Пређи на садржај

Пређи на садржај

Изабране мисли из Пословица

Изабране мисли из Пословица

Јеховина Реч је жива

Изабране мисли из Пословица

СОЛОМОН, краљ древног Израела, „изговорио је три хиљаде пословица“ (1. Краљевима 4:32). Да ли можемо доћи до његових мудрих изрека? Можемо. У овој библијској књизи, која је завршена око 717. пре н. е., забележене су многе Соломонове пословице. Другим писцима — Јакејевом сину Агуру и краљу Лемуилу —приписују се само последња два поглавља. Међутим, неки верују да је Лемуило само друго име за Соломона.

Надахнуте изреке сакупљене у Пословицама имају двоструку сврху — „да се стекне мудрост и прими поука“ (Пословице 1:2). Помажу нам да стекнемо мудрост, што је способност да на исправан начин сагледамо ствари и применимо знање како бисмо решавали проблеме. Осим тога, оне нам пружају поуку, то јест морално вођство. Обраћање пажње на ове пословице и слеђење њиховог савета може утицати на наше срце, допринети нашој срећи и водити до успеха (Јеврејима 4:12).

’СТЕЦИ МУДРОСТ И ПРИХВАТИ ОПОМЕНЕ‘

(Пословице 1:1–9:18)

„Права мудрост виче на улици“, каже Соломон (Пословице 1:20). Зашто треба да слушамо њен снажан и јасан глас? У 2. поглављу наводе се многе користи стицања мудрости. У 3. поглављу објашњава се како је могуће бити близак с Јеховом. Соломон затим каже: „Мудрост је најважнија. Стеци мудрост и свим имањем својим стеци разборитост. Прихвати опомене, не остављај их“ (Пословице 4:7, 13).

Шта ће нам помоћи да се одупремо светском неморалном начину живота? Одговор се налази у 5. поглављу Пословица: Ако употребимо способност просуђивања и препознамо на које начине свет покушава да нас заведе. Такође треба да размотримо високу цену неморала. У наредном поглављу упозорени смо на поступке и ставове који угрожавају наш однос с Јеховом. У 7. поглављу разоткрива се како поступа неморална особа, што може бити од непроцењиве користи за нас. У 8. поглављу на задивљујућ начин се приказује вредност и лепота мудрости. Подстицајан закључак свега што је до тада речено налази се у 9. поглављу, где се наводи једна занимљива илустрација која нас покреће да тражимо мудрост.

Одговори на библијска питања:

1:7; 9:10 — У ком смислу је страх од Јехове ’почетак знања‘ и ’почетак мудрости‘? Без страха од Јехове нема ни знања, пошто је он Створитељ свега и Аутор Светог писма (Римљанима 1:20; 2. Тимотеју 3:16, 17). Он сам је Извор свег правог знања. Дакле, услов за стицање знања је страхопоштовање пред Јеховом. Страх од Бога је такође почетак мудрости јер је за њу неопходно знање. Штавише, особа којој недостаје страх од Јехове ни у ком случају неће користити знање које поседује да ода част Створитељу.

5:3 — Зашто се за блудницу каже да је ’странкиња‘ (фуснота)? У Пословицама 2:16, 17 за блудницу, то јест странкињу, каже се да „заборавља савез свог Бога“. Свако ко је обожавао лажне богове или се отуђио од Мојсијевог закона, укључујући и блуднице, био је назван странцем или туђинцем (Јеремија 2:25; 3:13).

7:1, 2 — Шта је укључено у ’моје речи‘ и ’моје заповести‘? Осим библијских наука, у то спадају породична правила која родитељи постављају за добробит своје породице. Млади треба да се држе тих правила баш као и библијских наука којима их поучавају њихови родитељи.

8:30 — Ко је „вешт градитељ“? Персонификована мудрост назива себе вештим градитељем. Та персонификација нема само улогу стилске фигуре којом се описују одлике мудрости, већ се њом указује и на Божјег прворођеног Сина, Исуса Христа, у предљудском постојању. Много пре него што се родио као човек на земљи, ’Јехова га је створио као почетак свог стваралачког пута‘ (Пословице 8:22). Као „вешт градитељ“ активно је учествовао са својим Оцем у стварању свега (Колошанима 1:15-17).

9:17 — Шта су „воде украдене“ и зашто су „слатке“? С обзиром на то да Библија интимне односе у браку упоређује са узимањем освежавајуће воде из бунара, украдене воде представљају неморал који се чини у тајности (Пословице 5:15-17). Оне се чине слаткима због замисли да се може проћи неопажено.

Поука за нас:

1:10-14. Треба да се чувамо како нас грешници не би завели на своје зле путеве тиме што би нам обећавали богатство.

3:3. Треба да високо ценимо доброту и истину и да оне буду видљиве код нас попут неке скупоцене огрлице. Осим тога, те особине треба да урежемо у срце и да оне постану део наше личности.

4:18. Знање о духовним стварима с временом постаје све веће. Да бисмо остали у светлу, морамо и даље показивати понизност и кротост.

5:8. Треба да се држимо подаље од сваког неморалног утицаја, било да су у питању музика, забава, Интернет, књиге или часописи.

5:21. Да ли би особа која воли Јехову Бога жртвовала свој добар однос с њим за неколико тренутака ужитка? Наравно да не би! Најјачи мотив за чување моралне чистоће јесте свест о томе да Јехова види шта радимо и да нас сматра одговорнима.

6:1-5. У овим стиховима налази се заиста добар савет да не ’гарантујемо‘ за друге, то јест да се не обавезујемо у финансијском погледу. Ако после помнијег испитивања утврдимо да смо немудро поступили, треба без одлагања да ’салећемо ближњег свог‘ са упорним молбама и да учинимо све што можемо како бисмо исправили ситуацију.

6:16-19. Наведених седам ствари укључују готово сваку врсту неисправног поступања. Треба да развијамо мржњу према њима.

6:20-24. Васпитање темељено на Светом писму заштитиће особу од тога да упадне у замку полног неморала. Родитељи не смеју бити немарни у пружању таквог васпитања.

7:4. Треба да развијамо љубав према мудрости и разумевању.

ПОСЛОВИЦЕ КОЈЕ ПРУЖАЈУ ВОЂСТВО

(Пословице 10:1–29:27)

Остатак Соломонових пословица су сажете изреке, од којих свака говори за себе. Соломон се углавном служио контрастом, паралелизмом и поређењима како би пренео снажне поуке које се тичу понашања, говора и ставова.

У поглављима од 10 до 24, наглашава се вредност страхопоштовања пред Јеховом. Пословице од 25 до 29 преписивали су „људи Језекије, Јудиног краља“ (Пословице 25:1). Из њих извлачимо многе важне поуке, као на пример да увек треба да се ослањамо на Јехову.

Одговори на библијска питања:

10:6 — Како „уста злих крију насиље“? Можда у том смислу што својом слаткоречивошћу зли прикривају злу намеру да другима нанесу штету. Хебрејски израз који се користи на овом месту може имати и друго значење, због чега се у преводу Даничић-Караџић каже: „Уста безбожничка покрива насиље.“ Другим речима, пошто су зли обично омрзнути, можда их ућуткује непријатељство с којим се други опходе према њима.

10:10 — Како онај ко „пакосно намигује оком“ наноси бол? ’Покварен човек‘ можда неће само ’покварено говорити‘, већ ће такође покушати да прикрије своје мотиве гестовима, као што је ’намигивање оком‘ (Пословице 6:12, 13). Та врста преваре може нанети велику емоционалну штету његовој жртви.

10:29 — Шта је „пут Јеховин“? Овде се указује на начин на који Јехова поступа с човечанством а не на начин живота који ми треба да водимо. Божје поступање са честитим људима доноси сигурност, а злима доноси пропаст.

11:31 — Како ће зли добити већу плату него праведник? Плата о којој се овде говори односи се на меру казне коју свако од њих прима. Када праведник погреши, плата коју он прима за своје грешке јесте укор. Зла особа греши намерно и одбија да се промени и почне да чини добро. Она зато заслужује и добија оштру казну.

12:23 — Како особа „крије своје знање“? То не значи да она уопште не показује знање. Ради се о томе да особа своје знање показује дискретно, не размећући се и не хвалишући се њиме.

14:17 — На који је начин „човек који размишља омрзнут“? Хебрејски израз преведен као ’размишљање‘ односи се или на разборитост или на смишљање зла. Наравно, човек који има зле намере је омрзнут. Међутим, омрзнут је и разборит човек који размишља и изабира да не буде „део света“ (Јован 15:19).

18:19 — Како је ’повређени брат тврђи од утврђеног града‘? Попут утврђеног града који је под опсадом, увређена особа можда непопустљиво одбија да опрости. Сукоб између ње и особе која ју је повредила може лако постати непремостива препрека попут ’преворница на кули‘.

Поука за нас:

10:11-14. Да би наше речи биле изграђујуће, наш ум треба да буде испуњен тачним знањем, наше срце треба да буде мотивисано љубављу а нашим говором треба да управља мудрост.

10:19; 12:18; 13:3; 15:28; 17:28. Говоримо мало и промишљено.

11:1; 16:11; 20:10, 23. Јехова жели да будемо поштени у пословним подухватима.

11:4. Сулудо је тежити за материјалним богатством на уштрб личног проучавања Библије, посећивања састанака, молитве и службе на терену.

13:4. Није довољно да имамо ’жељу‘ за одговорностима у скупштини или за животом у новом свету. Треба да будемо вредни и да улажемо марљив труд како бисмо удовољили захтевима.

13:24; 29:15, 21. Родитељ који воли своје дете неће га размазити нити прелазити преко његових грешака. Баш супротно, отац или мајка ће предузети мере како би га исправили и искоренили грешне склоности пре него што се оне дубоко укорене.

14:10. Пошто не можемо увек тачно изразити своја најдубља осећања и пошто их други људи не могу увек тачно разумети, утеха коју добијамо од других има своје границе. Неке потешкоће ћемо моћи поднети једино уз ослањање на Јехову.

15:7. Не треба да некој особи одједном кажемо све што знамо, баш као што ни земљорадник не баца све семе које има на једно место. Мудра особа мало-помало сеје своје знање, у складу с потребом.

15:15; 18:14. Одржавање позитивног става помоћи ће нам да будемо радосни, чак и у тешким околностима.

17:24. Да не бисмо били попут ’безумника‘, чије очи лутају уместо да буду усредсређене на важне ствари, треба да настојимо да будемо разборити и да поступамо мудро.

23:6-8. Треба да се чувамо лицемерне гостољубивости.

27:21. Похвала коју добијемо може показати ко смо и какви смо у ствари. Понизни смо уколико нас похвала покреће да признамо да Јехови дугујемо све што имамо и ако нас подстиче да наставимо да му служимо. Недостатак понизности показујемо када због похвале почнемо да сматрамо да вредимо више од других.

27:23-27. Ове пословице, које описују пастирски живот, истичу колико је вредно наћи задовољство у једноставном начину живота и марљивом раду. Оне посебно наглашавају да треба да се ослањамо на Бога. a

28:5. Ако ’тражимо Јехову‘ путем молитве и проучавања његове Речи, можемо ’разумети све‘ што је потребно како бисмо му прихватљиво служили.

„ВАЖНЕ ПОУКЕ“

(Пословице 30:1–31:31)

Ова библијска књига завршава се двема ’важним поукама‘ (Пословице 30:1; 31:1). Путем поређења која подстичу на размишљање, Агурова порука илуструје незаситост похлепе и показује да се путеви заводника ка девојци не могу открити. b Такође нас упозорава на самоузвисивање и љутит говор.

Важна поука коју је Лемуило добио од своје мајке садржи здрав савет о коришћењу вина и опојних пића, као и о праведном суђењу. Опис добре супруге завршава се речима: „Дајте јој од плода руку њених и нека је дела њена хвале на вратима градским“ (Пословице 31:31).

Стеци мудрост, прихвати укор, развијај страх од Бога, ослањај се на Јехову. Какве се вредне поуке налазе у надахнутим пословицама! Трудимо се свим силама да применимо савете које налазимо у њима и да доживимо срећу коју има „човек који се Јехове боји“ (Псалам 112:1).

[Фусноте]

b Видети Кулу стражару од 1. јула 1992, страна 31.

[Слике на 16. страни]

Јехова је Извор свег правог знања

[Слика на 18. страни]

Шта значи ’сејати знање‘?