Pokazuj ljubav i poštovanje pazeći na svoj jezik

„Neka tako i svako od vas voli svoju ženu kao samog sebe, a žena neka duboko poštuje svog muža“ (EFEŠANIMA 5:33).

1, 2. Koja važna pitanja treba sebi da postave svi oni koji su u braku, i zašto?

 ZAMISLI da si dobio jedan paket na kom piše: „Pazi, lomljivo!“ Kako bi njim rukovao? Sigurno bi bio veoma pažljiv kako ga ne bi oštetio. A kako je s brakom, darom koji si dobio od Boga?

² Jedna udovica po imenu Nojemina, poreklom Izraelka, rekla je svojim mladim snahama Orfi i Ruti: „Neka vas Jehova obdari time da nađete mir, svaka u domu svog muža“ (Ruta 1:3-9). Biblija o dobroj ženi kaže: „Kuća i bogatstvo nasleđuju se od očeva, a od Jehove je žena razborita“ (Poslovice 19:14). Ako si u braku, na svog bračnog druga treba da gledaš kao na dar od Boga. Kako se ophodiš prema daru koji ti je Bog dao?

3. Kom Pavlovom savetu supružnici treba da budu poslušni?

³ Apostol Pavle je hrišćanima prvog veka napisao: „Neka tako i svako od vas voli svoju ženu kao samog sebe, a žena neka duboko poštuje svog muža“ (Efešanima 5:33). Osmotrimo kako supružnici mogu biti poslušni ovom savetu u pogledu svog govora.

Oprezno s ’neobuzdanim zlom‘

4. Kakav uticaj mogu imati reči?

⁴ Biblijski pisac Jakov je rekao da je jezik „neobuzdano zlo, puno smrtonosnog otrova“ (Jakov 3:8). Jakov je znao ovu važnu istinu — neobuzdan jezik ima moć da razara. Nesumnjivo je znao za biblijsku poslovicu koja nepromišljene reči upoređuje s ’mačem koji probada‘. S druge strane, ista poslovica kaže da je ’jezik mudrih ljudi lek‘ (Poslovice 12:18). Zaista, reči imaju veliku moć. One mogu povrediti, a mogu i okrepiti. Kako tvoje reči utiču na tvog bračnog druga? Ako bi ovo pitanje postavio svom bračnom drugu, šta bi on rekao?

5, 6. Koji činioci nekima otežavaju da paze na svoj govor?

⁵ Ukoliko se uvredljiv govor uvukao u tvoj brak, moguće ga je izbaciti. Međutim, biće potrebno dosta truda. Zašto? Zato što ćeš se morati boriti protiv nesavršenosti. Nasleđeni greh štetno deluje na naše razmišljanje i način na koji razgovaramo. „Ako neko u rečima ne greši“, napisao je Jakov, „on je savršen  čovek, sposoban da zauzda i celo telo“ (Jakov 3:2).

⁶ Pored ljudske nesavršenosti, još nešto što može doprineti zloupotrebi jezika jeste porodična atmosfera u kojoj je neko odrastao. Neki su odrasli u porodici gde su roditelji bili ’nespremni za bilo kakav dogovor, neobuzdani, okrutni‘ (2. Timoteju 3:1-3). Obično deca koja odrastaju u takvom domu pokazuju slične crte ličnosti kad odrastu. Naravno, ni nesavršenost ni loše vaspitanje nisu izgovor za korišćenje uvredljivih reči. Međutim, ako imamo na umu pomenute činioce, biće nam lakše da razumemo zašto je nekima tako teško da paze kako se izražavaju.

’Odbaci klevetanje‘

7. Šta je Petar mislio kada je savetovao hrišćane da ’odbace svako klevetanje‘?

⁷ Bez obzira na to šta može biti uzrok, ako bi neko koristio uvredljiv govor u svom braku time bi pokazao da nema dovoljno ljubavi i poštovanja prema svom supružniku. Petar je s razlogom savetovao hrišćane da ’odbace svako klevetanje‘ (1. Petrova 2:1). Grčka reč koja je kod nas prevedena sa „klevetanje“ znači „uvredljiv govor“. Ona prenosi sliku o ’gađanju rečima‘. Kako to dobro prikazuje kakav uticaj ima neobuzdani jezik!

8, 9. Do čega može dovesti uvredljiv govor, i zašto bračni drugovi ne treba da ga koriste?

⁸ Možda nam se čini da uvredljiv govor nije nešto tako ozbiljno, ali zapazi šta se dešava kada ga muž ili žena upotrebljavaju. Reći svom bračnom drugu da je glup, lenj ili sebičan isto je što i na celokupnu njegovu ličnost zalepiti jednu ponižavajuću etiketu. To je zaista surovo. A šta je sa izjavama kojima se preuveličavaju greške bračnog druga? Zar nisu zaista preterane izjave tipa: „Ti uvek kasniš“ ili „Ti me nikada ne slušaš“? Zar neće one kod bračnog druga stvoriti potrebu da se brani, što samo može dovesti do žestoke svađe? (Jakov 3:5).

⁹ Razgovor koji je protkan uvredljivim rečima stvara u braku napetost, što može dovesti do ozbiljnih problema. Poslovice 25:24 kažu: „Bolje je živeti u uglu krova nego u kući zajedno sa ženom svadljivom.“ Naravno, isto se može reći i za svadljivog muža. Zajedljiv govor jednog od partnera s vremenom nagriza njihov odnos, i može dovesti do toga da se drugi bračni partner oseća nevoljeno, čak nedostojno ljubavi. Očigledno je važno da pazimo na svoj jezik. Ali kako se to može činiti?

’Obuzdavaj jezik‘

10. Zašto je važno da obuzdavamo svoj jezik?

¹⁰ „Jezik niko od ljudi ne može ukrotiti“, navodi se u Jakovu 3:8. Međutim, baš kao što jedan konjanik pomoću uzda obuzdava svog konja, tako i mi treba da damo sve od sebe da obuzdamo svoj jezik. „Ako neko misli da je pobožan, a ne obuzdava svoj jezik, nego obmanjuje svoje srce, njegovo obožavanje je uzaludno“ (Jakov 1:26; 3:2, 3). Ovaj stih pokazuje da je način na koji koristiš jezik ozbiljna stvar. To ne utiče samo na tvoj odnos s bračnim drugom, već i na tvoj odnos s Jehovom Bogom (1. Petrova 3:7).

11. Kako se može sprečiti da obična nesuglasica preraste u žučnu raspravu?

¹¹ Bilo bi mudro da obratiš pažnju na to kako razgovaraš sa svojim bračnim drugom. Ako dođe do neke napete situacije, pokušaj da je opustiš. Osmotri jedan događaj iz života Isaka i njegove žene Rebeke. To je zapisano u Postanku 27:46–28:4. Tamo stoji: „Zatim je Rebeka rekla Isaku: ’Smučio mi se život zbog Hetovih kćeri. Ako i Jakov uzme ženu od kćeri ove zemlje, kao što  su Hetove kćeri, šta će mi život?‘“ Ni po čemu se ne može zaključiti da ju je Isak oštro prekorio. Umesto toga, poslao je svog sina Jakova da pronađe pobožnu ženu koja Rebeki verovatno ne bi stvarala nevolje. Pretpostavimo da između muža i žene dođe do nesuglasica. Umesto da okrivimo bračnog druga, zašto ne bismo diskretno prešli sa „ti“ na „ja“ i tako sprečili da mali nesporazum preraste u žučnu raspravu? Da to prikažemo. Umesto da kažemo: „Ti nikada nemaš vremena za mene!“, zašto ne bismo rekli: „Želim da više vremena provodimo zajedno“? Usredsredi se na problem, a ne samo na osobu. Bori se protiv toga da analiziraš ko je u pravu, a ko nije. ’Trudimo se da unapređujemo mir i da se međusobno izgrađujemo‘, savetuje se u Rimljanima 14:19.

Odbaci ’zlobnu gorčinu, gnev i srdžbu‘

12. Za šta treba da se molimo kako bismo kontrolisali svoj jezik, i zašto je to važno?

¹² Obuzdavati jezik ne znači samo paziti šta pričamo. Na kraju krajeva, naše reči su odraz onog što nam je u srcu. Isus je rekao: „Dobar čovek iznosi dobro iz dobre riznice svog srca, a zao čovek iznosi zlo iz svoje zle riznice, jer njegova usta govore ono čega mu je srce puno“ (Luka 6:45). Zato, da bi kontrolisao svoj jezik, možda će biti potrebno da se moliš poput Davida: „Stvori u meni, Bože, čisto srce, i stavi u mene duh nov, duh postojan“ (Psalam 51:10).

13. Kako zlobna gorčina, gnev i srdžba mogu dovesti do pogrdnog govora?

¹³ Pavle je podstakao Efešane ne samo da ne koriste uvredljiv govor već i da ne gaje osećanja koja bi ih navela da se tako izražavaju. On je napisao: „Neka se sva zlobna gorčina i gnev i srdžba i vika i pogrdan govor ukloni od vas zajedno sa svom zloćom“ (Efešanima 4:31). Zapazi da je Pavle pre ’vike i pogrdnog govora‘ pomenuo ’zlobnu gorčinu, gnev i srdžbu‘. U osobi prvo kipti gnev koji preti da izbije na površinu u vidu uvredljivog govora. Zato se pitaj: ’Da li u svom srcu gajim gorčinu i srdžbu? Da li se „lako naljutim“?‘ (Poslovice 29:22). Ako je tako, moli se Bogu da savladaš te sklonosti i da pokazuješ samosavladavanje kako ne bi u besu planuo. Psalam 4:4 kaže: „Ako se i uznemirite, nemojte grešiti. Zadržite reči u srcu svome, na postelji svojoj, i ćutite.“ Ukoliko osetiš da počinješ da gubiš kontrolu nad svojim osećanjima i plašiš se da ćeš planuti, primeni savet iznesen u Poslovicama 17:14: ’Udalji se pre nego što počne svađa‘. Smesta se ukloni dok opasnost ne prođe.

14. Kako zlovolja utiče na brak?

¹⁴ Nije lako boriti se s ljutnjom i gnevom, posebno ako potiču od ’zlobne gorčine‘, kako ju je Pavle nazvao. Grčka reč koju je Pavle ovde upotrebio definiše se kao „ozlojeđen duh koji se opire pomirenju“ i „zloba koja vodi zapisnik o greškama“. Ponekad zlovolja stoji kao gusta dimna zavesa između supružnikâ, i to možda duže vreme. Kada problem nije u potpunosti rešen, može doći do grubog ignorisanja. Ali besmisleno je biti zlovoljan zbog grešaka iz prošlosti. Ono što se desilo ne može se povratiti. Ako si prešao preko greške, ne treba više da misliš o tome. Ljubav „ne pamti zlo“ (1. Korinćanima 13:4, 5).

15. Šta će onima koji imaju običaj da koriste oštre reči pomoći da se promene?

¹⁵ Šta ako si odrastao u porodici gde su oštre reči bile nešto uobičajeno, pa i ti imaš običaj da se tako izražavaš? Ipak se možeš popraviti u tom pogledu. Već si na mnogim područjima  života sebi postavio neke granice i sigurno sebi nećeš dopustiti da ih prekoračiš nekim svojim postupkom. A gde ćeš povući liniju kada je reč o tvom govoru? Da li ćeš se zaustaviti pre nego što kažeš nešto uvredljivo? Verovatno nećeš hteti da prekoračiš granicu iznesenu u sledećem stihu: „Nikakva ružna reč da ne izlazi iz vaših usta“ (Efešanima 4:29). Da bi uspeo u tome, treba da ’svučeš staru ličnost i njena dela, i obučeš novu ličnost, koja se obnavlja dobrim poznavanjem Božje volje po slici onoga koji ju je stvorio‘ (Kološanima 3:9, 10).

Neophodan je poverljiv razgovor

16. Zašto takozvani „hladni rat“ deluje razorno na brak?

¹⁶ Ako muž i žena pribegavaju takozvanom „hladnom ratu“ i prestanu da razgovaraju, ništa se neće postići i stanje će se samo pogoršati. Razlog za takvo ponašanje nije uvek želja da se bračni drug kazni, već uzrok može biti i razočaranost ili malodušnost. Pa ipak, odbijanjem da se razgovara samo se povećava napetost i ne doprinosi se rešavanju problema. Kao što je jedna udata žena rekla „i kad progovorimo, problem ostaje nerešen jer ga više ne pominjemo“.

17. Šta treba da rade hrišćani koji imaju problema u braku?

¹⁷ Kada napetost u braku duže traje, ne postoji neko lako rešenje. U Poslovicama 15:22 se navodi: „Namere propadaju gde nema poverljivog razgovora, a uspeh leži u mnoštvu savetnika.“ Treba da sedneš i da razgovaraš sa svojim bračnim drugom o problemu. Svim se silama potrudi da svog supružnika  slušaš otvorenog uma i srca. Ako ti se čini da je nemoguće rešiti problem, zašto se ne bi obratio starešinama u hrišćanskoj skupštini? Oni dobro poznaju Bibliju i iskusni su u primenjivanju biblijskih načela. Oni su „kao zaklon od vetra i utočište od oluje“ (Isaija 32:2).

Možeš naučiti da obuzdavaš svoj jezik

18. Koja je borba opisana u Rimljanima 7:18-23?

¹⁸ Obuzdavanje jezika je prava borba, baš kao i kontrolisanje postupaka. Opisujući izazov s kojim se suočavao, apostol Pavle je napisao: „Znam da u meni, to jest u mom telu, ne prebiva ništa dobro. Jer sam sposoban da želim dobro, ali ne i da činim dobro. Jer dobro koje želim da činim, ne činim, nego zlo koje ne želim da činim, to činim. A ako činim ono što ne želim, onda to ne činim više ja, nego greh koji prebiva u meni.“ Zbog ’zakona greha koji je u našim udovima‘, skloni smo da zloupotrebljavamo svoj jezik (Rimljanima 7:18-23). Međutim, moramo se boriti, i uz Božju pomoć možemo pobediti.

19, 20. Kako Isusov primer može pomoći muževima i ženama da obuzdavaju svoj jezik?

¹⁹ U odnosu koji odiše ljubavlju i poštovanjem, nema mesta za nepromišljene, oštre reči. Razmisli o primeru koji je u tom pogledu ostavio Isus Hrist. Isus nikada nije vređao svoje učenike kada je razgovarao s njima. Čak i u noći pre svoje smrti, kada su se apostoli posvađali oko toga ko je najveći, Božji Sin ih nije iskritikovao zbog toga (Luka 22:24-27). „Muževi“, podstiče Biblija, „volite svoje žene, kao što je i Hrist voleo skupštinu i sebe predao za nju“ (Efešanima 5:25).

²⁰ A kako je sa suprugama? One treba da ’duboko poštuju svog muža‘ (Efešanima 5:33). Da li se može reći da žena poštuje svog muža ako viče na njega i koristi uvredljive reči? „Želim da znate da je svakom muškarcu poglavar Hrist“, napisao je Pavle, „a ženi je poglavar muškarac, a Hristu je poglavar Bog“ (1. Korinćanima 11:3). Žene treba da budu podložne svom mužu kao poglavaru, kao što je i Hrist podložan svom Poglavaru (Kološanima 3:18). Iako nijedan čovek ne može savršeno da oponaša Isusa, želja da se ’u svemu ide njegovim stopama‘ pomoći će i muževima i ženama da pobede sklonost ka zloupotrebi jezika (1. Petrova 2:21).

Šta si naučio?

• Kako neobuzdan jezik može razoriti brak?

• Zašto je jezik teško obuzdati?

• Šta nam pomaže da pazimo na svoje reči?

• Šta treba da radiš kad dođe do problema u braku?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 24. strani]

Starešine pružaju pomoć na temelju Biblije