„Написано је нама за поуку“

„НЕМА краја састављању многих књига“ (Проповедник 12:12). Због мноштва штампаног материјала којим смо данас преплављени, те речи су и сада истините баш као и онда кад су биле записане. Како онда избирљиви читалац може одредити шта заслужује његову пажњу?

Када размишљају о некој књизи коју би прочитали, многи читаоци желе најпре да знају нешто о аутору. Издавачи могу у књизи објавити и белешку о писцу у којој ће бити наведено родно место аутора, његове стручне квалификације и објављена дела. Да је идентитет писца важан види се и из тога што су се у ранијим вековима жене које су били аутори неког дела често потписивале мушким псеудонимом, како потенцијални читаоци не би потценили дело само зато што је писац жена.

Нажалост, као што је наведено у претходном чланку, неки игноришу хебрејски део Светог писма јер сматрају да је Бог који је описан у њему неко окрутно божанство које је без милости уништавало своје непријатеље. Размотримо шта нам о Аутору Библије говоре како хебрејски тако и грчки део Светог писма. a

Реч-две о Аутору

Према хебрејском делу Светог писма, Бог је израелском народу рекао: „Ја [сам] Јехова, ја се не мењам“ (Малахија 3:6). Око 500 година касније, библијски писац Јаков је написао о Богу: „Он се не мења, није попут несталне сенке“ (Јаков 1:17). Зашто онда некима изгледа да је Бог о ком се говори у хебрејском делу Библије другачији од Бога о ком се говори у грчком делу?

То је зато што су различите Божје особине откривене у различитим деловима Библије. На пример, у Постанку се каже да је Бог осетио „бол у срцу“, а описује се и као „Створитељ неба и земље“ и као „Судија целе земље“ (Постанак 6:6; 14:22; 18:25). Да ли се ови различити описи односе на истог Бога? Свакако.

Да то прикажемо: Можда је неки судија онима који су се сусретали с њим на  суду познат по томе што непоколебљиво заступа закон. С друге стране, његова деца га виде као великодушног и брижног оца. Његови блиски пријатељи га можда виде као приступачног човека, с добрим смислом за хумор. Судија, отац, пријатељ — све је то једна те иста особа, само што у различитим ситуацијама долазе до изражаја његове различите особине.

Слично томе, у хебрејском делу Светог писма Јехова је описан као „Бог милосрдан и милостив, спор на гнев и пун доброте и истине“. Међутим, такође сазнајемо да он „никога не ослобађа од казне“ (Излазак 34:6, 7). Те две стране његове личности у складу су са значењем Божјег имена. „Јехова“ дословно значи „Он проузрокује да постане“. Дакле, Бог постаје шта год је потребно да би испунио своја обећања (Излазак 3:13-15). Међутим, он и даље остаје исти Бог. Исус је рекао: „Јехова, наш Бог, један је Јехова“ (Марко 12:29).

Да ли је хебрејски део Светог писма престао да важи?

Данас није ништа необично да се уџбеници замене новима када дође до неких нових сазнања или када се промене општеприхваћена гледишта. Да ли део Светог писма који је писан грчким језиком представља замену за хебрејски део? Не.

Да је Исус намеравао да запис о његовој служби и списи његових ученика замене хебрејски део Светог писма, он би на то сигурно указао. Међутим, у Лукином извештају се за Исуса пре него што је узашао на небо каже: „Почевши од Мојсија и свих Пророка [хебрејског дела Светог писма], протумачио им је [двојици ученика] оно што је писано о њему у свим Писмима.“ Касније се појавио својим верним апостолима и другима. Надаље у том извештају стоји: „Тада им је рекао: ’То је оно о чему сам вам говорио док сам још био с вама, да се мора испунити све што је о мени написано у Мојсијевом закону, у Пророцима и у Псалмима‘“ (Лука  24:27, 44). Зашто би на крају своје службе на земљи Исус указивао на хебрејски део Писма уколико је он застарео?

Након што је успостављена хришћанска скупштина, Исусови следбеници су наставили да користе хебрејски део Светог писма како би указали на пророчанства која је тек требало да се испуне, на начела из Мојсијевог закона из којих су се могле извући важне поуке и на извештаје о древним Божјим слугама чији добар пример подстиче хришћане да остану верни (Дела апостолска 2:16-21; 1. Коринћанима 9:9, 10; Јеврејима 11:1–12:1). „Све је Писмо надахнуто од Бога и корисно“, написао је апостол Павле b (2. Тимотеју 3:16). Како нам данас користи хебрејски део Светог писма?

Савети за свакодневни живот

Размотримо проблем расних предрасуда који данас постоји. Један 21-годишњи Етиопљанин који живи у једном источноевропском граду изјавио је: „Ако желимо да идемо негде, морамо да идемо у групи. Можда нас у том случају неће напасти.“ Он наставља: „После шест сати увече не смемо да излазимо у град нити да идемо негде метроом. Када нас људи угледају, они виде само нашу боју коже.“ Да ли се у хебрејском делу Светог писма говори нешто о овом сложеном проблему?

Древним Израелцима је било речено: „Ако међу вама живи странац који се населио у вашој земљи, не поступајте с њим лоше. Странац који живи с вама нека вам буде као и човек који је пореклом Израелац. Волите га као самог себе, јер сте и ви били странци у египатској земљи“ (Левитска 19:33, 34). Заиста, у древном Израелу је постојао закон који је захтевао да се с досељеницима, то јест „странцима“, поступа с поштовањем, и он је сачуван у хебрејском делу Светог писма. Зар се не слажете да би начела из тог закона могла да реше данашњи проблем расних предрасуда?

Премда се у хебрејском делу Светог писма не налазе детаљни савети који се тичу финансија, ипак постоје нека практична  начела који нам могу помоћи да мудро располажемо новцем. На пример, у Пословицама 22:7 читамо: „Ко узима зајам слуга је оном ко даје зајам.“ Многи финансијски саветници се слажу да непромишљена куповина на кредит може водити до економске пропасти.

Осим тога, јурњаву за богатством по сваку цену — која је толико уобичајена у данашњем материјалистичком свету — тачно је описао један од најбогатијих људи у историји, краљ Соломон. Он је записао: „Ко воли сребро, никад му није доста сребра, и ко воли богатство, никад му није доста добитка. И то је испразност“ (Проповедник 5:10). Заиста мудро упозорење!

Нада за будућност

Цела Библија има само једну тему: Краљевство са Исусом Христом на челу, путем ког ће се оправдати његово право да буде Врховни Владар и посветити Његово име (Данило 2:44; Откривење 11:15).

Из хебрејског дела Библије сазнајемо детаље о томе како ће изгледати живот под Божјим Краљевством. То нам пружа утеху и приближава нас ономе од кога та утеха долази, Јехови Богу. На пример, пророк Исаија је рекао да ће владати мир између људи и животиња: „Вук ће боравити с јагњетом, леопард ће лежати с јаретом, теле и млади лав и ухрањена животиња заједно ће бити, а мали дечак водиће их“ (Исаија 11:6-8). Како ће то бити дивно!

А шта рећи о онима који пате због расних и етничких предрасуда, услед неке озбиљне болести или економских проблема на које не могу утицати? У хебрејском делу Библије пророчански се говори о Христу Исусу: „Јер ће он избавити убогога који у помоћ зове, невољника и сваког ко помоћника нема. Сажалиће се на сиромаха и на убогога, и душе ће убогих спасти“ (Псалам 72:12, 13). Онима који верују у та обећања, она заиста могу помоћи да гледају на будућност с надом и поуздањем (Јеврејима 11:6).

Није чудо што је апостол Павле под надахнућем записао: „Све што је некада написано, написано је нама за поуку, да својом истрајношћу и утехом из Писама имамо наду“ (Римљанима 15:4). Заиста, хебрејски део Светог писма је још увек важан део Божје надахнуте Речи. Он је од велике вредности за нас данас. Искрено се надамо да ћете уложити труд да сазнате више о ономе што цела Библија заиста научава и да ћете се тако приближити њеном Аутору, Јехови Богу (Псалам 119:111, 112).

[Фусноте]

[Оквир на 6. страни]

СТАРИ ЗАВЕТ ИЛИ ХЕБРЕЈСКИ ДЕО СВЕТОГ ПИСМА?

Израз ’стари завет‘ налази се у 2. Коринћанима 3:14, према преводу Даничић-Караџић. Ту је грчка реч диатики преведена као „завет“. Међутим, у многим савременим преводима, као што је и Савремени српски превод, реч диатики преведена је као „савез“ а не као „завет“. Зашто?

Лексикограф Едвард Робинсон је рекао следеће: „Пошто се у Мојсијевим књигама налази стари савез, [диатики] се односи на књиге тог савеза, Мојсијеве списе, то јест на закон.“ У 2. Коринћанима 3:14, апостол Павле је указивао на Мојсијев закон, који је само део претхришћанских списа.

Који би онда назив био прикладнији за првих 39 књига Светог писма? Исус Христ и његови следбеници нису о том делу Библије говорили као да је застарео, већ су на њега указивали као на ’Писма‘ или ’света Писма‘ (Матеј 21:42; Римљанима 1:2). Стога, у складу са овим надахнутим изјавама, Јеховини сведоци на Стари завет указују као на хебрејски део Светог писма, пошто је овај део Библије изворно писан углавном хебрејским језиком. Слично томе, на такозвани Нови завет они указују као на грчки део Светог писма, јер су људи који су били надахнути да запишу овај део Библије користили грчки језик.

[Слике на 4. страни]

Један исти човек може бити познат као непоколебљив судија, брижни отац и добар пријатељ

[Слика на 5. страни]

Исус је у својој служби користио хебрејски део Светог писма

[Слике на 7. страни]

Која библијска начела могу помоћи особи да доноси добре одлуке?