Duhovna izgradnja u „kući od kamena“

Ime ove afričke zemlje znači „kuća od kamena“. Poznata je po Viktorijinim vodopadima i raznolikom svetu divljine. Pa ipak, u njoj se nalaze i ogromne drevne građevine koje su delo ljudskih ruku i koje su najveće na području južno od Sahare. Središtem ove zemlje proteže se granitni plato. Zahvaljujući umerenoj klimi, na platou je zemljište plodno a vegetacija bujna. Reč je o Zimbabveu, zemlji sa oko 12 miliona stanovnika.

ZBOG čega ime „kuća od kamena“? Godine 1867. lovac i istraživač Adam Renders naišao je na velike kamene gromade koje se prostiru na 720 hektara. On je putovao kroz afričku stepu, gde su kuće uglavnom sagrađene od blata i pruća, sa slamnatim krovovima. Zatim je naišao na kamene ruševine jednog ogromnog grada, koji sada nosi ime Veliki Zimbabve.

Te ruševine nalaze se južno od područja koje je danas poznato kao Masvingo. Neki zidovi su visoki preko 9 metara i sagrađeni su od granitnog kamenja koje je naslagano jedno na drugo, bez maltera koji bi ih povezivao. Unutar ovih ruševina nalazi se neobična kula kupastog oblika koja se uzdiže oko 11 metara uvis iz osnove prečnika 6 metara. Nije poznata tačna namena ovog zdanja.  Ruševine potiču iz osmog veka n. e., ali neki dokazi ukazuju na to da je područje bilo naseljeno stotinama godina ranije.

Godine 1980, zemlja koja je tada nosila ime Rodezija postala je nezavisna od Velike Britanije i dobila je novo ime, Zimbabve. Njeno stanovništvo sačinjavaju pripadnici dve velike etničke grupe — naroda Šona, koji sačinjava veći deo populacije, i naroda Ndebele. Ljudi su gostoljubivi, što često zapažaju i Jehovini svedoci dok propovedaju od kuće do kuće. Ponekad će domaćin čim čuje da neko kuca reći: „Uđite“ ili „Izvolite, sedite“, čak i ako ne zna ko je na vratima. Većina stanovnika Zimbabvea ima duboko poštovanje prema Bibliji i često insistiraju na tome da njihova deca sede i slušaju dok se razgovara o Bibliji.

Utešna i ohrabrujuća poruka

Sida i suša su reči koje se često čuju kada se u medijima govori o Zimbabveu. Širenje side veoma je uticalo na stanovništvo i ekonomiju zemalja supsaharske Afrike. Ovde kad god je neko primljen u bolnicu gotovo uvek se radi o obolelima od virusa HIV. Ta bolest je mnogima razorila porodice.

Da bi pomogli ljudima u Zimbabveu, Jehovini svedoci im govore da je najbolji način života onaj koji je u skladu s Božjim merilima izloženim u Bibliji. Na primer, Božja Reč naučava da je Božji dar intimnih odnosa rezervisan samo za brak, da Bog ne odobrava homoseksualnost i da Jehovin zakon zabranjuje transfuziju krvi i upotrebu droge (Dela apostolska 15:28, 29; Rimljanima 1:24-27; 1. Korinćanima 7:2-5; 2. Korinćanima 7:1). Svedoci takođe šire poruku nade koja se zasniva na čvrstom temelju, ističući da će u bliskoj budućnosti Božje Kraljevstvo ukloniti sve bolesti (Isaija 33:24).

Pružanje humanitarne pomoći

Suša je u protekloj deceniji razorno uticala na Zimbabve. Divlje životinje su umirale od gladi i dehidracije. Pomrlo je na stotine hiljada stoke. Požar je uništio hektare šuma. Mnoga deca i stariji su umrli usled neishranjenosti. Čak je i nivo vode u moćnoj reci Zambezi opao do te mere da je bio ugrožen rad hidroelektrana.

Jehovini svedoci su reagovali na tu situaciju tako što su osnovali osam odbora za humanitarnu pomoć u raznim delovima zemlje. Putujući nadglednici su posećivali skupštine kako bi utvrdili šta je braći potrebno. Zatim bi informaciju o tome prosledili odgovarajućem odboru za humanitarnu pomoć. Jedan putujući nadglednik je izvestio: „U proteklih pet godina podelili smo više od hiljadu tona kukuruza, deset tona sušene ribe i deset tona lima-pasulja. Naša duhovna braća proizvela su dve tone mufušve [sušenog povrća]. Takođe smo razdelili ogromnu količinu odeće, kao i novac.“ Drugi putujući nadglednik je zapazio: „Kada se setim poteškoća koje smo imali prilikom nabavljanja dozvola za uvoz ovih namirnica, koje su tražili i Zimbabve i Južnoafrička Republika, kao i večite nestašice goriva neophodnog za transport preko potrebne humanitarne pomoći, mogu samo da zaključim da se u našem slučaju još jednom dokazala istinitost Isusovih reči da  nebeski Otac zna da nam je sve to potrebno“ (Matej 6:32).

Kako putujući nadglednici uspevaju da obavljaju svoje delo u ovim područjima pogođenim sušom? Neki nose hranu za sebe i za porodice kod kojih su smešteni. Jedan od njih je ispričao da su neke sestre razgovarale o tome da li da tog dana završe službu kako bi stale u red da čekaju humanitarnu pomoć od vlade. Odlučile su da se pouzdaju u Jehovu tako što će se usredsrediti na delo propovedanja i čekati na rešenje. Tog dana nije stigla humanitarna pomoć od vlade.

Sutradan je bio sastanak u Dvorani i te sestre su se opet našle pred jednom odlukom. Hoće li prisustvovati sastanku ili će čekati da stigne pomoć? Postavile su ispravne prioritete i otišle u Dvoranu Kraljevstva na sastanak (Matej 6:33). Dok su pevali zaključnu pesmu, začuli su zvuk kamiona. Humanitarna pomoć je stigla baš tu, zahvaljujući njihovoj duhovnoj braći iz odbora za humanitarnu pomoć! Iskrena radost i zahvalnost vernih Svedoka koji su prisustvovali sastanku bila je ogromna.

Ljubav izgrađuje

Dobra dela učinjena u korist onih koji nisu deo hrišćanske skupštine pružila su mogućnost da se da dobro svedočanstvo. Jedan putujući nadglednik iz Masvinga bio je u službi s još nekim Svedocima kada je zapazio jednu devojčicu kako leži pored puta. Svedoci su primetili da je veoma bolesna, jer nije mogla normalno da govori i glas joj je podrhtavao. Devojčica se zvala Hamunjari, što na jeziku šona znači „Zar se ne stidiš?“ Braća su saznala da su je tu ostavili članovi njene crkve dok su išli na religioznu službu u planinama. Svedoci su ovoj devojčici pružili pomoć i odveli je do obližnjeg sela.

U tom selu su neki ljudi prepoznali Hamunjari i pozvali njene rođake da dođu po nju. Seljani su za Svedoke rekli: „Ovo je prava religija. Takvu ljubav hrišćani treba da pokazuju“ (Jovan 13:35). Pre nego što su otišla, braća su Hamunjari dala traktat Da li biste želeli da nešto više saznate o Bibliji? a

Naredne sedmice je putujući nadglednik posećivao skupštinu u kraju gde Hamunjari živi. Želeo je da vidi da li je devojčica bezbedno stigla kući. Cela porodica se veoma obradovala kad je videla njega i drugu braću. Njeni roditelji su zapazili: „Vaša religija je prava. Spasli ste život naše ćerke, koja je bila ostavljena da umre na putu.“ Ranije su pitali članove njene crkve: „Zar se ne stidite, kao što i Hamunjarino ime glasi, što ste je ostavili da umre?“ Svedoci su razgovarali o Bibliji i ostavili biblijsku literaturu njenoj porodici, nakon čega su oni pozvali braću da dođu ponovo i da proučavaju Bibliju s njima. Neki članovi porodice koji su se ranije protivili Svedocima promenili su svoje mišljenje. Jedan od njih, Hamunjarin zet, bio je vođa u tamošnjoj crkvi. Počeo je da proučava Bibliju.

Izgradnja mesta za sastajanje

Nadahnuti pesnik iz drevnih vremena napisao je: „Bože... Duša je moja tebe žedna... u zemlji suvoj i sasušenoj, gde  nema vode“ (Psalam 63:1). U Zimbabveu su mnogi ljudi u takvoj situaciji! U fizičkom smislu trpe sušu, a i duhovno su žedni jer traže Boga i njegovu dobrotu. To se može videti iz rezultata koje Jehovini svedoci postižu u službi. Kada je Zimbabve 1980. stekao nezavisnost, bilo je oko 10 000 Svedoka u 476 skupština. Sada, oko 27 godina kasnije, broj aktivnih Svedoka se utrostručio a broj skupština je skoro dvostruko veći.

Samo je mali broj skupština imao svoje mesto sastajanja. U januaru 2001. samo 98 od preko 800 skupština u Zimbabveu imale su svoju Dvoranu Kraljevstva u kojoj su se sastajale. Mnoge skupštine održavale su sastanke pod nekim drvetom ili u jednostavnim kolibicama napravljenim od pruća, sa zidovima od blata i slamnatim krovovima.

Zahvaljujući velikodušnim prilozima i marljivom trudu hrišćanskog bratstva, Svedoci u Zimbabveu započeli su s programom izgradnje koji je omogućio da više skupština dobije svoje jednostavne, ali dostojanstvene Dvorane Kraljevstva. Mnogi Svedoci iz drugih zemalja koji imaju veštine korisne za gradnju uredili su svoje okolnosti tako da su mogli doći u Zimbabve i priključiti se tamošnjim volonterima. Jedan od Svedoka iz Zimbabvea je napisao: „Iskreno zahvaljujemo svoj braći i sestrama iz toliko mnogo zemalja koji su došli u Zimbabve da nam pomognu da izgradimo lepe Dvorane Kraljevstva. Zahvaljujemo i vama ostalima koji ste dali priloge u Fond za Dvorane Kraljevstva iz kog se finansira ovo delo.“

U istočnom delu zemlje, braća su se 50 godina sastajala ispod jednog velikog drveta baobaba. Kada je hrišćanskim starešinama rečeno da će biti izgrađena jedna prava dvorana u kojoj će se održavati sastanci, najmanje jedan od njih nije mogao zadržati suze. U obližnjoj skupštini, jedan starešina koji ima 91 godinu rekao je: „Toliko dugo sam vapio Jehovi da se desi nešto ovako!“

Mnogi su komentarisali o brzini gradnje ovih lepih građevina. Jedan posmatrač je rekao: „Vi gradite danju, ali Bog sigurno gradi noću!“ Jedinstvo i sreća tih radnika takođe nisu prošli nezapaženo. Do danas je širom zemlje izgrađeno preko 350 Dvorana Kraljevstva. Sada se 534 skupštine sastaju u Dvoranama Kraljevstva, čvrstim građevinama od cigle.

U Zimbabveu se i dalje odvija važna duhovna izgradnja. Dok razmišljamo o onome što je do sada postignuto, pokrenuti smo da hvalimo Jehovu, od koga dolaze takvi blagoslovi. Zaista, „ako Jehova kuću ne gradi, uzalud se graditelji njeni trude“ (Psalam 127:1).

[Fusnota]

[Mape na 9. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

ZIMBABVE

HARARE

Masvingo

Veliki Zimbabve

[Slika na 9. strani]

Kula kupastog oblika

[Slika na 12. strani]

Nova Dvorana Kraljevstva, skupština Konsešn

[Slika na 12. strani]

Članovi skupštine Lindal ispred svoje nove Dvorane Kraljevstva

[Izvori slika na 9. strani]

Ruševine sa stepenicama: ©Chris van der Merwe/AAI Fotostock/age fotostock; kula na umetnutoj slici: ©Ingrid van den Berg/AAI Fotostock/age fotostock