„Симболична драма“ корисна и за нас

КАКО би било тешко разумети право значење неких одломака из Светог писма када се у другим деловима Библије не би бацало светло на њих! Историјски извештаји у Божјој Речи могу се читати једноставно као записи о људима и догађајима. Али, неки од тих извештаја садрже и дубље истине које нису очигледне на први поглед. Један пример тога представља извештај о две жене у домаћинству патријарха Аврахама. Апостол Павле га је назвао „симболична драма“ (Галатима 4:24).

Ова драма заслужује нашу пажњу јер је оно што је њом представљено од пресудне важности за све који желе да имају благослов од Јехове Бога. Пре него што видимо зашто то можемо рећи, размотримо најпре околности које су навеле Павла да открије значење те драме.

Међу хришћанима који су живели у првом веку у Галатији постојали су проблеми. Неки од њих су ’помно држали дане и месеце и раздобља и године‘ — ствари које је налагао Мојсијев Закон. Они су тврдили да је послушност Закону била неопходна да би верници имали Божје признање (Галатима 4:10; 5:2, 3). Међутим, Павле је знао да се такво светковање није захтевало од хришћана. Да би то доказао, он се осврнуо на један извештај који је био познат свима који су били јеврејског порекла.

Павле је подсетио Галате да је Аврахам, отац јеврејске нације, имао два сина, Исмаила и Исака. Првог је родила Агара, робиња, а другог Сара, слободна жена. Галатима који су заговарали послушност Мојсијевом закону сигурно је било познато да је Сара првобитно била нероткиња и да је Аврахаму дала своју робињу како би му родила дете у  њеном дому. Знали су да је Агара након што је остала у другом стању, почела да презире своју господарицу, Сару. Међутим, према Божјем обећању, Сара је на крају у својој старости родила Исака. Касније је Аврахам отерао Агару и Исмаила, јер је Исмаил малтретирао Исака (Постање 16:1-4; 17:15-17; 21:1-14; Галатима 4:22, 23).

Две жене, два савеза

Павле је објаснио детаље ове ’симболичне драме‘. „Те жене представљају два савеза“, написао је, „један с горе Синај, који рађа децу за ропство, и то је Агара... [она] одговара данашњем Јерусалиму, јер је у ропству са својом децом“ (Галатима 4:24, 25). Агара представља дословни Израел, с Јерусалимом као престоницом. Јеврејска нација је била везана за Јехову преко савеза Закона који је склопљен на гори Синај. Тај савез Закона је Израелце стално подсећао да робују греху и да им је потребан откуп (Јеремија 31:31, 32; Римљанима 7:14-24).

Кога онда представљају ’слободна жена‘ Сара и њен син Исак? Павле је објаснио да ’нероткиња‘ Сара симболизује Божју жену, небески део његове организације. Ова небеска жена је била нероткиња у том смислу што није имала духом помазану ’децу‘ на земљи све док није дошао Исус (Галатима 4:27; Исаија 54:1-6). Међутим, на Пентекост 33. н. е., свети дух је изливен на групу мушкараца и жена који су на тај начин поново рођени као деца ове небеске жене. Деца која су рођена у том уређењу била су усвојена као Божји синови и постала су сунаследници са Исусом Христом под новим савезом (Римљанима 8:15-17). Као једно од те деце, апостол Павле је могао да напише: „Горњи Јерусалим је слободан, и он је наша мајка“ (Галатима 4:26).

Деца две жене

Према библијском извештају, Исмаил је прогањао Исака. На сличан начин су деца ропског Јерусалима током првог века н. е. исмевала и прогонила децу горњег Јерусалима. Павле је објаснио: „Као што је онда онај који се родио на телесни начин [Исмаил] почео да прогони онога који се родио на духовни начин [Исак], тако је и сада“ (Галатима 4:29). Када је Исус Христ дошао на земљу и  почео да објављује Краљевство, јеврејске религиозне вође су се опходиле према њему баш као Агарин син Исмаил према Аврахамовом правом наследнику, Исаку. Они су исмевали и прогонили Исуса Христа, очигледно сматрајући да су они Аврахамови законски наследници, а да је Исус уљез.

Непосредно пре него што су вође природног Израела убиле Исуса, он је рекао: „Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и каменујеш оне који су послани к теби — колико сам пута хтео да скупим твоју децу, као што квочка скупља своје пилиће под крила! А ви нисте хтели. Ево, ваша кућа вам се оставља напуштена“ (Матеј 23:37, 38).

Надахнути извештај о догађајима из првог века показује да синови који ће бити сунаследници са Исусом нису потекли од телесног Израела представљеног Агаром. Јехова је одбацио Јевреје који су поносно били уверени да имају право на такво наследство самим рођењем у тој нацији. Наравно, неки појединци који су пореклом били Израелци постали су сунаследници с Христом. Међутим, ту предност су добили на темељу вере у Исуса, а не на основу порекла.

Ко ће бити међу онима који ће бити сунаследници с Христом постало је очигледно на Пентекост 33. н. е. С временом је Јехова помазао и друге као синове горњег Јерусалима.

Када је објашњавао ову ’симболичну драму‘, Павле је имао намеру да истакне предност новог савеза у односу на савез Закона који је био склопљен преко Мојсија. Нико није могао да стекне Божју наклоност чинећи дела Мојсијевог закона, јер су сви људи несавршени и Закон је једноставно истицао њихово ропство греху. Ипак, као што је Павле објаснио, Исус је дошао да би „тиме што их је купио ослободио оне који су под законом“ (Галатима 4:4, 5). Према томе, вера у вредност Христове жртве водила је до ослобођења од осуде Закона (Галатима 5:1-6).

Корисна и за нас

Зашто треба да нас занима Павлово надахнуто објашњење ове драме? Један разлог је тај што нам пружа разумевање оних делова Писма који би иначе остали нејасни. Оно јача наше поверење у целовитост и склад Библије (1. Солуњанима 2:13).

Поред тога, оно што ова драма симболизује веома је важно за нашу срећу у будућности. Да се нису појавили синови горњег Јерусалима, наш једини изглед био би ропство греху и смрти. Међутим, под брижним надзором Христа и његових сувладара који су наследници Божјег обећања Аврахаму, ’сви народи земље биће благословљени‘ (Постање 22:18). То ће се десити када људи буду заувек ослобођени последица греха, патње и смрти (Исаија 25:8, 9). То ће заиста бити величанствено време!

[Слика на 11. страни]

Савез Закона је склопљен на гори Синај

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Слика на 12. страни]

Које је значење ’симболичне драме‘ коју је споменуо апостол Павле?