo, kada koristi izraz „nevernik„, Pavle uvek ukazuje na ljude koji, kao što je malo pre rečeno, nisu deo hrišćanske skupštine koju sačinjavaju „vernici u Gospodu“ (Dela apostolska 2:41; 5:14; 8:12, 13).

Načelo koje se nalazi u 2. Korinćanima 6:14 dragocen je vodič za hrišćane na svim područjima života i često se citira kao mudar savet za hrišćane koji traže bračnog druga (Matej 19:4-6). Predani, kršteni hrišćani koji ne traže bračnog druga među nevernicima, postupaju mudro, pošto su im vrednosti, ciljevi i verovanja potpuno drugačiji.

Šta onda reći za osobe koje proučavaju Bibliju i povezane su s hrišćanskom skupštinom? A šta reći za nekrštene objavitelje? Da li su i oni nevernici? Nisu. Osobe koje su prihvatile istinu o dobroj vesti i koje napreduju ka krštenju sigurno ne treba nazivati nevernicima (Rimljanima 10:10; 2. Korinćanima 4:13). Kornelije je pre svog krštenja bio nazvan ’pobožan čovek, koji se bojao Boga‘ (Dela apostolska 10:2).

Da li bi bilo mudro da se predani hrišćanin zabavlja i da stupi u brak s nekim ko je tek nekršteni objavitelj, budući da se Pavlov savet iz 2. Korinćanima 6:14 ne može doslovno primeniti u tom slučaju? Ne, to ne bi bilo mudro. Zašto? Zato što je Pavle jednom prilikom hrišćanskim udovicama dao direktan savet u vezi s tim. On je zapisao: „Slobodna je da se uda za koga želi, samo u Gospodu“ (1. Korinćanima 7:39). U skladu s tim savetom, predani hrišćani treba da traže bračnog druga samo među onima koji su „u Gospodu“.

Šta znači izraz „u Gospodu“ i s njim povezan izraz „u Hristu“? U Rimljanima  16:8-10 i Kološanima 4:7 zabeleženo je da je Pavle govorio o osobama koje su „u Gospodu“ i „u Hristu“. Ako pročitaš te stihove, videćeš da su te osobe takođe nazvane i ’saradnici‘, ’prokušani‘, ’voljena braća‘, ’verne sluge‘ i ’surobovi‘.

Kada se za nekog može reći da je ’rob u Gospodu‘? Tek kada spremno čini ono što kao rob treba da čini i kada se odrekne sebe. Isus je objasnio: „Ako neko hoće da pođe za mnom, neka se odrekne sebe i uzme svoj mučenički stub i neka me stalno sledi“ (Matej 16:24). Kada se osoba preda Jehovi, ona počinje da sledi Hrista i da se u potpunosti podlaže Božjoj volji. Nakon toga, ona se krštava i postaje zaređeni sluga i ima priznat položaj pred Jehovom Bogom. a Stoga, ’udati se [ili oženiti se] u Gospodu‘ znači stupiti u brak s nekim ko je pokazao da je pravi vernik, predani „rob Boga i Gospoda Isusa Hrista“ (Jakov 1:1).

Osoba koja proučava Bibliju s Jehovinim svedocima i koja lepo duhovno napreduje zaslužuje pohvalu. Međutim, ona se još nije predala Jehovi i još nije počela da živi samopožrtvovanim načinom života koji je posvećen službi. Ona još uvek preduzima neophodne promene. Pre nego što bi razmišljala o nekim velikim promenama u životu, kao što je brak, ona prvo mora da izvrši promene koje su potrebne da bi postala predani i kršteni hrišćanin.

Da li bi bilo preporučljivo da se hrišćanin zabavlja s nekim ko kao student Biblije izgleda dobro napreduje — i da možda čeka da se ta osoba krsti kako bi s njom mogao sklopiti brak? Ne bi. Ako bi osoba koja proučava Bibliju znala da jedan predani hrišćanin čeka da se ona krsti da bi se venčao s njom, njeni motivi više ne bi bili jasni.

Uglavnom osoba samo kratko bude nekršteni objavitelj dok ne napreduje toliko da može da se krsti. Zato savet da se treba venčati samo u Gospodu nije nerazuman. Šta, onda, ako je neko u godinama kada bi mogao da stupi u brak, odrastao je u hrišćanskoj porodici, aktivan je već godinama u skupštini i služi kao nekršteni objavitelj? Pa, zbog čega do sada nije predao svoj život Jehovi? Zašto okleva? Da li ima neke sumnje? Iako on nije nevernik, za njega se ne može reći da je „u Gospodu“.

Pavlov savet o braku jeste za naše dobro (Isaija 48:17). Kada su oba buduća bračna druga predana Jehovi imaju čvrst, duhovni temelj da budu odani i jedno drugom. Oni imaju iste vrednosti i iste ciljeve. To mnogo doprinosi srećnom braku. Štaviše, kada se ’venča u Gospodu‘, osoba pokazuje da je lojalna Jehovi, što vodi do trajnih blagoslova jer Jehova će ’s onim ko je lojalan postupati lojalno‘ (Psalam 18:25, NW).

[Fusnota]

[Slika na 31. strani]

’S onim ko je lojalan Jehova će postupati lojalno‘