Могуће је имати смисаон живот

МНОГИ људи живе за стицање новца и за оно што се њиме може купити. Неки теже ка томе да стекну славно име. Други пак желе да усаврше своје уметничке вештине. Ту су и они који су живот посветили помагању другима. Али, многи не виде сврху живота нити знају зашто уопште постоје.

Како је с вама? Да ли сте озбиљно размишљали о томе зашто постојимо? Зашто не бисте осмотрили неке уобичајене циљеве ка којима људи теже и видели да ли они заиста доносе осећање испуњености и задовољства? Како се може имати смисаон живот?

Новац и задовољства имају своје место

У Проповеднику 7:12 Библија каже: „Мудрост је заштита, а и новац је заштита. Али је предност знања и мудрости у томе што чувају живот ономе ко их има.“ Истина, новац је користан. Он нам је потребан за живот, посебно ако имамо одговорност да бринемо о породици (1. Тимотеју 5:8).

Какав би то живот био ако не бисмо могли да уживамо у неким лепим стварима које се могу купити новцем? Иако је оснивач хришћанства, Исус Христ, рекао да нема где да спусти главу, он је  повремено уживао у изврсној храни и вину. Осим тога, није се устручавао да носи скупу одећу (Матеј 8:20; Јован 2:1-11; 19:23, 24).

Ипак, његов главни циљ у животу није била тежња за задовољствима. Он је имао јасне и исправне приоритете. Исус је рекао: „Чак и кад неко има обиље, његов живот не произлази из онога што има.“ Затим је испричао поређење о богатом човеку коме је жито добро родило, те је у себи размишљао: „Шта да радим? Немам где да скупим своју летину... Срушићу своје житнице и саградићу веће, па ћу тамо скупити све своје жито и сва своја добра. И рећи ћу себи: ’Имаш много добара на залихи за много година. Почивај, једи, пиј, уживај.‘“ Шта је било погрешно у размишљању тог човека? Поређење се наставља: „Бог му рече: ’Безумниче, ове ноћи тражиће се твој живот од тебе. Ко ће онда имати оно што си скупио?‘“ Чак и да је скупио своју летину у житнице, после смрти више не би могао да ужива у богатству које је стекао. У закључку, Исус је слушаоцима пружио поуку: „Тако пролази онај ко скупља благо за себе, а није богат пред Богом“ (Лука 12:13-21).

Да, новац нам је потребан а и задовољства имају своје место. Међутим, ни новац ни задовољства нису најважније ствари у животу. Бити богат пред Богом, то јест водити живот који је по Божјој вољи, јесте најважнији циљ ка ком треба да тежимо.

Да ли је важно стећи име?

Многи људи живе за то да стекну добро име. Жеља да се стекне име, то јест да нас други по нечему памте, није увек нешто лоше. У Библији пише: „Боље је добро име него добро уље, и дан смрти него дан рођења“ (Проповедник 7:1).

На дан смрти, да тако кажемо, животна прича једног човека је комплетна. Ако је чинио добра дела, дан његове смрти далеко је бољи од дана рођења, када садржај те приче још није био написан.

Библијску књигу Проповедник написао је краљ Соломон. Његов старији полубрат Авесалом желео је да га други памте. Међутим, његова три сина која су наредним генерацијама могла пренети успомену на његово име, по свему судећи су умрла у младости. Шта је онда учинио Авесалом? У Светом писму стоји: „Авесалом је себи подигао један стуб у Краљевој долини, јер је рекао: ’Немам сина који би сачувао спомен на моје име.‘ Тако је тај стуб назвао својим именом“ (2. Самуилова 14:27; 18:18). Остаци тог стуба нису пронађени. А Авесалом је онима који читају Библију познат као озлоглашени бунтовник који је сковао заверу како би преотео престо свом оцу Давиду.

Данас многи настоје да буду запамћени по својим достигнућима. Они желе славу у очима људи чији се укуси веома брзо мењају. Ипак, шта се дешава с таквом славом? У књизи Култура нарцисоидности Кристофер Лаш  пише: „У наше време, када се успех везује за младалачки изглед, гламур и оригиналност, слава је пролазна као никада раније, а они који успеју да привуку пажњу јавности живе у сталном страху да ће је изгубити.“ Због тога многе познате личности прибегавају злоупотреби дроге и алкохола, што често води до преране смрти. Заиста, узалудно је тражити славу.

У чијим очима треба да стекнемо добро име? Говорећи о некима који су били послушни Божјем Закону, Јехова је преко пророка Исаије рекао: „Даћу [им] у свом дому и међу својим зидовима споменик и име... Даћу им вечно име, које се неће затрти“ (Исаија 56:4, 5). Због своје послушности, они које Бог прихвати имаће „споменик и име“. Бог ће се вечно сећати њиховог имена, тако да се оно неће затрти. Библија нас подстиче да стичемо такво име — добру репутацију у очима Јехове, нашег Створитеља.

Исаија је пророковао о времену када ће верне особе добити вечни живот у Рају на земљи. „Вечни живот“ у Рају је „прави живот“ — онакав какав је Бог предвидео за људе када их је створио (1. Тимотеју 6:12, 19). Уместо да водимо пролазан и испразан живот, зар није боље да посегнемо за вечним животом?

Уметнички и добротворни рад није све

Многи уметници желе да побољшају свој рад како би своја дела довели до савршенства. Садашњи живот је и сувише кратак да би се то постигло. Када је имао око 90 година, Хидео, уметник ког смо поменули у претходном чланку, радио је на томе да побољша своје уметничке вештине. Чак и када би један уметник коначно био задовољан својим радом, тада више не би могао да ствара онолико колико је могао када је био млађи и здравији. Али, шта ако би живео вечно? Размислите колико би тада имао могућности да своје дело доведе до савршенства!

Шта се може рећи за добротворне циљеве? Похвално је када се неко посвети сиромашнима и користи своја средства како би им помагао. Библија каже: „Више усрећује давање него примање“ (Дела апостолска 20:35). Брига за добробит других заиста може донети осећање испуњености. Ипак, колико једна особа може постићи чак и када би цео свој живот посветила томе? Оно што људи могу постићи како би олакшали патњу других има границе. Материјалне донације, без обзира на то колико су велике, не могу задовољити основну потребу коју већина људи игнорише и не задовољава у свом животу. Која је то потреба?

Неопходно је задовољити урођену потребу

У својој Проповеди на гори Исус је указао на једну основну урођену потребу, када је рекао: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба, јер је њихово небеско краљевство“ (Матеј 5:3). Према Библији, права срећа не зависи од богатства, славе, достигнућа у свету уметности или добротворног рада. Уместо тога, она зависи од задовољења наше духовне потребе, то јест потребе да обожавамо Бога.

Апостол Павле је подстакао оне који нису познавали Створитеља да га траже. Рекао је: „Од једног човека [Бог је] начинио... сав људски род да пребива по целој земљи, и одредио је времена и поставио границе њиховог становања, да траже Бога не би ли га некако напипали и нашли, иако није далеко ни од кога од нас. Јер по њему имамо живот и мичемо се и постојимо“ (Дела апостолска 17:26-28).

Права срећа у животу може се постићи само ако задовољимо потребу да обожавамо истинитог Бога. Једино тако  можемо добити „прави живот“. Осмотримо пример Терезе, која је стекла славу када је постала прва афро-америчка глумица која је имала главну улогу у једночасовној телевизијској серији. Међутим, убрзо је све то напустила. Зашто? Рекла је: „Уверена сам да је слеђење савета из Божје Речи најбољи начин живота.“ Тереза није хтела да наруши свој однос с Богом тиме што би глумила у телевизијској серији у којој се величају секс и насиље. Повукла се из јавног живота, али је наставила да води испуњен живот, јер је служила као пуновремени проповедник добре вести о Краљевству и помагала другима да изграде добар однос с Богом.

У вези с Терезином одлуком да напусти глуму, њен бивши колега је рекао: „Био сам јако жалостан јер нисам могао да прихватим чињеницу да је одбацила, по мом мишљењу, успешну каријеру. Али, очигледно је нашла нешто важније и боље.“ Тереза је касније умрла. Ипак, после њене смрти, тај исти колега је запазио: „Била је срећна, а то је све што можете да тражите од живота. Колико нас може рећи то исто?“ Они који су умрли, а на првом месту у животу им је био добар однос с Богом, имају дивну наду да ће ускрснути кад Божје Краљевство почне да влада (Јован 5:28, 29).

Наш Створитељ има одређену намеру за земљу и људе. Он жели да сазнате која је то намера и да добијете вечни живот у Рају на земљи (Псалам 37:10, 11, 29). Сада је време да сазнате нешто више о Јехови, Створитељу небеса и земље, и о томе која је његова намера. Јеховини сведоци из вашег краја радо ће вам помоћи у томе. Молимо вас да ступите у контакт с њима или да пишете издавачу овог часописа.

[Слика на 5. страни]

Шта је било погрешно у размишљању богатог човека из Исусовог поређења?

[Слика на 7. страни]

Да ли бисте волели да живите вечно у Рају на земљи?