Da li uživaš u ’Jehovinom zakonu‘?
Da li uživaš u ’Jehovinom zakonu‘?
„Srećan je čovek koji... uživa u zakonu Jehovinom“ (PSALAM 1:1, 2, NW).
1. Zašto smo srećni kao Jehovine sluge?
JEHOVA nam pomaže i blagosilja nas jer smo njegove lojalne sluge. Istina, suočavamo se s mnogim ispitima. Međutim, doživljavamo i istinsku sreću. To nije iznenađujuće jer služimo ’srećnom Bogu‘ i njegov sveti duh stvara radost u našem srcu (1. Timoteju 1:11; Galatima 5:22). Radost je stanje istinske sreće koju doživljavamo kada iščekujemo ili kada smo postigli nešto dobro. Naš nebeski Otac nam svakako daje dobre darove (Jakov 1:17). To što smo srećni uopšte nije neko čudo!
2. Koje ćemo psalme razmotriti?
2 U knjizi Psalama često se govori o sreći. To se na primer vidi u 1. i 2. Psalmu. Prvi sledbenici Isusa Hrista smatrali su da je Drugi psalam napisao izraelski kralj David (Dela apostolska 4:25, 26). Nepoznati autor Prvog psalma započinje svoju nadahnutu pesmu sledećim rečima: „Blažen [„srećan je“, NW] čovek koji po savetu bezdušnika ne hodi“ (Psalam 1:1). Hajde da u ovom i sledećem članku razmotrimo koji su razlozi za radost navedeni u 1. i 2. Psalmu.
Tajna sreće
3. Prema Psalmu 1:1, koji su neki razlozi zbog kojih je pobožna osoba srećna?
3 Prvi psalam pokazuje zašto je pobožna osoba srećna. Navodeći neke od razloga koji donose tu sreću, psalmista je ovako pevao: „Blažen [„srećan je“, NW] čovek koji po savetu bezdušnika ne hodi i na putu grešnika ne zastane, i u društvu pakosnika ne sedi“ (Psalam 1:1).
4. Kakav su nam primer ostavili Zaharija i Jelisaveta?
4 Da bismo bili zaista srećni, moramo se povinovati Jehovinim pravednim zahtevima. Zaharija i Jelisaveta, bračni par koji je imao tu radost i prednost da postanu roditelji Jovana Krstitelja, „bili [su] pravedni pred Bogom jer su hodili besprekorno po svim Jehovinim zapovestima i zakonskim zahtevima“ (Luka 1:5, 6). Možemo biti srećni ako se trudimo da budemo kao oni, ako odlučno odbijamo da ’hodimo po savetu bezdušnika‘ i ako ne dopuštamo da se vodimo njihovim savetima koji nisu u skladu s biblijskim načelima.
5. Šta nam može pomoći da izbegavamo ’put grešnika‘?
5 Ako odbacimo način na koji bezdušnici razmišljaju, nećemo ni ’zastajkivati na putu grešnika‘. Zapravo, mi doslovno nećemo biti tamo gde se oni često nalaze — na mestima gde se ljudi prepuštaju nemoralnoj zabavi ili mestima koja su na lošem glasu. Šta bi bilo dobro da uradimo ako nas mami nebiblijsko postupanje grešnika? Trebalo bi da se molimo Bogu da nam pomogne da postupamo u skladu sa sledećim rečima apostola Pavla: „Ne ujarmljujte se nejednako s nevernicima. Jer šta imaju zajedničko pravednost i bezakonje? Ili šta imaju zajedničko svetlost i tama?“ (2. Korinćanima 6:14). Ako se oslanjamo na Boga i ako smo „čista srca“, odbacićemo stavove grešnika i njihov način života, i imaćemo čiste motive, čiste želje i ’nelicemernu veru‘ (Matej 5:8; 1. Timoteju 1:5).
6. Zašto treba da se klonimo rugača?
6 Sasvim je jasno da ako želimo da ugodimo Jehovi ne smemo da ’sedimo u društvu pakosnika [„rugača“, NW]‘. Neki se rugaju i samoj pobožnosti, ali oni koji se u ovim ’poslednjim danima‘ rugaju s najvećim prezirom jesu nekadašnji hrišćani koji su postali otpadnici. Apostol Petar je upozorio suvernike: „Voljeni... najpre znajte ovo, da će u poslednje dane doći rugači sa svojim ruganjem, koji će postupati po sopstvenim željama i govoriti: ’Gde je ta njegova obećana prisutnost? Ta, otkada su naši praočevi zaspali smrtnim snom, sve stoji baš kao od početka stvaranja‘“ (2. Petrova 3:1-4). Ako nikada ne ’sedimo u društvu pakosnika [„rugača“, NW]‘, izbeći ćemo propast koja će ih sigurno zadesiti (Poslovice 1:22-27).
7. Zašto treba ozbiljno da shvatimo reči iz Psalma 1:1?
7 Ukoliko uvodne reči 1. psalma ne shvatimo ozbiljno, mogli bismo izgubiti duhovnost koju smo stekli proučavajući Pismo. U stvari, tada bismo u životu mogli ići od zla na gore. Prvi korak koji vodi ka tome jeste slušanje saveta bezdušnika. Zatim bismo mogli početi da se redovno družimo s njima. S vremenom bismo mogli postati neverni ili čak otpadnici koji se rugaju. Očigledno je da bi zbog druženja s bezdušnicima u nama mogao da se razvije bezbožni duh i to bi moglo uništiti naš odnos s Jehovom Bogom (1. Korinćanima 15:33; Jakov 4:4). Nemojmo dozvoliti da nam se to ikada desi!
8. Šta će nam pomoći da budemo usredsređeni na duhovne stvari?
8 Molitva će nam pomoći da budemo usredsređeni na duhovne stvari i da izbegavamo druženje s bezdušnicima. „Ne brinite se ni za šta“, napisao je Pavle, „nego u svemu molitvom i usrdnim moljenjem zajedno sa zahvaljivanjem obznanite svoje molbe Bogu; i Božji mir koji prevazilazi svaku misao čuvaće vaša srca i vaše misaone snage posredstvom Hrista Isusa.“ Pavle nas je podstakao da razmišljamo o onome što je istinito, što zaslužuje ozbiljnu pažnju, što je pravedno, čestito, dopadljivo, o onome o čemu se dobro govori, što je kreposno i vredno hvale (Filipljanima 4:6-8). Postupajmo u skladu sa ovim Pavlovim savetom i nikada se nemojmo spustiti na nivo bezdušnika.
9. Iako ne radimo ono što rade bezdušnici, na koji način se trudimo da pomognemo svim vrstama ljudi?
9 Mi ne radimo ono što rade bezdušnici, ali ipak im taktično svedočimo, baš kao i apostol Pavle koji je pred rimskim namesnikom Feliksom govorio „o pravednosti i samokontroli i o sudu koji će doći“ (Dela apostolska 24:24, 25; Kološanima 4:6). Dobru vest o Kraljevstvu propovedamo svim vrstama ljudi i ljubazni smo prema njima. Uvereni smo da će oni koji imaju „ispravan stav prema večnom životu“ postati vernici i da će uživati u Božjem zakonu (Dela apostolska 13:48).
Uživa u Jehovinom zakonu
10. Šta može ostaviti trajan utisak na naš um i naše srce dok imamo lični studij?
10 Psalmista je o srećnom čoveku nadalje rekao: „Uživa u zakonu Jehovinom, i dan i noć prigušenim glasom zakon njegov čita“ (Psalam 1:2, NW). Mi ’uživamo u Jehovinom zakonu‘ zato što smo njegove sluge. Kad je izvodljivo, tokom ličnog studija i meditiranja možemo čitati „prigušenim glasom“, to jest naglas. Kada na taj način čitamo neki deo Pisma, to može ostaviti trajan utisak na naš um i naše srce.
11. Zašto treba da čitamo Bibliju „dan i noć“?
11 „Verni i razboriti rob“ nas podstiče da svakodnevno čitamo Bibliju (Matej 24:45). Iskrena želja da saznamo više o Jehovinoj poruci za čovečanstvo pokreće nas da čitamo Bibliju „dan i noć“ — da, čak i kada iz nekog razloga ne možemo da spavamo. Petar nas je podstakao: „Kao novorođenčad, razvijte čežnju za čistim mlekom koje pripada reči, da pomoću njega uzrastete do spasenja“ (1. Petrova 2:1, 2). Da li uživaš da svakodnevno čitaš Bibliju i da noću duboko razmišljaš o onome što je zapisano u njoj i o Božjim namerama? Psalmista je uživao u tome (Psalam 63:7).
12. Šta ćemo raditi ako uživamo u Jehovinom zakonu?
12 Naša večna sreća zavisi od toga da li uživamo u Božjem zakonu. On je savršen i pravedan i onaj ko ga se pridržava biće bogato nagrađen (Psalam 19:8-12). Učenik Jakov je napisao: „Onaj ko pomno gleda u savršeni zakon koji pripada slobodi i ko ustraje u tome, on će, zato što nije bio zaboravni slušač već izvršilac dela, biti srećan što ga tvori“ (Jakov 1:25). Ako zaista uživamo u Jehovinom zakonu, nećemo dozvoliti da prođe ni jedan jedini dan a da nismo razmišljali o duhovnim stvarima. Zaista, bićemo motivisani da ’istražujemo duboke stvari Božje‘ i da nam Kraljevstvo bude na prvom mestu u životu (1. Korinćanima 2:10-13; Matej 6:33).
On je kao drvo
13-15. U kom smislu možemo biti kao drvo koje je posađeno kraj obilnog izvora vode?
13 Nastavljajući da opisuje pravednu osobu, psalmista kaže: „On je kao drvo sađeno kraj vode žive, koje rod svoj daje kad mu vreme dođe, kome list ne vene, i što god uradi sve mu od ruke ide“ (Psalam 1:3). Kao i svi drugi nesavršeni ljudi, i mi koji služimo Jehovi imamo poteškoće u životu (Jov 14:1). Možda doživljavamo progonstvo ili je na neki drugi način naša vera na ispitu (Matej 5:10-12). Međutim, uz Božju pomoć možemo uspešno odoleti tim ispitima, baš kao što zdravo drvo odoleva jakim vetrovima.
14 Drvo koje je posađeno kraj neiscrpnog izvora vode neće se osušiti usled žege ili suše. Ako smo bogobojazne osobe, mi dobijamo snagu iz jednog neiscrpnog Izvora — od Jehove Boga. Pavle je od Boga tražio pomoć i zato je mogao da kaže: „Za sve imam snage uz pomoć onoga [Jehove] koji mi daje moć“ (Filipljanima 4:13). Ako dopuštamo da nas vodi i podržava Jehovin sveti duh, nećemo uvenuti, nećemo postati neplodni niti duhovno mrtvi. Bićemo uspešni u Božjoj službi i pokazivaćemo plod njegovog duha (Jeremija 17:7, 8; Galatima 5:22, 23).
15 Koristeći hebrejsku reč koja je prevedena sa „kao“, psalmista ukazuje na jedno poređenje. On upoređuje dve stvari koje su različite, iako imaju nešto zajedničko. Ljudi i drveće se razlikuju, ali bujnost drveta zasađenog kraj obilnog izvora vode očigledno je podsetila psalmistu na duhovni napredak onih koji ’uživaju u Jehovinom zakonu‘. Ako uživamo u Božjem zakonu, naši dani mogu biti brojni kao dani drvetu. Štaviše, možemo živeti večno (Jovan 17:3).
16. Zašto i u kom smislu nam ’ide od ruke što god radimo‘?
16 Dok se trudimo da budemo pravedni, Jehova nam pomaže da izdržimo pod pritiskom kušnji i poteškoća. Radosni smo i uspešni u Jehovinoj službi (Matej 13:23; Luka 8:15). ’Što god radimo sve nam ide od ruke‘ zato što nam je glavni cilj da vršimo Jehovinu volju. Duhovno napredujemo zato što se njegove namere uvek ostvaruju i zato što uživamo u njegovim zapovestima (Postanje 39:23; Isus Navin 1:7, 8; Isaija 55:11). To je tako čak i kada se suočavamo s neprilikama (Psalam 112:1-3; 3. Jovanova 2).
Bezdušnici naizgled napreduju
17, 18. (a) S čime je psalmista uporedio bezdušnike? (b) Zašto bezdušnici nemaju trajnu sigurnost čak i ako napreduju u materijalnom pogledu?
17 Koliko se samo razlikuje život bezdušnika od života pravednika! Možda izgleda da bezdušnici neko vreme napreduju u materijalnom pogledu, ali oni ne napreduju duhovno. To se sasvim jasno vidi iz sledećih psalmistinih reči: „Nisu takvi bezdušnici; oni su ko pleva koju vetar vija. Ne održavaju se zato bezdušnici u dan suda, ni grešnici na zboru pravednih“ (Psalam 1:4, 5). Zapazi da psalmista kaže da ’bezdušnici nisu takvi‘. On hoće da kaže da oni nisu kao bogobojazni ljudi koji su u prethodnom stihu upoređeni s plodnim, dugovečnim drvećem.
18 Čak i ako bezdušnici napreduju u materijalnom pogledu, oni nemaju trajnu sigurnost (Psalam 37:16; 73:3, 12). Oni su poput bezumnog bogatog čoveka kog je Isus pomenuo u poređenju koje je ispričao kada su ga zamolili da presudi u vezi s nekim nasledstvom. Isus je rekao prisutnima: „Držite oči otvorene i čuvajte se svake vrste lakomstva, jer čak i kad neko ima obilje, njegov život ne proizlazi iz onoga što ima.“ Isus je to prikazao ispričavši priču o jednom bogatom čoveku čija je zemlja tako dobro rodila da je planirao da sruši svoje žitnice i sagradi veće, kako bi u njih skupio sva svoja dobra. Zatim je naumio da jede, pije i uživa. Međutim, Bog mu je rekao: „Bezumniče, ove noći tražiće tvoju dušu od tebe. Ko će onda imati ono što si sakupio?“ Da bi naglasio to što je hteo da kaže, Isus je na kraju još dodao: „Tako prolazi onaj ko sebi skuplja blago a nije bogat pred Bogom“ (Luka 12:13-21).
19, 20. (a) Opiši kako se u drevna vremena vršilo i vejalo žito. (b) Zašto su bezdušnici upoređeni s plevom?
19 Bezdušnici nisu ’bogati pred Bogom‘. Zato nisu ništa sigurniji niti jači od pleve, tanke ljuske koja obavija zrno žita. U drevna vremena, žito se nakon žetve nosilo na gumno, jednu zaravan koja se obično nalazila na nekom uzvišenju. Tu su životinje prelazile preko njega vukući saonice na čijoj se donjoj strani nalazilo oštro kamenje ili gvozdeni zupci pomoću kojih su se lomile stabljike i pleva odvajala od žita. Zatim su se koristile vile da bi se sve to zajedno bacalo u vazduh kada je duvao vetar (Isaija 30:24). Zrnevlje je padalo na gumno, a povetarac je odnosio slamu i plevu (Ruta 3:2). Nakon što bi bila ovejana kako bi se odstranili kamenčići i tome slično, pšenica je bila spremna da se stavi u žitnice ili da se samelje (Luka 22:31). Međutim, pleve više nije bilo.
20 Baš kao što su zrna žita koja su padala na zemlju bila sačuvana dok je pleva bila oduvana, tako će i pravednici ostati dok će bezdušnici biti odstranjeni. Nema sumnje da smo srećni zbog toga što će ti zlobnici uskoro zauvek biti uklonjeni. Kada ih više ne bude bilo, ljudi koji uživaju u Jehovinom zakonu biće obilno blagoslovljeni. Zaista, poslušni ljudi će na kraju dobiti Božji dar večnog života (Matej 25:34-46; Rimljanima 6:23).
Blagoslovljeni „put pravednika“
21. Kako Jehova ’zna put pravednika‘?
21 Prvi psalam se završava sledećim rečima: „Zna Jehova za put pravednika a u propast put grešnika vodi“ (Psalam 1:6). U kom smislu Bog ’zna put pravednika‘? Pa, ako nastojimo da budemo pravedni, možemo biti sigurni da naš nebeski Otac vidi kako živimo i da nas gleda sa odobravanjem. Mi onda možemo i treba da bacimo sve svoje brige na njega uvereni da se on stvarno brine za nas (Jezekilj 34:11; 1. Petrova 5:6, 7).
22, 23. Šta će biti s bezdušnicima, a šta s pravednicima?
22 „Put pravednika“ će postojati zauvek, dok će nepopravljivo zli ljudi biti uništeni zato što će ih Jehova nepovoljno prosuditi. Njihov „put“, to jest način na koji su živeli, propašće zajedno s njima. Možemo imati poverenje u to da će se ispuniti sledeće Davidove reči: „Još malo i nestaće bezdušnika. Pogledaćeš na mesto njegovo, i njega već neće više biti. Ali smerni će čuvati zemlju i uživaće u izobilju mira. Pravednici će držati zemlju i doveka u njoj će ostati“ (Psalam 37:10, 11, 29).
23 Kakvu ćemo samo radost doživeti ako budemo imali prednost da živimo u raju na zemlji kada više ne bude bilo bezdušnika! Smerni i pravedni će imati pravi mir zato što su uvek uživali u ’Jehovinom zakonu‘. Međutim, pre toga se ’Jehovina zapovest‘ mora sprovesti u delo (Psalam 2:7a). Sledeći članak će nam pomoći da vidimo koja je to zapovest i šta će ona značiti za nas i za čitavu ljudsku porodicu.
Kako bi odgovorio?
• Zašto je bogobojazna osoba srećna?
• Kako pokazujemo da uživamo u Jehovinom zakonu?
• Kako osoba može biti poput dobro zalivenog drveta?
• Kako se put pravednika razlikuje od puta bezdušnika?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 11. strani]
Molitva će nam pomoći da izbegavamo druženje s bezdušnicima
[Slika na 12. strani]
Zašto je pravednik kao drvo?