Naš jedinstveni Sunčev sistem — kako je nastao

POLOŽAJ našeg Sunčevog sistema u svemiru jedinstven je zahvaljujući kombinaciji brojnih faktora. On je smešten između dva spiralna rukavca Mlečnog puta u oblasti u kojoj nema puno zvezda. Skoro sve zvezde koje možemo videti noću toliko su daleko od nas da su još uvek samo tačkice svetla i kada se posmatraju pomoću najvećih teleskopa. Da li je to stvarno najbolji mogući položaj?

Ako bi naš Sunčev sistem bio bliži centralnom delu Mlečnog puta, bili bismo izloženi štetnim uticajima koje prouzrokuje gusta koncentracija zvezda. Na primer, Zemljina orbita bi verovatno bila poremećena, a to bi se drastično odrazilo na ljudski život. Ovako kako je sada, Sunčev sistem očigledno ima idealan položaj u našoj galaksiji zahvaljujući kom je zaštićen od ove i drugih opasnosti, kao što su pregrejavanje prilikom prolaska kroz oblake gasa i izloženost eksplozijama zvezda i drugih izvora smrtonosne radijacije.

Naše Sunce je idealan tip zvezde za naše potrebe. Ono je konstantno užarena, dugovečna zvezda, ni prevelika ni pretopla. Većina zvezda u našoj galaksiji mnogo su manje od Sunca i ne pružaju ni dovoljno svetlosti ni dovoljnu količinu toplote da bi se održao život na nekoj planeti poput naše. Osim toga, većina zvezda je silom gravitacije vezana za jednu ili više drugih zvezda i one kruže jedna oko druge. Nasuprot tome, naše Sunce je nezavisno. Neverovatno je da naš Sunčev sistem ostaje stabilan čak i onda kada na njega utiče gravitaciona sila dva ili više sunca.

Još jedan faktor koji naš Sunčev sistem čini jedinstvenim jeste položaj spoljnih džinovskih planeta koje imaju skoro kružne orbite i ne predstavljaju gravitacionu pretnju za unutrašnje kopnene planete kao što je naša. a Umesto toga, te spoljne planete imaju zaštitničku ulogu tako što privlače opasne objekte i skreću im putanju. „Asteroidi i komete ne pogađaju Zemlju tako često zahvaljujući prisustvu džinovskih gasovitih planeta kao što je Jupiter, koji se nalazi malo dalje od nas“, objašnjavaju naučnici Piter Vord i Donald Braunli u svojoj knjizi Rare Earth — Why Complex Life Is Uncommon in the Universe. Otkriveni su i drugi sunčevi sistemi sa džinovskim planetama. Ali većina tih džinova kreće se orbitama koje bi ugrozile manje planete poput Zemlje.

Uloga Meseca

Ljudi se dive Mesecu još od davnina. On je nadahnuo mnoge pesnike i muzičare. Na primer, jedan drevni hebrejski pesnik napisao je da Mesec ’stoji čvrsto doveka, poput vernog svedoka na nebu‘ (Psalam 89:37).

Jedan važan način na koji Mesec utiče na život na Zemlji jeste taj da njegova  gravitaciona privlačna sila prouzrokuje plimu i oseku. Smatra se da su plima i oseka od suštinskog značaja za kretanje okeanskih struja, koje je pak od vitalnog značaja za klimatske uslove.

Druga ključna uloga koju Mesec ima jeste ta da svojom gravitacionom privlačnom silom Zemljinu osu drži postojanom u odnosu na njenu ravan u orbiti kojom se kreće oko Sunca. Prema naučnom časopisu Nature, da nije Meseca, nagib Zemljine ose bi se nakon dužeg perioda promenio od „približnih 0 [stepeni] do 85 [stepeni]“. Zamislite da Zemljina osa nema nagib! Ne bismo imali divne smene godišnjih doba, kao ni dovoljno padavina. Zahvaljujući nagibu Zemlje, temperature nisu ni preniske ni previsoke da bi ugrozile život. „Stabilne klimatske prilike dugujemo jednoj neobičnoj pojavi — Mesecu“, zaključuje astronom Žak Laskar. Da bi ispunio tu svoju ulogu, naš Mesec je velik — srazmerno veći u odnosu na mesece koji prate džinovske planete.

Još jedna uloga ovog prirodnog satelita, kako je zapazio pisac drevne biblijske knjige Postanak, jeste ta da on noću služi kao svetleće telo (Postanak 1:16).

Slučajnost ili svrha?

Kako objasniti sklad brojnih faktora koji život na Zemlji čine ne samo mogućim već i prijatnim? Postoje samo dva objašnjenja. Prvo je da su svi ti faktori rezultat puke slučajnosti. Drugo je da je sve stvoreno s razumnom svrhom.

Pre nekoliko hiljada godina u Svetom pismu je zapisano da je naš svemir osmislio i stvorio Svemoćni Bog — Stvoritelj. Ako je to tačno, onda su uslovi u našem Sunčevom sistemu proizvod promišljenog dizajna, a ne slučajnosti. Stvoritelj nam je dao, da tako kažemo, pisani izveštaj o koracima koje je preduzeo da bi omogućio život na Zemlji. Možda ćete se iznenaditi kada saznate da su, uprkos tome što je taj izveštaj star oko 3 500 godina, opisani događaji o nastanku svemira u osnovi u skladu sa onim što se prema mišljenju naučnika desilo. Taj izveštaj se nalazi u biblijskoj knjizi Postanak. Osmotrimo šta tamo piše.

Biblijski izveštaj o stvaranju

„U početku stvori Bog nebesa i zemlju“ (Postanak 1:1). Ove uvodne reči Biblije odnose se na stvaranje našeg Sunčevog sistema, uključujući i našu planetu, kao i zvezde u milijardama galaksija koje sačinjavaju našu vasionu. Prema Bibliji, površina Zemlje je neko vreme bila „prazna i pusta“. Nije bilo kontinenata ni plodnog zemljišta. Ali, sledeće reči ističu ono što je po mišljenju naučnika najvažniji uslov za održavanje života na jednoj planeti — velika količina  vode. Božji duh je ’delovao nad površinom voda‘ (Postanak 1:2).

Da bi površinske vode ostale u tečnom stanju, planeta mora biti na odgovarajućoj udaljenosti od svog sunca. „Mars je prehladan, Venera je pretopla, Zemlja je baš kako treba“, objašnjava planetarni naučnik Endru Ingersol. Isto tako, za rast vegetacije potrebna je dovoljna količina svetlosti. Zanimljivo je da biblijski izveštaj kaže da je tokom ranog stvaralačkog perioda Bog prouzrokovao da se svetlost Sunca probije kroz tamne oblake vodene pare koji su obavijali okean kao što ’povoj‘ obavija dete (Jov 38:4, 9; Postanak 1:3-5).

U narednim stihovima iz Postanka čitamo da je Stvoritelj napravio „svod“, kako ga Biblija naziva (Postanak 1:6-8). Taj svod je sačinjen od gasova koji obrazuju zemljinu atmosferu.

Biblija potom objašnjava da je Bog promenio bezličnu površinu Zemlje kako bi stvorio suvo tlo (Postanak 1:9, 10). Po svemu sudeći, on je prouzrokovao savijanje i pomeranje Zemljine kore. Usled toga nastali su duboki ponori, a kontinenti su izronili iz okeana (Psalam 104:6-8).

U jednom trenutku u prošlosti, Bog je stvorio mikroskopske alge u okeanima. Koristeći sunčevu energiju, ovi samoreproduktivni jednoćelijski organizmi počeli su da pretvaraju ugljen-dioksid u hranu i da istovremeno ispuštaju kiseonik u atmosferu. Taj izvanredan proces je ubrzan tokom trećeg stvaralačkog perioda kada je nastao biljni svet koji je s vremenom prekrio celu zemlju. Ujedno se u atmosferi povećala i količina kiseonika, koji ljudi i životinje udišu i tako održavaju život (Postanak 1:11, 12).

Da bi zemljište bilo plodno, Stvoritelj je načinio brojne mikroorganizme koji žive u zemlji (Jeremija 51:15). Ta sićušna stvorenja razlažu mrtvu materiju, a te prerađene elemente biljke koriste za rast. Posebne vrste bakterija u zemlji uzimaju azot iz vazduha i prosleđuju ga biljkama kojima je on neophodan za rast. Zadivljujuće je to što pregršt plodne zemlje može sadržati šest milijardi mikroorganizama!

U Postanku 1:14-19 opisano je stvaranje Sunca, Meseca i zvezda tokom četvrtog stvaralačkog perioda. Na prvi pogled, to može izgledati protivrečno prethodnom biblijskom objašnjenju. Međutim, imajmo na umu to da je Mojsije, pisac knjige Postanak, izveštaj o stvaranju zabeležio iz ugla jednog posmatrača sa zemlje. Po svemu sudeći, tek tada su se Sunce, Mesec i zvezde mogli videti kroz atmosferu.

Izveštaj iz Postanka govori o pojavljivanju morskih stvorenja u petom stvaralačkom periodu, kao i kopnenih životinja i čoveka u šestom (Postanak 1:20-31).

Zemlja je stvorena da bismo na njoj uživali

Zar vam se ne čini da je život na Zemlji, koji je nastao kao što je opisano u  izveštaju iz Postanka, stvoren da bi ljudi uživali u njemu? Da li ste se nekad probudili jednog sunčanog dana, udahnuli svež vazduh i pomislili da vam je drago što ste živi? Možda ste šetali kroz baštu i uživali u lepoti i mirisu cveća. Ili ste šetali kroz voćnjak i ubrali neki ukusan plod. Takvi užici ne bi bili mogući da Zemlja ne poseduje: (1) veliku količinu vode, (2) dovoljnu količinu sunčeve toplote i svetlosti, (3) atmosferu sa idealnom kombinacijom gasova i (4) plodno zemljište.

Sva ta obeležja — kojih nema na Marsu, Veneri i drugim planetama u Sunčevom sistemu — nisu rezultat slepe slučajnosti. Ona su fino osmišljena da bi ljudi uživali u životu na Zemlji. Kao što ćete videti u narednom članku, Biblija takođe kaže da je Stvoritelj oblikovao našu prelepu planetu da večno traje.

[Fusnota]

[Okvir na 6. strani]

„Kada bi od mene kao geologa tražili da ukratko objasnim savremena gledišta o poreklu Zemlje i nastanku života na njoj običnim ljudima sa sela, kao što su bila plemena kojima je knjiga Postanak bila upućena, najbolje što bih mogao da uradim jeste da tesno sledim jezik prvog poglavlja te knjige“ (geolog Volas Prat)

[Okvir/Slika na 7. strani]

IDEALNA I ZA ASTRONOME

Ako bi se Sunce nalazilo negde drugde u našoj galaksiji, ne bismo imali tako dobar pogled na zvezde. „Naš Sunčev sistem“, objašnjava se u knjizi The Privileged Planet, „smešten je... daleko od prašnjave, svetlosno zagađene oblasti i pruža izvanredan sveobuhvatan pogled kako na obližnje zvezde tako i na udaljene delove vasione.“

Osim toga, veličina i udaljenost Meseca od Zemlje jeste taman tolika da Mesec potpuno zaklanja Sunce tokom pomračenja. Ti retki, zadivljujući fenomeni omogućavaju astronomima da istražuju Sunce. Zahvaljujući tim istraživanjima, oni su odgonetnuli mnoge tajne u vezi s tim kako zvezde sijaju.

[Slika na 5. strani]

Mesec je dovoljno velik da nagib Zemljine ose održava postojanim

[Slike na 7. strani]

Šta omogućava život na Zemlji? To su velika količina vode, dovoljna količina svetlosti i toplote, atmosfera i plodno zemljište

[Izvori]

Zemlja: Based on NASA Photo; pšenica: Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.