Jehovina Reč je živa

Izabrane misli iz Joila i Amosa

O SEBI kaže samo da je on ’Joilo, Fatuilov sin‘ (Joilo 1:1). U knjizi koja nosi njegovo ime, Joilo vrlo malo govori o bilo čemu drugom osim o svojoj poruci, tako da se čak i vreme njegovog proricanja može samo okvirno odrediti — oko 820. pre n. e., devet godina nakon što je Ozija postao kralj nad Judom. Zašto Joilo tako malo govori o sebi? Verovatno zato što želi da skrene pažnju na poruku a ne na sebe kao njenog prenosioca.

U Ozijinim danima je za proroka postavljen i Amos iz Jude, ’pastir koji je zasecao plodove na stablima divlje smokve‘ (Amos 7:14). Za razliku od Joila koji je prorokovao u Judi, Amos je poslat na sever desetoplemenskom kraljevstvu Izraela. Knjiga proroka Amosa, završena po njegovom povratku u Judu oko 804. pre n. e., napisana je jednostavnim ali živopisnim jezikom.

„JAO, KAKVOG LI DANA!“ — ZAŠTO TAKVE REČI?

(Joilo 1:1–3:21)

Joilo u viziji vidi invaziju gusenica, skakavaca i bubašvaba. Ti insekti su opisani kao ’narod brojan i moćan‘ i kao „junaci“ (Joilo 1:4; 2:2-7). Joilo sa uzdahom govori: „Jao, kakvog li dana! Jer je Jehovin dan blizu, dolazi kao opustošenje od Svemoćnog!“ (Joilo 1:15). Jehova savetuje stanovnike Siona: „Vratite se meni svim svojim srcem.“ Ako to učine, On će se ’smilovati svom narodu‘ i daleko će oterati ’one koji dolaze sa severa‘ — invaziju insekata. Uz sve to, pre nego što dođe njegov veliki dan, Jehova će ’izliti svoj duh na sve vrste ljudi‘ i ’učiniće da se znamenja pojave na nebesima i na zemlji‘ (Joilo 2:12, 18-20, 28-31).

Narodima se upućuje izazov da se pripreme za rat: „Prekujte svoje raonike u mačeve i svoje srpove u koplja.“ Naređeno im je da „dođu u Josafatovu dolinu“ gde će im se suditi i gde će biti uništeni. „A Judina zemlja biće doveka nastanjena“ (Joilo 3:10, 12, 20).

Odgovori na biblijska pitanja:

1:15; 2:1, 11, 31; 3:14 — Šta je „Jehovin dan“? Jehovin dan je period kada će Jehova suditi svojim neprijateljima, nakon čega će oni biti uništeni a njegove prave sluge spasene. Na primer, jedan takav dan došao je na drevni Vavilon 539. pre n. e. kada su ga osvojili Međani i Persijanci (Isaija 13:1, 6).  Približava se još jedan „Jehovin dan“, kada će biti osuđen „Vavilon Veliki“, svetsko carstvo krive religije (Otkrivenje 18:1-4, 21).

2:1-10, 28 — Kako se ispunilo proročanstvo o invaziji insekata? U Bibliji ne postoji zapis o tome da su hanansku zemlju napali insekti u toj meri o kojoj se govori u Joilovoj knjizi. Dakle, izgleda da invazija o kojoj Joilo govori slikovito prikazuje ono što se dogodilo 33. n. e. kada je Jehova počeo da izliva svoj duh na prve Hristove sledbenike i kada su oni počeli da propovedaju poruku koja je bila mučna za lažne religiozne vođe (Dela apostolska 2:1, 14-21; 5:27-33). Za nas je čast što danas učestvujemo u jednom sličnom delu.

2:32 — Kako možemo ’prizivati Jehovino ime‘? Potrebno je da ga znamo i da ga duboko poštujemo, kao i da se oslonimo na onoga koji nosi to ime i da se uzdamo u njega (Rimljanima 10:13, 14).

3:14 — Šta je ’dolina odluke‘? To je simbolično mesto gde će Bog suditi. U danima judejskog kralja Josafata, čije ime znači „Jehova je sudija“, Bog je izbavio Judu od okolnih naroda tako što je napravio pometnju u njihovoj vojsci. Zato se to mesto naziva i ’Josafatova dolina‘ (Joilo 3:2, 12). U našim danima, to predstavlja simbolično mesto na kom će narodi biti zgaženi poput grožđa u presi (Otkrivenje 19:15).

Pouka za nas:

1:13, 14. Iskreno pokajanje i priznanje Jehove kao pravog Boga od presudne je važnosti za spasenje.

2:12, 13. Iskreno pokajanje dolazi iz srca. Osoba koja se kaje treba da ’razdere svoje srce‘ a ne ’svoje haljine‘.

2:28-32. Kad dođe „veliki i zastrašujući Jehovin dan“, samo onaj „ko prizove Jehovino ime biće spasen“. Možemo biti veoma zahvalni Jehovi što izliva svoj duh na sve vrste ljudi i što i mladi i stari, i muškarci i žene učestvuju u proricanju, to jest u objavljivanju ’veličanstvenih Božjih dela‘! (Dela apostolska 2:11). Kako se Jehovin dan približava, ’naša dela treba da budu sveta i da se po njima vidi da smo odani Bogu‘ (2. Petrova 3:10-12).

3:4-8, 19. Joilo je prorokovao da će narodi oko Jude biti pozvani na odgovornost zbog toga što su zlostavljali Božji izabrani narod. U skladu s ovim proročanskim rečima, vavilonski kralj Navuhodonosor je razorio kopneni deo Tira. Kasnije, kada je ostrvski deo grada pao u ruke Aleksandra Velikog, hiljade vojnika i uglednih ljudi iz Tira bili su ubijeni, a 30 000 njegovih stanovnika bilo je prodato u ropstvo. Filisteji su nešto slično doživeli od Aleksandra i njegovih naslednika. Do četvrtog veka pre n. e., Edom je bio opustošen (Malahija 1:3). Ta ispunjena proročanstva jačaju našu veru u Jehovu kao Boga koji ispunjava obećanja. Ona takođe pokazuju kako će Jehova postupati s narodima koji danas proganjaju njegove sluge.

3:16-21. „Nebo i zemlja će se zatresti“ i Jehova će osuditi narode. Međutim, „Jehova će biti utočište svom narodu“, pružajući mu život u rajskim uslovima. Zar ne treba da budemo čvrsto odlučni da ostanemo blizu njega dok se približava dan izvršenja njegove osude nad zlim svetom?

„SPREMI SE DA SE SRETNEŠ SA SVOJIM BOGOM“

(Amos 1:1–9:15)

Amos ima poruku za neprijateljske narode koji okružuju Izrael, kao i za sam Izrael i Judu. Uništenje čeka Siriju, Filisteju, Tir, Edom i Moav zbog okrutnog postupanja prema Božjem narodu. Stanovnici Jude će takođe biti  uništeni, zato što su „odbacili Jehovin zakon“ (Amos 2:4). A kako je s desetoplemenskim izraelskim kraljevstvom? Njegovi gresi uključuju pohlepno ugnjetavanje siromašnih i nepoštovanje prema Božjim prorocima. Amos je upozorio da će Jehova ’pozvati na odgovornost i oltare u Vetilju‘ i ’srušiti zimsku kuću i letnju kuću‘ (Amos 3:14, 15).

Uprkos tome što su već bili kažnjeni na razne načine, idolopoklonički Izraelci su ostali tvrdoglavi. Amos im kaže: „Spremi se, Izraele, da se sretneš sa svojim Bogom!“ (Amos 4:12). Za Izraelce, Jehovin dan će značiti odlazak u „izgnanstvo dalje od Damaska“, tačnije u Asiriju (Amos 5:27). Amos se suočava s protivljenjem sveštenika iz Vetilja ali nije zastrašen time. Jehova kaže Amosu: „Došao je kraj narodu mom Izraelu. Više im neću opraštati“ (Amos 8:2). Ni grob ni visoke gore ne mogu ih sakriti od Božjeg suda (Amos 9:2, 3). Međutim, obećana im je obnova. Jehova kaže: „Ja ću vratiti Izrael, svoj zarobljeni narod, i oni će opet sagraditi opustele gradove i naseliće ih, posadiće vinograde i piće njihovo vino, zasadiće vrtove i ješće njihov plod“ (Amos 9:14).

Odgovori na biblijska pitanja:

4:1 — Koga predstavljaju „krave vasanske“? Vasanska visoravan, područje istočno od Galilejskog mora, bila je poznata po rasnim životinjama, među kojima su bile i krave. Tome su doprinosili bogati pašnjaci u toj oblasti. Amos je s vasanskim kravama uporedio samarijske žene koje su volele luksuz. One su nesumnjivo prisiljavale svoje ’gospodare‘, to jest muževe, da varaju uboge kako bi one zadovoljile svoju želju za bogatstvom.

4:6 — Šta se podrazumeva pod izrazom ’čisti zubi‘? S obzirom da se uporedo s tim govori i o nestašici hleba, taj izraz verovatno ukazuje na vreme gladi kada zubi ostaju čisti zbog nedostatka hrane.

5:5 — U kom smislu je Izraelcima rečeno da ’ne traže Vetilj‘? Jerovoam je u Vetilju uspostavio obožavanje teleta. Otada je taj grad postao centar krive religije. I Galgal i Virsaveja su verovatno bili centri otpadništva. Da bi izbegli prorečenu nevolju, Izraelci nisu smeli više da vrše religiozna hodočašća u ta mesta. Trebalo je da počnu da traže Jehovu.

7:1 — Na šta se odnosi izraz ’kraljeva kosidba‘? Očigledno se odnosi na porez koji je nametnuo kralj i koji je služio za izdržavanje konjanika i konja. Taj porez se skupljao ’kad izniknu kasni usevi‘. Nakon toga je narod mogao da žanje svoje useve. Međutim, pre nego što su to mogli da učine, roj skakavaca im je izjeo useve i svu ostalu vegetaciju.

8:1, 2 — Na šta je ukazivala „korpa letnjeg voća“? Ukazivala je na to da je blizu Jehovin dan. Letnje voće se bere pri kraju sezone ubiranja plodova. Kada je Jehova Amosu pokazao ’korpu letnjeg voća‘, to je značilo da se Izraelu bliži kraj. U skladu s tim, Bog je rekao Amosu: „Došao je kraj narodu mom Izraelu. Više im neću opraštati.“

Pouka za nas:

1:3, 6, 9, 11, 13; 2:1, 4, 6. Jehova je o svom gnevu protiv Izraela, Jude i šest okolnih naroda rekao: „Odluku neću promeniti.“ Jehovina osuda je neizbežna (Amos 9:2-5).

2:12. Ne treba da sugerišemo marljivim pionirima, putujućim nadglednicima, misionarima i članovima betelske porodice da ostave punovremenu službu i vrate se takozvanom normalnom životu. Treba da ih podstičemo da nastave sa svojom vrednom službom.

3:8. Kao što se čovek uplaši kad čuje lavlju riku, tako se i Amos osećao podstaknutim  da propoveda kada mu je Jehova rekao: „Idi, prorokuj mom narodu Izraelu“ (Amos 7:15). Strah pred Bogom treba da nas pokrene da budemo revni objavitelji poruke o Kraljevstvu.

3:13-15; 5:11. Uz Jehovinu pomoć, ponizni pastir Amos bio je u stanju da ’svedoči‘ narodu koji je zbog svog bogatstva bio bezbrižan. Jehova nas može opremiti da objavljujemo poruku o Kraljevstvu bez obzira na to što nam na našem području može biti teško.

4:6-11; 5:4, 6, 14. Uprkos tome što su Izraelci uvek iznova propuštali da se ’vrate‘ Jehovi, bili su podstaknuti: „Tražite Jehovu i živećete.“ Sve dok Jehova strpljivo dopušta da postoji ovaj zao svet, treba da podstičemo ljude da se vrate Bogu.

5:18, 19. Suludo je ’čeznuti za Jehovinim danom‘ a ne biti spreman za njega. Situacija u kojoj se nalazi osoba koja tako čini može se uporediti sa situacijom osobe koja beži od lava samo da bi naletela na medveda, i zatim beži od medveda i naiđe na zmiju. Mudro je da budemo duhovno budni kako bismo spremno čekali taj dan (Luka 21:36).

7:12-17. Treba da budemo neustrašivi i odvažni dok objavljujemo Božju poruku.

9:7-10. Uprkos tome što su bili potomci vernih patrijarha i onih koji su bili izbavljeni iz Egipta kao Božji izabrani narod, neverni Izraelci su imali loš odnos s Bogom, kao sinovi Husa. Dobar odnos s nepristranim Bogom ne zavisi od našeg porodičnog porekla, već od toga da ga se ’bojimo i činimo što je pravedno‘ (Dela apostolska 10:34, 35).

Šta treba da činimo

Bliži se dan izvršenja Božje osude nad Sataninim svetom. Bog je izlio svoj duh na svoje sluge, opremajući ih da upozore ljude na dolazak njegovog dana. Zar ne bi trebalo da u potpunosti učestvujemo u pomaganju drugima da upoznaju Jehovu i da ’prizivaju njegovo ime‘? (Joilo 2:31, 32).

Amos podstiče: „Mrzite zlo, a volite dobro, i dajte mesta pravdi na gradskim vratima“ (Amos 5:15). Kako se približava Jehovin dan, mudro je da se približimo Bogu i da budemo odvojeni od zlog sveta i iskvarenog društva. Pravovremene pouke iz Joilove i Amosove knjige mogu nam pomoći u tome (Jevrejima 4:12).

[Slika na 12. strani]

Joilo je prorokovao: „Jehovin dan [je] blizu!“

[Slike na 15. strani]

Poput Amosa, treba da budemo neustrašivi i odvažni dok objavljujemo Božju poruku