Rođenje koje se pamti

’Danas vam se u Davidovom gradu rodi Spasitelj, koji je Hrist Gospod‘ (Luka 2:11).

PRE oko dve hiljade godina, jedna žena je u Vitlejemu rodila muško dete. Samo je nekoliko stanovnika ovog grada shvatilo koliko je značajno bilo rođenje tog deteta. Međutim, neki pastiri, koji su sa svojim stadima noćili u polju, videli su mnoštvo anđela i čuli ih kako pevaju: „Slava Bogu na visinama, a na zemlji mir među ljudima koji su po njegovoj volji“ (Luka 2:8-14).

Pastiri su zatim pronašli Mariju i njenog muža Josifa u štali, kao što su im anđeli i rekli. Marija je detetu dala ime Isus, i položila ga u jasle koje su se nalazile u štali (Luka 1:31; 2:12). Sada, dve hiljade godina nakon tog događaja, otprilike svaki treći čovek u svetu izjašnjava se kao sledbenik Isusa Hrista, a događaji vezani za njegovo rođenje predstavljaju osnovu za priču koja je verovatno bila ispričana češće nego bilo koja priča u ljudskoj istoriji.

U Španiji, zemlji u kojoj je katolička tradicija čvrsto ukorenjena i čiji stanovnici imaju smisla za tradicionalne praznike, nastali su mnogi običaji vezani za obeležavanje ove jedinstvene vitlejemske noći.

Božić u Španiji

Još od 13. veka, scena Isusovog rođenja postala je jedno od najistaknutijih obeležja praznika u Španiji. Mnoge porodice prave male jasle, poput onih u koje je Isus bio položen. Glinene figurice predstavljaju pastire, mage (to jest „tri kralja“), kao i Josifa, Mariju i Isusa. Veće scene Isusovog rođenja, s figurama koje su skoro u prirodnoj veličini, postavljaju se uoči Božića u blizini skupštine grada. Izgleda da je ovaj običaj uveo Franjo Asiški u Italiji kako bi pažnju ljudi usmerio na izveštaje Jevanđelja o Isusovom rođenju. Franjevački monasi su kasnije raširili taj običaj po Španiji i mnogim drugim zemljama.

Magi igraju značajnu ulogu u božićnim proslavama u Španiji, sličnu ulozi koju Deda Mraz igra u drugim zemljama. Magi navodno deci u Španiji daju poklone 6. januara, na Dija de rejes (Dan kraljeva), kao što su magi, prema opšteprihvaćenom verovanju, doneli poklone novorođenom Isusu. Međutim, malo ljudi zna da se u Jevanđeljima ne kaže koliko je maga posetilo Isusa. Osim toga, oni nisu bili kraljevi, već astrolozi. a Štaviše, nakon što su ga magi posetili, Irod je, u nameri da pogubi Isusa, u Vitlejemu pobio  sve dečake „od dve godine pa naniže“. To znači da je od njegovog rođenja bilo prošlo već neko vreme (Matej 2:11, 16).

Od 12. veka u nekim španskim gradovima počele su da se održavaju pozorišne predstave o Isusovom rođenju, uključujući i posetu pastira u Vitlejemu, a nakon toga i posetu maga. Danas se u mnogim španskim gradovima svakog 5. januara održava kabalgata, to jest parada, kada se „tri kralja“ voze na paradnim kolima kroz centar grada i posmatračima dele slatkiše. Tradicionalni božićni ukrasi i vilansikos (božićne pesme) služe da bi ulepšali svečanost.

U Španiji, mnoge porodice vole da za Badnje veče (24. decembra) imaju posebnu večeru. Tradicionalni obrok uključuje turon (kolače od badema i meda), marcipan, suvo voće, jagnjetinu i morske plodove. Članovi porodice, čak i oni koji žive daleko, ulažu poseban trud kako bi se okupili ovom prilikom. Tokom drugog tradicionalnog obroka, 6. januara, članovi porodice jedu roskon de rejes, okrugli kolač „kraljeva“ koji ima sorpresu (malu figuru) sakrivenu unutra. U doba Rimljana postojao je sličan običaj da rob u čijem se parčetu kolača našao skriveni predmet bude „kralj“ tog dana.

„Najsrećnije i najužurbanije doba godine“

Kakvi god da su lokalni običaji, Božić je sada postao najznačajniji praznik u svetu. The World Book Encyclopedia opisuje Božić kao „najsrećnije i najužurbanije doba godine za milione hrišćana širom sveta, kao i za neke koji nisu hrišćani“. Možemo li reći da je to nešto dobro?

Nema sumnje, rođenje Hrista jeste istorijski događaj. Činjenica da su anđeli to najavili kao predznak ’mira među ljudima koji su po Božjoj volji‘ jasno pokazuje koliko je taj događaj značajan.

Međutim, „u danima ranog hrišćanstva, Hristovo rođenje se nije slavilo kao praznik“, ističe španski novinar Huan Arijas. Ako je tako, koje je poreklo božićnih proslava? Koji je najbolji način da se sećamo Isusovog rođenja i života? U sledećem članku, pronaći ćete odgovore na ova pitanja.

[Fusnota]