Kako pokazivati milosrđe?
Kako pokazivati milosrđe?
„Činimo dobro svima, a naročito svojoj braći u veri“ (GALATIMA 6:10)
1, 2. Šta učimo o milosrđu iz priče o milosrdnom Samarićaninu?
DOK je razgovarao sa Isusom, jedan poznavalac Zakona ga je upitao: „Ko je moj bližnji?“ Isus je odgovorio ispričavši sledeću priču: „Jedan čovek je silazio iz Jerusalima u Jerihon i pao u ruke razbojnicima, koji su ga svukli i pretukli i otišli ostavivši ga polumrtvog. Tim putem je slučajno silazio jedan sveštenik, ali kad ga je video prešao je na drugu stranu. Isto tako i Levit, kad ga je video prolazeći tuda, prešao je na drugu stranu. A i jedan Samarićanin je prolazeći tim putem došao do njega, i kad ga je video, sažalio se. On mu je prišao i previo mu rane, zalivši ih uljem i vinom. Zatim ga je stavio na svoju životinju i doveo ga u gostionicu i pobrinuo se za njega. Sutradan je izvadio dva denara, dao ih gostioničaru i rekao: ’Pobrini se za njega, i ako potrošiš više od ovoga, platiću ti kad se vratim.‘“ Zatim je Isus upitao svog sagovornika: „Šta misliš, koji je od ove trojice bio bližnji čoveku koji je pao u ruke razbojnicima?“ A on mu je odgovorio: „Onaj koji mu je iskazao milosrđe“ (Luka 10:25, 29-37a).
2 Ova priča o brižnom Samarićaninu na zaista upečatljiv način pokazuje šta je pravo milosrđe. Podstaknut sažaljenjem, to jest saosećanjem, Samarićanin je pomogao čoveku u nevolji. Sem toga, taj čovek je za Samarićanina bio potpuni stranac. To znači da milosrđe ne zna za nacionalne, religiozne ili kulturne granice. Nakon što je ispričao priču o milosrdnom Samarićaninu, Isus je dao savet svom slušaocu: „Idi pa i ti čini tako“ (Luka 10:37b). I mi bismo mogli prihvatiti taj savet i truditi se da budemo milosrdni prema drugima. Ali kako? Kako u svakodnevnom životu možemo pokazivati milosrđe?
„Ako brat... nema šta da obuče“
3, 4. Zašto je veoma važno da pokazujemo milosrđe unutar hrišćanske skupštine?
3 Apostol Pavle je rekao: „Dok za to imamo priliku, činimo dobro svima, a naročito svojoj braći u veri“ (Galatima 6:10). Zato pogledajmo najpre kako u velikoj meri možemo biti milosrdni prema suvernicima.
4 Podstičući prave hrišćane da budu milosrdni jedni prema drugima, učenik Jakov je napisao: „Sud će biti nemilosrdan prema onome ko sâm nije bio milosrdan“ (Jakov 2:13). Kontekst ovih nadahnutih reči otkriva nam na koje sve načine možemo pokazivati milosrđe. Na primer, u Jakovu 1:27 čitamo sledeće: „Pobožnost koja je čista i neuprljana pred našim Bogom i Ocem jeste ovo: brinuti se za siročad i udovice u njihovoj nevolji, i čuvati se prljavštine ovog sveta.“ U Jakovu 2:15, 16 piše: „Ako brat ili sestra nema šta da obuče i nema dovoljno hrane svaki dan, a neko im od vas kaže: ’Idite u miru, grejte se i nasitite se‘, a ne date im ono što je potrebno njihovom telu, od kakve je to koristi?“
5, 6. Kako možemo činiti mnoga milosrdna dela prema braći i sestrama iz naše skupštine?
5 Odlika prave religije jeste briga za druge i pomaganje onima koji su u nevolji. Naša religija nas ne podstiče da izražavamo svoju brigu samo rečima i da kažemo da će sve biti u redu. Baš naprotiv, saosećanje će nas podstaći da uradimo nešto za one koji su u velikoj oskudici ili nekom nezavidnom položaju (1. Jovanova 3:17, 18). Na primer, spremiti ručak za nekoga ko je bolestan, pomoći starijima oko kućnih poslova, obezbediti prevoz na sastanke kada je neophodno i ne biti škrt prema onima koji zaslužuju pomoć, sve to spada u milosrdna dela kojih treba da bude mnogo (Ponovljeni zakoni 15:7-10).
6 Premda je važno da u materijalnom smislu pomažemo braći i sestrama kojih je sve više, još je važnije da im pomažemo u duhovnom pogledu. Podstaknuti smo da ’tešimo potištene duše i da pomažemo slabima‘ (1. Solunjanima 5:14). „Starije žene“ su podstaknute da „poučavaju druge dobru“ (Titu 2:3). Što se tiče hrišćanskih nadglednika, Biblija kaže: „Svaki će biti kao zaklon od vetra i utočište od oluje“ (Isaija 32:2).
7. Šta možemo naučiti o pokazivanju milosrđa od učenika iz Sirijske Antiohije?
7 Skupštine u prvom veku su se u svojoj sredini brinule za udovice, siročad i one kojima je bila potrebna pomoć i ohrabrenje, ali su isto tako povremeno slale pomoć suvernicima iz drugih mesta. Na primer, kada je prorok Agav prorekao da će „po celom svetu zavladati velika glad“, učenici iz Sirijske Antiohije ’odlučili su da prema svojim mogućnostima pošalju pomoć braći koja žive u Judeji‘. Tu pomoć su poslali starešinama „po Varnavi i Savlu“ (Dela apostolska 11:28-30). A kako je danas? „Verni i razboriti rob“ je formirao odbore za humanitarnu pomoć koji pomažu braći koju su zadesile neke prirodne katastrofe, kao što su tornada, zemljotresi ili cunamiji (Matej 24:45). Ako dobrovoljno trošimo svoje vreme, snagu i sredstva da bismo sarađivali u takvim akcijama, to je lep način da pokažemo milosrđe prema drugima.
„Ako ste pristrani“
8. Kako pristranost guši milosrđe?
8 Upozoravajući na osobine koje guše milosrđe i „kraljevski zakon“ ljubavi, Jakov je napisao: „Ako ste pristrani, greh činite, i zakon vas osuđuje kao prestupnike“ (Jakov 2:8, 9). Ako pokazujemo preteranu naklonost prema bogatima ili prema onima koji imaju neki istaknuti položaj, onda nećemo biti toliko saosećajni prema ’ubogima koji se žale i jadikuju‘ (Poslovice 21:13). Pristranost guši milosrdan duh. Milosrđe pokazujemo kad postupamo nepristrano.
9. Zašto nije pogrešno ukazati posebno poštovanje onima koji ga zaslužuju?
9 Da li to što smo nepristrani znači da nikada ne treba da pokazujemo posebnu naklonost prema nekome? Naravno da ne znači. Apostol Pavle je za svog saradnika Epafrodita napisao hrišćanima u Filipima sledeće: „Poštujte takve kao što je on.“ Zašto? „Jer se zbog Gospodovog dela sasvim približio smrti, izloživši svoj život opasnosti, da bi nadoknadio to što vi niste ovde da mi poslužite“ (Filipljanima 2:25, 29, 30). Epafrodit je zaslužio priznanje zato što je verno služio. Osim toga, u 1. Timoteju 5:17 piše: „Starešine koje dobro predvode smatrajte dostojnima dvostruke časti, posebno one koji naporno rade na tome da govore i naučavaju Božju reč.“ Dobre duhovne osobine i sposobnosti takođe zaslužuju priznanje. Ukazivanje poštovanja zbog toga nije pristranost.
„Mudrost odozgo je... puna milosrđa“
10. Zašto treba da pazimo šta pričamo?
10 Što se tiče jezika, Jakov je rekao: „On je neobuzdano zlo, puno smrtonosnog otrova. Njime blagosiljamo Jehovu, Oca, ali njime i proklinjemo ljude koji su stvoreni ’slični Bogu‘. Iz istih usta izlazi i blagoslov i prokletstvo.“ U tom kontekstu Jakov je još rekao: „Ako u srcu gajite gorku ljubomoru i svadljivost, ne hvalite se i ne lažite protiv istine. To nije mudrost koja dolazi odozgo, nego zemaljska, telesna, demonska. Jer gde su ljubomora i svadljivost, tamo je nered i svaka vrsta zla. Ali mudrost odozgo je najpre čista, zatim miroljubiva, razumna, spremna da posluša, puna milosrđa i dobrih plodova, nepristrana, nelicemerna“ (Jakov 3:8-10a, 14-17).
11. Kako možemo biti milosrdni u našim razgovorima?
11 Način na koji razgovaramo s drugima pokazuje da li imamo mudrost koja je „puna milosrđa“. Šta bismo otkrili o sebi ako bismo se hvalili, lagali ili širili tračeve o drugima zato što smo ljubomorni ili zato što s njima imamo neke razmirice? U Psalmu 94:4 kaže se: „Svi se zločinci hvale.“ A ogovaranje zaista može brzo uništiti nečiji dobar ugled! (Psalam 64:2-4). Sem toga, zamisli kakvu štetu može napraviti „lažan svedok [koji] govori laži“ (Poslovice 14:5; 1. Kraljevima 21:7-13). Posle razmatranja zloupotrebe jezika, Jakov kaže: „Ne treba tako da bude, braćo moja“ (Jakov 3:10b). Pravo milosrđe iziskuje da o drugima govorimo na pristojan, miroljubiv i razuman način. Isus je rekao: „Kažem vam da će ljudi za svaku bezvrednu reč koju izgovore položiti račun u Sudnji dan“ (Matej 12:36). Zato je veoma važno da naši razgovori odražavaju milosrđe!
„Oprostite ljudima njihove prestupe“
12, 13. (a) Šta učimo o milosrđu na osnovu poređenja o robu koji je svom gospodaru dugovao veliku sumu novca? (b) Šta znači oprostiti bratu „do sedamdeset i sedam puta“?
12 Isusovo poređenje o jednom robu koji je svom gospodaru, kralju, dugovao 60 000 000 denara, pokazuje kako još možemo biti milosrdni. Pošto nije mogao da vrati dug, taj rob je molio za milost. „Sažalivši se“, gospodar mu je oprostio dug. Ali taj rob je otišao i našao drugog roba koji mu je dugovao samo sto denara i nemilosrdno ga bacio u zatvor. Kada je gospodar čuo šta se desilo, pozvao je roba kome je oprostio dug i rekao mu: „Zli robe, poništio sam ti sav onaj dug, jer si me molio. Zar nije trebalo da se i ti smiluješ drugom robu, kao što sam se i ja smilovao tebi?“ Zatim ga je predao tamničarima. Isus je zaključio ovo poređenje sledećim rečima: „Tako će i moj nebeski Otac postupiti s vama ako od srca ne oprostite svako svom bratu“ (Matej 18:23-35).
13 Kako samo ovo poređenje na zaista uverljiv način ističe da milosrđe podrazumeva i spremnost da se oprosti drugima! Jehova nam je oprostio veoma veliki dug, to jest greh. Zar onda ne bi trebalo da i mi ’oprostimo ljudima njihove prestupe‘? (Matej 6:14, 15). Pre nego što je Isus ispričao poređenje o nemilosrdnom robu, Petar ga je upitao: „Gospode, koliko puta moj brat može da mi sagreši, a ja da mu oprostim? Do sedam puta?“ Isus mu je rekao: „Ne kažem ti do sedam puta, nego do sedamdeset i sedam puta“ (Matej 18:21, 22). Prema tome, milosrdna osoba je spremna da oprosti i „do sedamdeset i sedam puta“, to jest nebrojeno mnogo puta.
14. Kako svakodnevno možemo pokazivati milosrđe na osnovu onoga što piše u Mateju 7:1-4?
14 Isus je u Propovedi na gori izložio još jedan način na koji možemo pokazati milosrđe kada je rekao: „Ne sudite, da vam se ne sudi. Jer kakvim sudom sudite, takvim će vam se suditi... Zašto onda vidiš trun u oku svog brata, a ne obazireš se na gredu u svom oku? Ili kako možeš reći svom bratu: ’Daj da ti izvadim trun iz oka‘, kad sam imaš gredu u oku?“ (Matej 7:1-4). Prema tome, milosrđe možemo svakodnevno pokazivati ako prelazimo preko tuđih propusta, a da pri tom ne osuđujemo niti kritikujemo druge.
„Činimo dobro svima“
15. Zašto treba da budemo milosrdni i prema drugima, a ne samo prema suvernicima?
15 Premda se u biblijskoj knjizi koju je napisao Jakov ističe milosrđe među suvernicima, to ne znači da su milosrdna dela ograničena na one unutar hrišćanske skupštine. „Jehova je dobar prema svima“, piše u Psalmu 145:9, „i milosrđe njegovo počiva nad svim delima njegovim.“ Mi smo podstaknuti da se ’ugledamo na Boga‘ i da „činimo dobro svima“ (Efešanima 5:1; Galatima 6:10). Iako ne volimo „ni svet, ni ono što je u svetu“, nismo bezosećajni prema onima koji ne služe Jehovi (1. Jovanova 2:15).
16. Koji činioci utiču na to kako ćemo pokazivati milosrđe prema drugima?
16 Mi smo kao hrišćani uvek spremni da pomognemo žrtvama ’nepredviđenih događaja‘ ili onima koji su u teškoj situaciji (Propovednik 9:11). Naravno, okolnosti nam diktiraju šta možemo učiniti i koliko možemo dati (Poslovice 3:27). Kada u materijalnom smislu pomažemo drugima treba da pazimo da time ne podstičemo na lenjost (Poslovice 20:1, 4; 2. Solunjanima 3:10-12). Dakle, osoba koja je istinski milosrdna svojim postupcima pokazuje da je saosećajna i ujedno razborita.
17. Koji je najbolji način da pokažemo milosrđe prema onima koji nisu naši suvernici?
17 Najbolji način da pokažemo milosrđe prema onima koji nisu naši suvernici jeste da im prenesemo biblijsku istinu. Zašto? Zato što danas ogromna većina ljudi tapka u duhovnoj tami. Pošto nemaju načina da reše svoje probleme niti imaju realnu nadu za budućnost, mnogi ljudi su „izmučeni i rasejani kao ovce bez pastira“ (Matej 9:36). Poruka iz Božje Reči može biti ’svetiljka njihovoj nozi‘ koja će im pomoći da reše svoje probleme. Ona takođe može biti ’svetlost njihovoj stazi‘ u tom smislu što Biblija proriče kako će se u budućnosti ostvariti Božja namera, što im uliva sigurnu nadu (Psalam 119:105). Zaista je čast prenositi tu divnu poruku istine onima kojima je preko potrebna! S obzirom da je predstojeća „velika nevolja“ veoma blizu, sada je vreme da revno učestvujemo u delu propovedanja i stvaranja učenika (Matej 24:3-8, 21, 22, 36-41; 28:19, 20). Nijedno milosrdno delo nije toliko važno kao to.
„Dajte ono što je unutra“
18, 19. Zašto treba da se trudimo da milosrđe još više utiče na naš život?
18 „Kao milostinju dajte ono što je unutra“, rekao je Isus (Luka 11:41). Da bi jedno dobro delo bilo odraz istinskog milosrđa ono mora biti dar koji dolazi iznutra — iz srca spremnog da daje i punog ljubavi (2. Korinćanima 9:7). U ovom svetu u kome su grubost, sebičnost i ravnodušnost prema patnjama i problemima drugih sasvim normalna pojava, takvo milosrđe je zaista utešno!
19 Zato se trudimo da milosrđe još više utiče na naš život. Što smo milosrdniji, to smo sličniji Bogu. A to nam pomaže da vodimo zaista smisaon i ispunjen život (Matej 5:7).
Šta si naučio?
• Zašto je naročito važno da budemo milosrdni prema suvernicima?
• Kako možemo pokazivati milosrđe prema braći i sestrama iz naše skupštine?
• Kako možemo činiti dobro onima koji nisu naši suvernici?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 26. strani]
Samarićanin je postupio milosrdno
[Slike na 27. strani]
Hrišćani čine mnoga milosrdna dela
[Slika na 30. strani]
Najbolji način da pokažemo milosrđe prema onima koji nisu naši suvernici jeste da im prenesemo biblijsku istinu