Vera i strah pred Bogom — bitna obeležja hrabrosti
Vera i strah pred Bogom — bitna obeležja hrabrosti
„Budi hrabar i jak... s tobom je Jehova, tvoj Bog“ (ISUS NAVIN 1:9).
1, 2. (a) Gledano iz ljudskog ugla, kakvi su bili izgledi da Izraelci pobede Hanance? (b) Koje je zasiguranje dobio Isus Navin?
GODINE 1473. pre n. e., izraelski narod se spremao za ulazak u Obećanu zemlju. Mojsije je podsetio narod na poteškoće koje ih čekaju sledećim rečima: „Danas prelaziš preko Jordana da uđeš u tu zemlju i da pokoriš narode koji su veći i moćniji od tebe i velike gradove koji su utvrđeni do nebesa, velik narod visokog rasta, Enakove sinove... za koje si čuo da se o njima govori: ’Ko se može održati pred Enakovim sinovima‘“ (Ponovljeni zakoni 9:1, 2). Ti džinovski ratnici bili su nadaleko poznati. Pored toga, neki Hananci su imali dobro opremljenu vojsku s konjima i kolima s gvozdenim oštricama (Sudije 4:13).
2 S druge strane, Izraelci su bili bivši robovi koji su upravo proveli 40 godina u pustinji. Stoga su, gledano iz ljudskog ugla, izgledi za njihovu pobedu bili mali. Pa ipak, Mojsije je imao veru. On je ’video‘ da ih Jehova vodi (Jevrejima 11:27). „Jehova, tvoj Bog, ide pred tobom“, rekao je Mojsije narodu. „Istrebiće ih i pokoriće ih pred tobom“ (Ponovljeni zakoni 9:3; Psalam 33:16, 17). Posle Mojsijeve smrti, Jehova je uverio Isusa Navina u svoju podršku, rekavši: „Ustani i zajedno sa svim ovim narodom pređi preko ovog Jordana u zemlju koju dajem Izraelovim sinovima. Niko neće moći da se održi pred tobom svih dana tvog života. Ja ću biti s tobom kao što sam bio s Mojsijem“ (Isus Navin 1:2, 5).
3. Šta je pomoglo Isusu Navinu da ima veru i hrabrost?
3 Da bi imao Jehovinu podršku i vođstvo, Isus Navin je morao da čita Božji Zakon, duboko razmišlja o njemu i živi u skladu s njim. ’Tada ćeš biti uspešan na svom putu i postupaćeš mudro‘, rekao je Jehova. „Ponovo ti zapovedam: Budi hrabar i jak! Ne boj se i ne plaši se, jer kud god pođeš, s tobom je Jehova, tvoj Bog“ (Isus Navin 1:8, 9). Zato što je slušao Boga, Isus Navin je bio hrabar, jak i uspešan. Međutim, većina njegove generacije nije slušala Boga. Kao posledica toga, nisu bili uspešni i umrli su u pustinji.
Bez vere nema hrabrosti
4, 5. (a) Kakav su stav pokazala desetorica uhoda, a kakav Isus Navin i Halev? (b) Kako je uticalo na Jehovu to što mu narod nije verovao?
4 Četrdeset godina ranije, kada su Izraelci bili na samom pragu Hanana, Mojsije je poslao dvanaestoricu ljudi da izvide tu zemlju. Desetorica su se vratila uplašena. „Svi ljudi koje smo videli u njoj su ogromni“, vikali su. „Tamo smo videli i divove, Enakove sinove, koji su divovskog roda [„nefilimi“, fusnota] tako da nam se činilo da smo naspram njih kao skakavci.“ Da li su „svi ljudi“, a ne samo Enakovi sinovi, bili divovi? Ne, nisu. Da li su Enakovi sinovi bili potomci nefilima iz pretpotopnog vremena? Naravno da nisu. Pa ipak, zbog tih preuveličanih izjava, strah se proširio po logoru. Narod je čak želeo da se vrati u Egipat, u zemlju u kojoj su bili robovi! (Brojevi 13:31–14:4).
5 Međutim, preostala dvojica, Isus Navin i Halev, jedva su čekali da uđu u Obećanu zemlju. Oni su rekli da Hanance mogu ’pojesti kao hleb‘. Takođe su rekli: „Njihov je zaklon odstupio od njih, a s nama je Jehova. Ne bojte ih se“ (Brojevi 14:9). Da li su Isus Navin i Halev bili nerazumno optimistični? Daleko od toga! Oni su, baš kao i sav ostali narod, videli kako je Jehova putem deset nevolja ponizio moćni Egipat i njegove bogove. Zatim su videli kako je Jehova faraona i njegove trupe uništio u Crvenom moru (Psalam 136:15). Jasno je da je strah koji su pokazala desetorica uhoda i oni koji su podlegli njihovom uticaju bio potpuno neopravdan. „Dokle mi neće verovati i pored svih znakova koje sam učinio među njima?“, rekao je Jehova, izražavajući svoju veliku tugu (Brojevi 14:11).
6. Kako su hrabrost i vera povezane, i kako se to vidi u savremeno doba?
6 Jehova je ukazao na srž problema — narod je bio uplašen jer nije imao veru. Zaista, vera i hrabrost su međusobno povezane, i to u tolikoj meri da je apostol Jovan napisao o hrišćanskoj skupštini i njenom duhovnom ratu: „Ovo je pobeda koja je pobedila svet: naša vera“ (1. Jovanova 5:4). Danas preko šest miliona Jehovinih svedoka, mladih i starih, snažnih i nejakih, širom sveta propovedaju dobru vest o Kraljevstvu, zato što imaju veru poput vere Isusa Navina i Haleva. Nikakav neprijatelj ne može ućutkati tu moćnu i hrabru vojsku propovednika (Rimljanima 8:31).
’Nemoj se povlačiti‘
7. Šta znači ’povući se‘?
7 Jehovine sluge danas hrabro propovedaju dobru vest zato što imaju isti stav kao i apostol Pavle, koji je napisao: „Mi nismo od onih koji se povlače i odlaze u uništenje, nego od onih koji veruju i spasavaju svoj život“ (Jevrejima 10:39). Izraz ’povući se‘ koji je Pavle koristio ne odnosi se na privremeni nalet straha, budući da su mnoge Božje verne sluge katkad bile uplašene (1. Samuilova 21:12; 1. Kraljevima 19:1-4). To znači „odstupiti, odustati“, „površno se držati istine“, objašnjava jedan biblijski rečnik. Isti rečnik dodaje da ’povući se‘ može ukazivati na metaforu o „spuštanju jedra i usporavanju“ u Božjoj službi. Kad iskrsnu problemi — bilo da je u pitanju progonstvo, slabo zdravlje ili neka druga kušnja — oni koji imaju jaku veru ne razmišljaju o „usporavanju“. Umesto toga, oni se još više naprežu u službi za Jehovu, svesni da on duboko brine o njima i da poznaje njihova ograničenja (Psalam 55:22; 103:14). Da li i ti imaš takvu veru?
8, 9. (a) Kako je Jehova ojačao veru ranih hrišćana? (b) Šta možemo činiti da bismo izgradili svoju veru?
8 Jednom prilikom apostoli su uvideli da nemaju dovoljno vere, pa su zamolili Isusa: „Daj nam više vere“ (Luka 17:5). Ta iskrena molba je uslišena, što je bilo posebno očigledno na Pedesetnicu 33. n. e., kada je obećani sveti duh bio izliven na učenike što im je omogućilo da dublje razumeju Božju Reč i njegove namere (Jovan 14:26; Dela apostolska 2:1-4). Njihova vera je bila ojačana i oni su uprkos protivljenju započeli s propovedanjem dobre vesti i uspeli da propovedaju „svim stvorenjima pod nebom“ (Kološanima 1:23; Dela apostolska 1:8; 28:22).
9 Da bismo izgradili veru i napredovali u službi, i mi moramo proučavati Pismo i duboko razmišljati o njemu, a takođe se moliti za sveti duh. Samo ako u svoj um i srce utisnemo Božje istine — kao što su to učinili Isus Navin, Halev i rani hrišćanski učenici — imaćemo veru koja će nam dati hrabrost potrebnu da bismo izdržali u našem duhovnom ratu i izašli kao pobednici (Rimljanima 10:17).
Vera nije samo verovanje da Bog postoji
10. Šta sve obuhvata prava vera?
10 Kao što smo videli na primeru drevnih vernih Božjih slugu, vera koja vodi do hrabrosti i istrajnosti obuhvata mnogo više od pukog verovanja da Bog postoji (Jakov 2:19). Ona znači da smo upoznali Jehovu i da imamo potpuno pouzdanje u njega (Psalam 78:5-8; Poslovice 3:5, 6). Ona podrazumeva da svim srcem verujemo da je život po Božjim zakonima i načelima za naše najveće dobro (Isaija 48:17, 18). Vera takođe podrazumeva da nimalo ne sumnjamo da će Jehova ispuniti sva svoja obećanja i da on „nagrađuje one koji ga revno traže“ (Jevrejima 11:1, 6; Isaija 55:11).
11. Na koje su načine Isus Navin i Halev bili blagoslovljeni zbog svoje vere i hrabrosti?
11 Takva vera se razvija. Ona raste dok živimo po istini, ’ispitujemo‘ njen pozitivan uticaj na nas, ’vidimo‘ kako su nam molitve uslišene i kada na druge načine osećamo Jehovino vođstvo u svom životu (Psalam 34:8; 1. Jovanova 5:14, 15). Možemo biti uvereni da je vera Isusa Navina i Haleva rasla svaki put kad su osetili Božju dobrotu (Isus Navin 23:14). Osmotri sledeće tačke: Oni su preživeli 40-godišnje putovanje kroz pustinju, kao što im je Bog i obećao (Brojevi 14:27-30; 32:11, 12). Zatim, učestvovali su u šestogodišnjem osvajanju Hanana. I na kraju, imali su dug život i dobro zdravlje, čak su i dobili deo zemlje u nasledstvo. Jehova zaista bogato nagrađuje one koji mu verno i hrabro služe! (Isus Navin 14:6, 9-14; 19:49, 50; 24:29).
12. U kom smislu Jehova ’uzdiže svoju reč‘?
12 Dobrota koju je Bog pokazao prema Isusu Navinu i Halevu, podseća nas na psalmistine reči: ’Reč si svoju uzdigao i iznad svog imena‘ (Psalam 138:2). Kad Jehova svoje ime koristi kao garanciju za ispunjenje nekog obećanja, to ispunjenje je ’uzdignuto‘ u smislu da nadmašuje sva naša očekivanja (Efešanima 3:20). Zaista, Jehova nikada ne razočara one koji u njemu ’pronalaze svoju najveću sreću‘ (Psalam 37:3, 4).
Čovek koji je „ugodio Bogu“
13, 14. Zašto su Enohu bile potrebne vera i hrabrost?
13 Možemo još dosta toga naučiti o veri i hrabrosti kada osmotrimo primer još jednog prethrišćanskog svedoka — Enoha. Čak i pre nego što je počeo da propoveda, Enoh je verovatno znao da će njegova vera i hrabrost biti ispitane. Na osnovu čega? Jehova je još u Edenu rekao da će neprijateljstvo, to jest mržnja, postojati između onih koji služe Bogu i onih koji služe Satani Đavolu (Postanak 3:15). Enoh je takođe znao da se ta mržnja pojavila još na početku ljudske istorije kada je Kain ubio svog brata Avelja. On je to znao jer je njihov otac, Adam, živeo još 310 godina nakon Enohovog rođenja (Postanak 5:3-18).
14 Međutim, uprkos tim činjenicama, Enoh je hrabro „hodio s istinitim Bogom“ i osuđivao „strašne stvari“ koje su ljudi govorili protiv Jehove (Postanak 5:22; Juda 14, 15). Zbog tog neustrašivog stava za obožavanje pravog Boga, Enoh je očigledno stekao mnoge neprijatelje i izložio svoj život opasnosti. Tada je Jehova izvukao tog svog proroka iz kandži smrti. Nakon što mu je rekao „da je ugodio Bogu“, Jehova ga je ’preneo‘ iz života u smrt, možda tokom jednog proročkog zanosa (Jevrejima 11:5, 13; Postanak 5:24).
15. Koji je dobar primer Enoh ostavio današnjim Jehovinim slugama?
15 Nakon što je pomenuo Enohovo prenošenje iz života u smrt, Pavle je još jednom naglasio koliko je vera važna, rekavši: „Bez vere nije moguće ugoditi Bogu“ (Jevrejima 11:6). Enoh je imao veru i zato je imao hrabrosti da hodi s Jehovom i objavljuje njegovu poruku osude bezbožnim ljudima. Time nam je Enoh ostavio dobar primer. I mi treba da obavljamo delo slično njegovom, i to u svetu koji se suprotstavlja obožavanju pravog Boga i koji je pun svakog zla (Psalam 92:7; Matej 24:14; Otkrivenje 12:17).
Bez straha pred Bogom nema hrabrosti
16, 17. Ko je bio Avdija, i u kakvoj se situaciji našao?
16 Pored vere, za hrabrost je potrebno i strahopoštovanje prema Bogu. Razmotrimo izuzetan primer jednog bogobojaznog čoveka koji je živeo u danima proroka Ilije i kralja Ahava, vladara nad severnim izraelskim kraljevstvom. Tokom Ahavove vladavine, obožavanje Vala se proširilo u severnom kraljevstvu do neviđenih razmera. Zapravo, 450 Valovih proroka i 400 proroka obrednog debla ’jeli su za stolom Jezavelje‘, Ahavove žene (1. Kraljevima 16:30-33; 18:19).
17 Jezavelja, nemilosrdan Jehovin protivnik, pokušala je da iskoreni obožavanje pravog Boga. Ona je ubila neke Jehovine proroke i čak pokušala i Iliju da ubije, ali on je poslušao Božji savet i pobegao preko Jordana (1. Kraljevima 17:1-3; 18:13). Možeš li zamisliti kako je tada bilo teško podupirati obožavanje pravog Boga u severnom kraljevstvu? Zamisli još da si radio na kraljevskom dvoru? Upravo se u takvoj situaciji nalazio bogobojazni Avdija, a koji je bio upravitelj Ahavovog doma (1. Kraljevima 18:3).
18. Po čemu se isticao Avdija kao Jehovin obožavalac?
18 Nesumnjivo je Avdija bio oprezan i obazriv u svojoj službi Jehovi. Ali je takođe bio i nepokolebljiv. U 1. Kraljevima 18:3 saznajemo: „Avdija se mnogo bojao Jehove.“ Zaista, njegova bogobojaznost je bila izvanredna! Zbog toga što je imao strah pred Bogom pokazao je izuzetnu hrabrost, kao što se moglo videti odmah nakon što je Jezavelja počela da ubija Jehovine proroke.
19. Šta je Avdija činio i time pokazao da je hrabar?
19 U Bibliji čitamo šta se dogodilo: „Kad je Jezavelja ubijala Jehovine proroke, Avdija je uzeo sto proroka i sakrio ih u dve pećine, po pedeset u svakoj, i donosio im je hleba i vode“ (1. Kraljevima 18:4). Kao što možeš i zamisliti, tajno hraniti stotinu ljudi bio je veoma opasan poduhvat. Ne samo što je morao paziti da ga ne uhvate Ahav i Jezavelja, već je morao da pazi i da ga ne vidi neko od 850 lažnih proroka koji su često svraćali u dvor. Pored toga, mnogi obožavaoci lažnih bogova u Izraelu, od običnih ljudi pa do plemstva, sigurno bi iskoristili priliku da izdaju Avdiju i tako zadobiju naklonost kralja i kraljice. Uprkos svemu tome, Avdija je u neposrednoj blizini tih idolopoklonika hrabro brinuo o Jehovinim prorocima. Zaista, bogobojaznost je velika pokretačka sila!
20. Kako je Avdiji pomogao strah od Boga, i kako njegov primer pomaže tebi?
20 Pošto je imao strah pred Bogom mogao je biti hrabar, a Jehova ga je očigledno štitio od njegovih neprijatelja. Poslovice 29:25 kažu: „Ko drhti pred čovekom, sebi postavlja zamku, a ko se uzda u Jehovu, biće zaštićen.“ Avdija nije bio neki čovek s natprirodnim sposobnostima. On se plašio da će biti uhvaćen i ubijen, a to je moglo da mu se i desi (1. Kraljevima 18:7-9, 12). Pa ipak, strah pred Bogom mu je ulivao hrabrost da savlada svaki strah od čoveka koji se mogao pojaviti u njemu. Avdija je dobar primer za sve nas, posebno za one koji služe Jehovi rizikujući svoju slobodu pa čak i život (Matej 24:9). Težimo zato da svi služimo Jehovi „sa strahom i strahopoštovanjem“ (Jevrejima 12:28).
21. Šta će se osmatrati u narednom članku?
21 Vera i strah pred Bogom nisu jedina obeležja na kojima počiva hrabrost. Ljubav je još jača pokretačka sila. „Bog nam nije dao duh koji nas čini plašljivima, nego duh koji nam daje snagu, ljubav i razboritost“, napisao je Pavle (2. Timoteju 1:7). U narednom članku videćemo kako nam ljubav pomaže da hrabro služimo Jehovi tokom ovih teških, poslednjih dana (2. Timoteju 3:1).
[Fusnota]
a Nije u pitanju prorok Avdija.
Možeš li odgovoriti?
• Zahvaljujući čemu su Isus Navin i Halev bili hrabri?
• Šta obuhvata prava vera?
• Zašto je Enoh bio neustrašiv u objavljivanju poruke osude?
• Kako strah pred Bogom utiče na hrabrost?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na stranama 16, 17]
Jehova je zapovedio Isusu Navinu: „Budi hrabar i jak“
[Slika na 18. strani]
Avdija se brinuo o Božjim prorocima i štitio ih
[Slike na 19. strani]
Enoh je odvažno objavljivao Božju reč