Izabrane misli iz Avdije, Jone i Miheja
Jehovina Reč je živa
Izabrane misli iz Avdije, Jone i Miheja
„AVDIJINA vizija“ (Avdija 1). Tim rečima započinje knjiga proroka Avdije. U knjizi koju je napisao 607. pre n. e., prorok o sebi ne otkriva ništa izuzev svog imena. Međutim, prorok Jona u knjizi koja je dovršena više od dva veka ranije otvoreno priča o tome šta je lično doživeo na svojoj misionarskoj dodeli. Mihej je kao prorok služio 60 godina, i to posle Joninog a pre Avdijinog vremena, tačnije od 777. do 717. pre n. e. Sve što Mihej kaže o sebi jeste da je „iz [sela] Moreseta“ i da mu se Jehovina reč javila „u danima Jotama, Ahaza i Jezekije, kraljeva Judinih“ (Mihej 1:1). Iz ilustracija koje koristi dok prenosi svoju poruku narodu vidi se da je bio upoznat sa seoskim načinom života.
EDOM ĆE BITI „ISTREBLJEN ZAUVEK“
Avdija o Edomu kaže: „Zbog nasilja nad tvojim bratom Jakovom sramota će te pokriti, i bićeš istrebljen zauvek.“ Prorok još uvek dobro pamti kako su Edomci u nedavnoj prošlosti bili nasilni prema Jakovljevim sinovima — Izraelcima. Godine 607. pre n. e. kada su Vavilonci uništili Jerusalim, Edomci su ’stajali po strani‘ i udružili su se s ’tuđincima‘ koji su napali grad (Avdija 10, 11).
U suprotnosti s tim, Jakovljev dom će biti obnovljen. Avdija je prorekao: „Oni koji budu preživeli biće na gori Sion, i ona će biti sveta“ (Avdija 17).
Odgovori na biblijska pitanja:
5-8 — Zašto se uništenje Edoma upoređuje s dolaskom pljačkaša noću i s dolaskom berača grožđa? Ako bi lopovi došli u Edom, uzeli bi samo ono što žele. Da su berači došli u zemlju, ostavili bi za sobom i nešto od roda za pabirčenje. Međutim, kada Edom bude pao, njegovi osvajači će temeljno pretražiti sve u potrazi za njegovim blagom. Potpuno će ga opljačkati upravo njegovi „saveznici“, Vavilonci (Jeremija 49:9, 10).
10 — Na koji je način Edom bio „istrebljen zauvek“? Kao što je i bilo prorečeno, Edomski narod je potpuno nestao, sa svojim vladarima i stanovništvom koje je živelo na određenom području. Vavilonski kralj Nabonid osvojio je Edom sredinom šestog veka pre nove ere. Do četvrtog veka pre nove ere na području Edoma živeli su Navatejci, a Edomci su morali da se nastane u južnom delu Judeje, na području Negeva koje je kasnije postalo poznato kao Idumeja. Nakon što su Rimljani razorili Jerusalim 70. n. e., Edomci su prestali da postoje.
Pouka za nas:
3, 4. Zbog toga što su živeli u krševitom predelu s visokim planinama i dubokim klisurama, što je bio odličan strateški položaj, drski Edomci su se možda zavaravali osećajem bezbednosti i sigurnosti. Međutim, Jehovin sud se ne može izbeći.
8, 9, 15. Ljudska mudrost i snaga neće predstavljati nikakvu zaštitu tokom ’Jehovinog dana‘ (Jeremija 49:7, 22).
12-14. Edomci služe kao primer upozorenja za one koji se naslađuju gledajući nevolje s kojima se suočavaju Božje sluge. Jehova veoma ozbiljno gleda na to kada neko čini zlo njegovom narodu.
17-20. Proročanstvo o obnovi počelo je da se ispunjava kada se ostatak Jakovljevih sinova vratio iz Vavilona u Jerusalim 537. pre n. e. Jehovina reč se uvek obistinjuje. Možemo se potpuno pouzdati u njegova obećanja.
„NINIVA ĆE BITI UNIŠTENA“
Umesto da posluša Božju zapovest da ’ide u Ninivu, veliki grad, i objavi mu osudu‘, Jona beži na suprotnu stranu. Podigavši „jak vetar na moru“ i koristeći „veliku ribu“, Jehova vraća Jonu i po drugi put mu daje zadatak da ide u asirsku prestonicu (Jona 1:2, 4, 17; 3:1, 2).
Jona ulazi u Ninivu i objavljuje sasvim jasnu poruku: „Još samo četrdeset dana i Niniva će biti uništena!“ (Jona 3:4). Zbog neočekivanog ishoda do kog je dovelo njegovo propovedanje, Jona se „razgnevio“. Jehova ga poučava o milosrđu pomoću jedne ’tikve‘ (Jona 4:1, 6).
Odgovori na biblijska pitanja:
3:3 — Da li je zaista trebalo „tri dana hoda“ da se Niniva pređe? Da. U drevna vremena, Niniva je verovatno obuhvatala i druga naselja, od Korsabada na severu do Nimruda na jugu. Sva naselja u okviru Ninive formirala su četvorougao obima oko 100 kilometara.
3:4 — Da li je Jona morao da nauči asirski kako bi propovedao Ninivljanima? Jona je možda već znao asirski jezik, ili je čudom dobio sposobnost da ga govori. Još jedna mogućnost jeste da je prenosio svoju sažetu poruku na hebrejskom i da je neko to prevodio. Ako je to bio slučaj, time je sigurno izazvao još veću znatiželju za sadržaj poruke.
Pouka za nas:
1:1-3. Ako bismo namerno planirali neke druge aktivnosti kako bismo izbegli da u potpunosti učestvujemo u propovedanju o Kraljevstvu i stvaranju učenika, to bi bio pokazatelj toga da naši motivi nisu ispravni. Onaj ko tako čini takoreći beži od zadatka koji je dobio od Boga.
1:1, 2; 3:10. Jehovino milosrđe nije ograničeno na jedan narod, rasu ili na neku posebnu grupu ljudi. „Jehova je dobar prema svima, i milosrđe njegovo počiva nad svim delima njegovim“ (Psalam 145:9).
1:17; 2:10. To što je Jona bio tri dana i tri noći u utrobi velike ribe proročanski je ukazivalo na Isusovu smrt i uskrsenje (Matej 12:39, 40; 16:21).
1:17; 2:10; 4:6. Jehova je izbavio Jonu iz uzburkanog mora. Bog je takođe „učinio da nad Jonom izraste tikva, da mu pravi senku nad glavom i da mu olakša muku“. Jehovine današnje sluge mogu se uzdati u Boga i u njegovu milost, uvereni da će ih on zaštititi i izbaviti (Psalam 13:5; 40:11).
2:1, 2, 9, 10. Jehova sluša molitve svojih slugu i obraća pažnju na njihove usrdne molbe (Psalam 120:1; 130:1, 2).
3:8, 10. Istiniti Bog je „zažalio“ što je Ninivljanima zapretio nevoljom, i promenio je svoju nameru, tako da im ipak ’nije naneo‘ nevolju. Zašto? Zbog toga što su se Ninivljani ’odvratili od svog zlog puta‘. I danas slično tome, Božja nepovoljna presuda može biti promenjena ako grešnik pokaže da se iskreno kaje.
4:1-4. Nijedan čovek ne može postaviti granicu Božjem milosrđu. Treba da pazimo da ne budemo kritični kada Jehova iskazuje milosrđe prema nekome.
4:11. Jehova strpljivo vodi propovedanje poruke o Kraljevstvu širom sveta jer mu je žao onih „koji ne znaju šta je desno, a šta levo“, kao što mu je bilo žao i 120 000 ljudi iz Ninive. Zar ne treba i nama da bude žao ljudi na našem području i da zbog toga revno učestvujemo u propovedanju o Kraljevstvu i stvaranju učenika? (2. Petrova 3:9).
„OBRIJ GLAVU“
Mihej razotkriva grehe Izraela i Jude, proriče opustošenje njihovih prestonica i daje obećanje o obnovi. Samarija će postati ’ruševina u polju‘. Zbog toga što su učestvovali u idolopoklonstvu, Izrael i Juda su zaslužili sramotu, to jest da budu ’ošišani do glave‘. Time što će biti poslati u ropstvo, biće ’obrijani da budu ćelavi poput orla‘ — što se očigledno odnosi na neku vrstu lešinara koji je imao svega nekoliko mekih pera na glavi. Jehova obećava: „Zaista ću sabrati Jakova“ (Mihej 1:6, 16; 2:12). Zbog iskvarenih vođa i proroka, i od Jerusalima će „ostati samo ruševine“. Međutim, Jehova će „skupiti“ svoj narod. Iz ’Vitlejema Efrate‘ izaći će „onaj koji će biti vladar u Izraelu“ (Mihej 3:12; 4:12; 5:2).
Da li je Jehova bio nepravedan prema Izraelu? Da li je bio prestrog u onome što je tražio od njega? Nije. Sve što Jehova traži od svojih slugu jeste da ’postupaju pravedno, da vole dobrotu i da skromno hode‘ sa svojim Bogom (Mihej 6:8). Međutim, Mihejevi savremenici su postali toliko zli da je ’najbolji među njima bio kao bodljikavo grmlje, najpošteniji gori od trnovite žive ograde‘, pošto su nanosili bol svima oko sebe. Prorok postavlja pitanje: „Ko je Bog kao što [je Jehova]?“ Bog će ponovo pokazati milosrđe svom narodu i ’njihove grehe baciće u morske dubine‘ (Mihej 7:4, 18, 19).
Odgovori na biblijska pitanja:
2:12 — Kada se ispunilo proročanstvo o ’skupljanju preostalih od Izraela‘? Prvo ispunjenje je bilo 537. pre n. e. kada se ostatak Jevreja vratio u svoju domovinu iz vavilonskog ropstva. U savremeno doba, proročanstvo se ispunjava na „Izraelu Božjem“ (Galatima 6:16). Od 1919, pomazani hrišćani su sakupljeni „kao ovce u toru“. Otkako im se pridružilo „veliko mnoštvo“ ’drugih ovaca‘, posebno od 1935, nastala je „vreva od ljudi“ (Otkrivenje 7:9; Jovan 10:16). Oni zajedno revno unapređuju ispravan način obožavanja Jehove.
4:1-4 — Kako „u poslednjim danima“ Jehova ’sudi mnogim narodima i ispravlja stvari među moćnim narodima‘? Izrazi ’mnogi narodi‘ i ’moćni narodi‘ ne odnose se na čitave narode, već na pojedince iz svih naroda koji su postali Jehovine sluge. Jehova sudi i ispravlja stvari među njima u duhovnom pogledu.
Pouka za nas:
1:6, 9; 3:12; 5:2. Samariju su opustošili Asirci 740. pre n. e. — u Mihejevo vreme (2. Kraljevima 17:5, 6). Asirci su tokom Jezekijine vladavine stigli i do Jerusalima (2. Kraljevima 18:13). Vavilonci su spalili Jerusalim 607. pre n. e. (2. Letopisa 36:19). U skladu s proročanstvom, Mesija se rodio u „Vitlejemu Efrati“ (Matej 2:3-6). Jehovina proročanska reč se uvek ispunjava.
2:1, 2. Bilo bi veoma opasno da tvrdimo da služimo Bogu a da nam je pri tom na prvom mestu bogatstvo umesto da najpre tražimo „kraljevstvo i Božju pravednost“ (Matej 6:33; 1. Timoteju 6:9, 10).
3:1-3, 5. Jehova očekuje da oni koji imaju odgovornosti u njegovom narodu postupaju pravedno.
3:4. Ako želimo da Jehova odgovori na naše molitve, ne smemo da činimo greh i živimo dvostrukim životom.
3:8. Svoj zadatak da propovedamo dobru vest, koji uključuje i objavljivanje poruke osude, možemo ispuniti jedino zahvaljujući snazi Jehovinog svetog duha.
5:5. Ovo proročanstvo o Mesiji nas uverava da će, kad neprijatelji napadnu Božji narod, „sedam pastira [što označava potpunost]“ i „osam knezova“ — znatan broj sposobnih ljudi — biti postavljeni da predvode među Jehovinim narodom.
5:7, 8. Danas su mnogim ljudima pomazani hrišćani „kao rosa od Jehove“ — blagoslov od Boga. To je tako jer ih on koristi da objave poruku o Kraljevstvu. „Druge ovce“ pomažu donoseći duhovnu okrepu ljudima time što aktivno podupiru pomazanike u delu propovedanja (Jovan 10:16). Kakva je čast učestvovati u tom delu, koje donosi pravu okrepu drugima!
6:3, 4. Treba da oponašamo Jehovu time što ćemo biti ljubazni i saosećajni čak i prema osobama s kojima je teško sarađivati, kao i prema duhovno slabima.
7:7. Dok se suočavamo s problemima na kraju ovog zlog poretka, ne treba da se obeshrabrimo. Umesto toga, treba poput Miheja ’spremno da čekamo [našeg] Boga‘.
7:18, 19. Kao što je Jehova spreman da oprosti grehe nama, tako i mi treba da budemo spremni da opraštamo onima koji nama greše.
I dalje ’hodimo u ime Jehove, našeg Boga‘
Oni koji se bore protiv Boga i njegovog naroda ’biće istrebljeni zauvek‘ (Avdija 10). Međutim, Jehovin gnev se može odvratiti od njih ako poslušaju njegovo upozorenje i ’odvrate se od svog zlog puta‘ (Jona 3:10). „U poslednjim danima“ prava religija se uzdiže iznad svih krivih religija i poslušne osobe je prihvataju (Mihej 4:1; 2. Timoteju 3:1). Budimo zato odlučni da ’hodimo u ime Jehove, našeg Boga, doveka, u svu večnost‘ (Mihej 4:5).
U knjigama proroka Avdije, Jone i Miheja nalaze se zaista vredne pouke! Premda su napisane pre više od 2 500 godina, njihova poruka je „živa i delotvorna“ čak i danas (Jevrejima 4:12).
[Slika na 13. strani]
Avdija je prorekao: ’Edom će biti istrebljen zauvek‘
[Slika na 15. strani]
Mihej je ’spremno čekao Jehovu‘, a to treba da činimo i mi
[Slika na 16. strani]
Služba propovedanja je čast i treba da je cenimo