Izabrane misli iz Poslovica
Jehovina Reč je živa
Izabrane misli iz Poslovica
SOLOMON, kralj drevnog Izraela, „izgovorio je tri hiljade poslovica“ (1. Kraljevima 4:32). Da li možemo doći do njegovih mudrih izreka? Možemo. U ovoj biblijskoj knjizi, koja je završena oko 717. pre n. e., zabeležene su mnoge Solomonove poslovice. Drugim piscima — Jakejevom sinu Aguru i kralju Lemuilu —pripisuju se samo poslednja dva poglavlja. Međutim, neki veruju da je Lemuilo samo drugo ime za Solomona.
Nadahnute izreke sakupljene u Poslovicama imaju dvostruku svrhu — „da se stekne mudrost i primi pouka“ (Poslovice 1:2). Pomažu nam da steknemo mudrost, što je sposobnost da na ispravan način sagledamo stvari i primenimo znanje kako bismo rešavali probleme. Osim toga, one nam pružaju pouku, to jest moralno vođstvo. Obraćanje pažnje na ove poslovice i sleđenje njihovog saveta može uticati na naše srce, doprineti našoj sreći i voditi do uspeha (Jevrejima 4:12).
’STECI MUDROST I PRIHVATI OPOMENE‘
„Prava mudrost viče na ulici“, kaže Solomon (Poslovice 1:20). Zašto treba da slušamo njen snažan i jasan glas? U 2. poglavlju navode se mnoge koristi sticanja mudrosti. U 3. poglavlju objašnjava se kako je moguće biti blizak s Jehovom. Solomon zatim kaže: „Mudrost je najvažnija. Steci mudrost i svim imanjem svojim steci razboritost. Prihvati opomene, ne ostavljaj ih“ (Poslovice 4:7, 13).
Šta će nam pomoći da se odupremo svetskom nemoralnom načinu života? Odgovor se nalazi u 5. poglavlju Poslovica: Ako upotrebimo sposobnost prosuđivanja i prepoznamo na koje načine svet pokušava da nas zavede. Takođe treba da razmotrimo visoku cenu nemorala. U narednom poglavlju upozoreni smo na postupke i stavove koji ugrožavaju naš odnos s Jehovom. U 7. poglavlju razotkriva se kako postupa nemoralna osoba, što može biti od neprocenjive koristi za nas. U 8. poglavlju na zadivljujuć način se prikazuje vrednost i lepota mudrosti. Podsticajan zaključak svega što je do tada rečeno nalazi se u 9. poglavlju, gde se navodi jedna zanimljiva ilustracija koja nas pokreće da tražimo mudrost.
Odgovori na biblijska pitanja:
1:7; 9:10 — U kom smislu je strah od Jehove ’početak znanja‘ i ’početak mudrosti‘? Bez straha od Jehove nema ni znanja, pošto je on Stvoritelj svega i Autor Svetog pisma (Rimljanima 1:20; 2. Timoteju 3:16, 17). On sam je Izvor sveg pravog znanja. Dakle, uslov za sticanje znanja je strahopoštovanje pred Jehovom. Strah od Boga je takođe početak mudrosti jer je za nju neophodno znanje. Štaviše, osoba kojoj nedostaje strah od Jehove ni u kom slučaju neće koristiti znanje koje poseduje da oda čast Stvoritelju.
5:3 — Zašto se za bludnicu kaže da je ’strankinja‘ (fusnota)? U Poslovicama 2:16, 17 za bludnicu, to jest strankinju, kaže se da „zaboravlja savez svog Boga“. Svako ko je obožavao lažne bogove ili se otuđio od Mojsijevog zakona, uključujući i bludnice, bio je nazvan strancem ili tuđincem (Jeremija 2:25; 3:13).
7:1, 2 — Šta je uključeno u ’moje reči‘ i ’moje zapovesti‘? Osim biblijskih nauka, u to spadaju porodična pravila koja roditelji postavljaju za dobrobit svoje porodice. Mladi treba da se drže tih pravila baš kao i biblijskih nauka kojima ih poučavaju njihovi roditelji.
8:30 — Ko je „vešt graditelj“? Personifikovana mudrost naziva sebe veštim graditeljem. Ta personifikacija nema samo ulogu stilske figure kojom se opisuju odlike mudrosti, već se njom ukazuje i na Božjeg prvorođenog Sina, Isusa Hrista, u predljudskom postojanju. Mnogo pre nego što se rodio kao čovek na zemlji, ’Jehova ga je stvorio kao početak svog stvaralačkog puta‘ (Poslovice 8:22). Kao „vešt graditelj“ aktivno je učestvovao sa svojim Ocem u stvaranju svega (Kološanima 1:15-17).
9:17 — Šta su „vode ukradene“ i zašto su „slatke“? S obzirom na to da Biblija intimne odnose u braku upoređuje sa uzimanjem osvežavajuće vode iz bunara, ukradene vode predstavljaju nemoral koji se čini u tajnosti (Poslovice 5:15-17). One se čine slatkima zbog zamisli da se može proći neopaženo.
Pouka za nas:
1:10-14. Treba da se čuvamo kako nas grešnici ne bi zaveli na svoje zle puteve time što bi nam obećavali bogatstvo.
3:3. Treba da visoko cenimo dobrotu i istinu i da one budu vidljive kod nas poput neke skupocene ogrlice. Osim toga, te osobine treba da urežemo u srce i da one postanu deo naše ličnosti.
4:18. Znanje o duhovnim stvarima s vremenom postaje sve veće. Da bismo ostali u svetlu, moramo i dalje pokazivati poniznost i krotost.
5:8. Treba da se držimo podalje od svakog nemoralnog uticaja, bilo da su u pitanju muzika, zabava, Internet, knjige ili časopisi.
5:21. Da li bi osoba koja voli Jehovu Boga žrtvovala svoj dobar odnos s njim za nekoliko trenutaka užitka? Naravno da ne bi! Najjači motiv za čuvanje moralne čistoće jeste svest o tome da Jehova vidi šta radimo i da nas smatra odgovornima.
6:1-5. U ovim stihovima nalazi se zaista dobar savet da ne ’garantujemo‘ za druge, to jest da se ne obavezujemo u finansijskom pogledu. Ako posle pomnijeg ispitivanja utvrdimo da smo nemudro postupili, treba bez odlaganja da ’salećemo bližnjeg svog‘ sa upornim molbama i da učinimo sve što možemo kako bismo ispravili situaciju.
6:16-19. Navedenih sedam stvari uključuju gotovo svaku vrstu neispravnog postupanja. Treba da razvijamo mržnju prema njima.
6:20-24. Vaspitanje temeljeno na Svetom pismu zaštitiće osobu od toga da upadne u zamku polnog nemorala. Roditelji ne smeju biti nemarni u pružanju takvog vaspitanja.
7:4. Treba da razvijamo ljubav prema mudrosti i razumevanju.
POSLOVICE KOJE PRUŽAJU VOĐSTVO
Ostatak Solomonovih poslovica su sažete izreke, od kojih svaka govori za sebe. Solomon se uglavnom služio kontrastom, paralelizmom i poređenjima kako bi preneo snažne pouke koje se tiču ponašanja, govora i stavova.
U poglavljima od 10 do 24, naglašava se vrednost strahopoštovanja pred Jehovom. Poslovice od 25 do 29 prepisivali su „ljudi Jezekije, Judinog kralja“ (Poslovice 25:1). Iz njih izvlačimo mnoge važne pouke, kao na primer da uvek treba da se oslanjamo na Jehovu.
Odgovori na biblijska pitanja:
10:6 — Kako „usta zlih kriju nasilje“? Možda u tom smislu što svojom slatkorečivošću zli prikrivaju zlu nameru da drugima nanesu štetu. Hebrejski izraz koji se koristi na ovom mestu može imati i drugo značenje, zbog čega se u prevodu Daničić-Karadžić kaže: „Usta bezbožnička pokriva nasilje.“ Drugim rečima, pošto su zli obično omrznuti, možda ih ućutkuje neprijateljstvo s kojim se drugi ophode prema njima.
10:10 — Kako onaj ko „pakosno namiguje okom“ nanosi bol? ’Pokvaren čovek‘ možda neće samo ’pokvareno govoriti‘, već će takođe pokušati da prikrije svoje motive gestovima, kao što je ’namigivanje okom‘ (Poslovice 6:12, 13). Ta vrsta prevare može naneti veliku emocionalnu štetu njegovoj žrtvi.
10:29 — Šta je „put Jehovin“? Ovde se ukazuje na način na koji Jehova postupa s čovečanstvom a ne na način života koji mi treba da vodimo. Božje postupanje sa čestitim ljudima donosi sigurnost, a zlima donosi propast.
11:31 — Kako će zli dobiti veću platu nego pravednik? Plata o kojoj se ovde govori odnosi se na meru kazne koju svako od njih prima. Kada pravednik pogreši, plata koju on prima za svoje greške jeste ukor. Zla osoba greši namerno i odbija da se promeni i počne da čini dobro. Ona zato zaslužuje i dobija oštru kaznu.
12:23 — Kako osoba „krije svoje znanje“? To ne znači da ona uopšte ne pokazuje znanje. Radi se o tome da osoba svoje znanje pokazuje diskretno, ne razmećući se i ne hvališući se njime.
14:17 — Na koji je način „čovek koji razmišlja omrznut“? Hebrejski izraz preveden kao ’razmišljanje‘ odnosi se ili na razboritost ili na smišljanje zla. Naravno, čovek koji ima zle namere je omrznut. Međutim, omrznut je i razborit čovek koji razmišlja i izabira da ne bude „deo sveta“ (Jovan 15:19).
18:19 — Kako je ’povređeni brat tvrđi od utvrđenog grada‘? Poput utvrđenog grada koji je pod opsadom, uvređena osoba možda nepopustljivo odbija da oprosti. Sukob između nje i osobe koja ju je povredila može lako postati nepremostiva prepreka poput ’prevornica na kuli‘.
Pouka za nas:
10:11-14. Da bi naše reči bile izgrađujuće, naš um treba da bude ispunjen tačnim znanjem, naše srce treba da bude motivisano ljubavlju a našim govorom treba da upravlja mudrost.
10:19; 12:18; 13:3; 15:28; 17:28. Govorimo malo i promišljeno.
11:1; 16:11; 20:10, 23. Jehova želi da budemo pošteni u poslovnim poduhvatima.
11:4. Suludo je težiti za materijalnim bogatstvom na uštrb ličnog proučavanja Biblije, posećivanja sastanaka, molitve i službe na terenu.
13:4. Nije dovoljno da imamo ’želju‘ za odgovornostima u skupštini ili za životom u novom svetu. Treba da budemo vredni i da ulažemo marljiv trud kako bismo udovoljili zahtevima.
13:24; 29:15, 21. Roditelj koji voli svoje dete neće ga razmaziti niti prelaziti preko njegovih grešaka. Baš suprotno, otac ili majka će preduzeti mere kako bi ga ispravili i iskorenili grešne sklonosti pre nego što se one duboko ukorene.
14:10. Pošto ne možemo uvek tačno izraziti svoja najdublja osećanja i pošto ih drugi ljudi ne mogu uvek tačno razumeti, uteha koju dobijamo od drugih ima svoje granice. Neke poteškoće ćemo moći podneti jedino uz oslanjanje na Jehovu.
15:7. Ne treba da nekoj osobi odjednom kažemo sve što znamo, baš kao što ni zemljoradnik ne baca sve seme koje ima na jedno mesto. Mudra osoba malo-pomalo seje svoje znanje, u skladu s potrebom.
15:15; 18:14. Održavanje pozitivnog stava pomoći će nam da budemo radosni, čak i u teškim okolnostima.
17:24. Da ne bismo bili poput ’bezumnika‘, čije oči lutaju umesto da budu usredsređene na važne stvari, treba da nastojimo da budemo razboriti i da postupamo mudro.
23:6-8. Treba da se čuvamo licemerne gostoljubivosti.
27:21. Pohvala koju dobijemo može pokazati ko smo i kakvi smo u stvari. Ponizni smo ukoliko nas pohvala pokreće da priznamo da Jehovi dugujemo sve što imamo i ako nas podstiče da nastavimo da mu služimo. Nedostatak poniznosti pokazujemo kada zbog pohvale počnemo da smatramo da vredimo više od drugih.
27:23-27. Ove poslovice, koje opisuju pastirski život, ističu koliko je vredno naći zadovoljstvo u jednostavnom načinu života i marljivom radu. One posebno naglašavaju da treba da se oslanjamo na Boga. a
28:5. Ako ’tražimo Jehovu‘ putem molitve i proučavanja njegove Reči, možemo ’razumeti sve‘ što je potrebno kako bismo mu prihvatljivo služili.
„VAŽNE POUKE“
Ova biblijska knjiga završava se dvema ’važnim poukama‘ (Poslovice 30:1; 31:1). Putem poređenja koja podstiču na razmišljanje, Agurova poruka ilustruje nezasitost pohlepe i pokazuje da se putevi zavodnika ka devojci ne mogu otkriti. b Takođe nas upozorava na samouzvisivanje i ljutit govor.
Važna pouka koju je Lemuilo dobio od svoje majke sadrži zdrav savet o korišćenju vina i opojnih pića, kao i o pravednom suđenju. Opis dobre supruge završava se rečima: „Dajte joj od ploda ruku njenih i neka je dela njena hvale na vratima gradskim“ (Poslovice 31:31).
Steci mudrost, prihvati ukor, razvijaj strah od Boga, oslanjaj se na Jehovu. Kakve se vredne pouke nalaze u nadahnutim poslovicama! Trudimo se svim silama da primenimo savete koje nalazimo u njima i da doživimo sreću koju ima „čovek koji se Jehove boji“ (Psalam 112:1).
[Fusnote]
b Videti Kulu stražaru od 1. jula 1992, strana 31.
[Slike na 16. strani]
Jehova je Izvor sveg pravog znanja
[Slika na 18. strani]
Šta znači ’sejati znanje‘?