По чему треба памтити Исуса Христа?

Исус Христ је „сигурно један од најутицајнијих људи свих времена“ („The World Book Encyclopedia“).

ВЕЛИКИ људи се обично памте по ономе што су чинили. Зашто онда многи Исуса памте по његовом рођењу уместо по његовим делима? Многи у хришћанском свету могу да наведу догађаје који су везани за његово рођење. Међутим, колико њих зна да понови изванредна учења која је изнео у Проповеди на гори и колико њих се труди да их примени?

Нема сумње, Исусово рођење је било значајно, али за његове прве ученике било је много значајније оно што је он  чинио и чему је поучавао. Бог сигурно никада није намеравао да Исусово рођење засени оно што је радио као одрастао човек. Па ипак, збрка божићних легенди и традиције успела је да засени Христову личност.

Што се тиче природе божићних обичаја постоји још једно питање које збуњује многе. Ако би Исус данас дошао на земљу, шта би рекао на то што је Божић толико комерцијализован? Када је пре две хиљаде година био у храму у Јерусалиму, разгневили су га мењачи новца и продавци који су јеврејски религиозни празник искористили као прилику да нешто зараде. „Носите то одавде!“, рекао је. „Не чините од дома мог Оца кућу трговачку!“ (Јован 2:13-16). Јасно је да Исус није одобравао уплитање трговине у религију.

Многи искрени католици у Шпанији забринути су због све веће комерцијализације Божића. Међутим, када се узме у обзир порекло многих божићних обичаја, комерцијализам је изгледа неизбежан. Новинар Хуан Аријас истиче: „Они хришћани који се жале на то што је Божић постао ’пагански‘ празник који је више усмерен на забаву и материјалне ствари него на религију, углавном нису свесни да Божић већ у свом пореклу... има многа обележја римских паганских прослава [сунца]“ (El País, 24. децембар 2001).

У последње време, многи шпански новинари и многе енциклопедије коментарисали су паганско порекло традиционалних божићних обичаја, као и то што се придаје значај комерцијалним интересима. Што се тиче датума прослављања Божића, у делу Enciclopedia de la Religión Católica отворено се каже: „Изгледа да је Римска црква одлучила да се овај празник слави баш тог датума у намери да паганске свечаности замени хришћанским... Знамо да су у то време у Риму пагани посветили 25. децембар као прославу наталис инвикти, то јест рођења ’непобедивог сунца‘.“

У делу Enciclopedia Hispánica такође се каже: „За датум прославе Божића, 25. децембар није изабран због тога што представља тачну годишњицу већ пре због христијанизације празника зимске краткодневице, који се славио у Риму.“ Како су Римљани славили излазак сунца на зимском небу? Гозбама, теревенкама и давањем поклона. Пошто црквене власти нису биле вољне да укину тако популаран празник, они су га „христијанизовали“ називајући га Исусовим рођењем уместо рођењем сунца.

У почетку, у четвртом и петом веку, није било лако прекинути везу са обожавањем сунца и обичајима везаним за то. Католички „светац“ Августин (354-430. н. е.) осећао је обавезу да опомене сувернике да не славе 25. децембар на начин на који су то чинили пагани у част сунца. Изгледа да чак и данас древни римски обичаји имају највећи утицај.

 Празник идеалан за забаву и маркетинг

Током векова, неколико фактора је значајно допринело томе да Божић постане најпопуларнији међународни празник за забаву и маркетинг. Исто тако су се и обичаји других зимских празника, посебно оних који се славе у северној Европи, постепено уклопили у модел римских празника. a А у 20. веку, трговци и стручњаци за маркетинг одушевљено су унапређивали сваки обичај који би могао да им донесе велики профит.

До чега је све то довело? У центру пажње је прослава Христовог рођења а не значај тог догађаја. У много случајева Христ се уопште и не помиње када се говори о традиционалном Божићу. „[Божић] је светски породични празник и сви га славе на свој начин“, стоји у шпанским новинама El País.

Ово запажање објашњава оно што се дешава у Шпанији и многим другим земљама света. Прославе Божића постају све раскошније, а спознања о Христу све је мање. У суштини, божићне прославе су у великој мери постале сличне ономе што су и у почетку биле, у време Римског царства — теревенке, гозбе и прилике за давање поклона.

Роди нам се дете

Ако традиционални Божић нема много везе с Христом, по чему прави хришћани треба да памте његово рођење и његов живот? Седам векова пре Исусовог рођења, Исаија је у вези с њим прорекао: „Јер се роди дете, син се нама даде, и власт ће да буде на рамену његовом“ (Исаија 9:6). Зашто је Исаија указао да ће Исусово рођење и његова улога бити толико значајни? Зато што ће Исус постати моћан владар. Биће назван Кнез мира, и његовој кнежевској власти неће бити краја. Штавише, Исусова  владавина темељиће се на ’праву и правди‘ (Исаија 9:7).

Када је Марији најавио Исусово рођење, анђео Гаврило је поновио Исаијину објаву. Предсказао је: „Он ће бити велики и зваће се Син Свевишњега; и Јехова Бог даће му престо Давида, његовог оца, и он ће владати као краљ над Јаковљевим домом заувек, и његовом краљевству неће бити краја“ (Лука 1:32, 33). Јасно је да је значај Исусовог рођења повезан с тим шта ће он учинити као именовани Краљ Божјег Краљевства. Христова владавина може користити свакоме, укључујући и вас и ваше вољене. Штавише, анђели су указали да ће његово рођење донети „мир међу људима који су по [Божјој] вољи“ (Лука 2:14).

Ко не би желео да живи у свету у ком владају мир и правда? Међутим, да бисмо уживали у миру који ће донети Христова владавина, потребно је да угодимо Богу и да имамо добар однос с њим. Исус је рекао да је учење о Богу и о њему самом први корак у том правцу. „Ово значи вечни живот“, рекао је Исус, „да усвајају спознање о теби, једином истинитом Богу, и о ономе кога си послао, Исусу Христу“ (Јован 17:3).

Када упознамо Исуса, више нећемо морати да нагађамо како би он волео да га се сећамо. Да ли тако што ћемо јести, пити и давати поклоне на датум који одговара датуму једног древног паганског празника? То не звучи логично. Вече уочи своје смрти, Исус је својим ученицима рекао шта он жели. „Ко има моје заповести и држи их, то је онај који ме воли. А ко воли мене, њега ће волети мој Отац, и ја ћу га волети“ (Јован 14:21).

Јеховини сведоци су детаљно проучили Свето писмо, што им је помогло да схвате шта Бог и Исус траже од нас. Њима би било драго да и вама помогну да то увидите, како бисте могли да се сећате Исуса на исправан начин.

[Фуснота]

[Оквир⁄Слике на странама 6, 7]

Да ли је Библија против гозби и давања поклона?

Давање поклона

У Библији се о давању поклона говори у позитивном светлу. Сам Јехова је назван Даваоцем ’сваког доброг дара и сваког савршеног поклона‘ (Јаков 1:17). Исус је указао на то да добри родитељи дају својој деци дарове (Лука 11:11-13). Када је Јов оздравио, његови пријатељи и чланови породице давали су му дарове (Јов 42:11). Међутим, ни у једном од ових случајева, није било потребно да се за давање чека нека посебна прослава. Давање је долазило из срца (2. Коринћанима 9:7).

Породична окупљања

Породична окупљања могу увелико допринети јединству међу члановима породице, посебно ако они више не живе у истој кући. Исус и његови ученици били су на свадби у Кани, а то је без сумње био један велики скуп породице и пријатеља (Јован 2:1-10). А у Исусовој илустрацији о расипном сину, отац је прославио синовљев повратак једним породичним слављем на ком је било музике и плеса (Лука 15:21-25).

Уживање у доброј храни

У Библији се на неколико места говори о Божјим слугама које су уживале у доброј храни с породицом, пријатељима или суобожаваоцима. Када су три анђела посетила Аврахама, он је за њих приредио гозбу послуживши им телетину, млеко, масло и колаче (Постање 18:6-8). Соломон је рекао да прилике када човек ’једе, пије и ужива‘ представљају дар од Бога (Проповедник 3:13; 8:15).

Нема сумње да Бог жели да уживамо у доброј храни с пријатељима и породицом, и да он одобрава и давање поклона. Током целе године, у било које доба, имамо много прилика да то чинимо.