Да ли си окрепа за друге?

НА НАЈЈУЖНИЈЕМ делу планинског венца Анти-Либан налази се гора Ермон, чији највиши врх достиже 2 814 метара надморске висине. Већи део године врх Ермона је покривен снегом, због чега се током врелих ноћи водена пара која стиже до тог врха кондензује и ствара росу. Роса се спушта на јеле и воћке на нижим падинама, као и на винограде у подножју. Током сушног периода у древном Израелу таква освежавајућа роса је била главни извор влаге за вегетацију.

У једном псалму, то јест песми надахнутој од Бога, окрепљујуће јединство међу Јеховиним слугама упоређено је с ’росом с Ермона која силази на горе сионске‘ (Псалам 133:1, 3). Баш као што гора Ермон обезбеђује освежавајућу росу за вегетацију, тако и ми можемо деловати окрепљујуће на друге. Како то можемо радити?

Исус — пример особе која окрепљује

Исус Христ је имао снажан утицај на друге. Чак је и само кратак сусрет с њим могао бити веома охрабрујућ. На пример, Марко је у свом Јеванђељу забележио следеће: „Узео је [Исус] децу у крило и благосиљао их, полажући руке на њих“ (Марко 10:16). Како је само окрепљујуће било то искуство за децу!

Последње ноћи коју је провео на земљи, Исус је опрао ноге својим апостолима. Мора да је његова понизност дирнула срце ученика. Када је завршио, Исус им је рекао: „Дао сам вам пример да и ви чините онако како сам ја учинио вама“ (Јован 13:1-17). Да, требало је да и они буду понизни. Иако апостоли нису одмах схватили суштину, него су касније те ноћи почели да се расправљају о томе ко би од њих могао бити највећи, Исус се није наљутио. Уместо тога, он је стрпљиво резоновао с њима (Лука 22:24-27). Чак и „када су га [други] вређали, није узвраћао увредом“. У ствари, „када је патио, није претио, него се препустио ономе који праведно суди“. Добро је да следимо Исусов пример и будемо окрепа за друге (1. Петрова 2:21, 23).

Исус је рекао: „Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер сам ја благ и понизан у срцу, и наћи ћете окрепу душама својим“ (Матеј 11:29). Замисли да те је Исус лично поучавао. Након што су га чули како поучава у синагоги, људи из његовог завичаја су изненађено говорили: „Откуда овоме мудрост и моћ да чини таква дела?“ (Матеј 13:54). Ако читамо о Исусовом животу и служби можемо много научити о томе како да будемо окрепа за друге. Хајде да размотримо како је Исус пружио изванредан пример говором који изграђује и спремношћу да помогне.

Како својим говором можемо изградити друге

Много је лакше срушити зграду него је саградити. Исто се може рећи и за наш говор. Као несавршени људи сви ми имамо мане и грешимо. Краљ Соломон је рекао: „Нема на земљи праведног човека који чини само добро и никад не греши“ (Проповедник 7:20). Тако је лако приметити грешке друге особе и  повредити је саркастичним примедбама (Псалам 64:2-4). С друге стране, право је умеће сачувати говор који изграђује.

Исус је користио свој говор да људима подигне дух. Он им је пружао духовну окрепу објављујући добру вест о Божјем Краљевству (Лука 8:1). Такође је био окрепа за своје ученике тако што им је откривао личност свог небеског Оца (Матеј 11:25-27). Не чуди што су људи били привучени Исусу!

Насупрот њему, писмозналци и фарисеји нису узимали у обзир потребе других. „Воле најбоље место на вечерама и прва места у синагогама“, рекао је Исус за њих (Матеј 23:6). У ствари, они су презирали обичне људе, говорећи: „Тај народ који не познаје Закон проклет је“ (Јован 7:49). Њихов став није био нимало охрабрујућ!

Наш говор често одражава оно што мислимо и осећамо према другима. Исус је рекао: „Добар човек износи добро из добре ризнице свог срца, а зао човек износи зло из своје зле ризнице, јер његова уста говоре оно чега му је срце пуно“ (Лука 6:45). Шта онда можемо да урадимо како бисмо били сигурни да је наш говор окрепљујућ за друге?

Једна ствар коју можемо да урадимо јесте да застанемо и размислимо пре него што нешто кажемо. У Пословицама 15:28 стоји: „Срце праведника размишља шта ће одговорити, а из уста злих људи извире зло.“ Нема потребе да дуго размишљамо о томе шта ћемо рећи. Уз мало промишљености, обично можемо предвидети како ће наши коментари бити прихваћени. Могли бисмо се питати: ’Да ли је оно што намеравам да кажем израз љубави? Да ли је то нешто проверено или су то само гласине? Да ли је то „реч у право време“? Да ли ће то окрепити и изградити оне с којима намеравам да поделим ту информацију?‘ (Пословице 15:23). Ако закључимо да је та мисао негативна или да није право време за њу, савесно се потрудимо да је одбацимо. Или још боље, зашто не покушамо да је заменимо нечим позитивним или нечим што ће више одговарати ситуацији? Непромишљене речи делују као да се „мачем пробада“, а конструктивни коментари су као „лек“ (Пословице 12:18).

Као друго, може бити веома корисно ако се усредсредимо на оно што наше сувернике чини драгоценима у Божјим очима. Исус је рекао: „Нико не може доћи к мени ако га не привуче Отац, који ме је послао“ (Јован 6:44). Јехова види добре особине у сваком од својих верних слугу — чак и у онима који нам се чине да су компликоване личности. Ако се потрудимо да препознамо њихове добре особине, имаћемо разлога да говоримо позитивно о њима.

Помоћи другима

Исус је потпуно разумео невољу потлачених. У ствари, „кад је видео мноштво  народа, сажалио се на њих, јер су били измучени и расејани као овце без пастира“ (Матеј 9:36). Али Исус није само видео у каквом су жалосном стању већ је предузео нешто у вези с тим. Упутио је позив: „Дођите к мени сви који сте изморени и оптерећени, и ја ћу вас окрепити.“ Такође је пружио засигурање: „Јарам је мој угодан и терет је мој лак“ (Матеј 11:28, 30).

Данас живимо у ’нарочито тешким временима‘ (2. Тимотеју 3:1). Многи људи су оптерећени због ’брига овог света‘ (Матеј 13:22). Други носе терет због тешких личних околности (1. Солуњанима 5:14). Како можемо пружити окрепу онима којима је потребна? Попут Христа, можемо помоћи да им терет буде лакши.

Неки људи покушавају да се растерете тако што причају о својим проблемима. Када клонуле особе дођу до нас тражећи помоћ, да ли их пажљиво слушамо? Да бисмо саосећајно слушали потребна је самодисциплина. То подразумева да останемо усредсређени на оно што особа говори, уместо да размишљамо о томе шта да одговоримо или како да решимо проблем. Тиме што пажљиво слушамо, одржавамо визуелни контакт и смешимо се када је то на месту, ми показујемо да нам је стало до те особе.

На хришћанским састанцима имамо много прилика да охрабримо наше сувернике. На пример, када смо у Дворани Краљевства можемо обратити пажњу на оне који се боре са здравственим проблемима. Упутити неколико речи охрабрења кратко пре или после састанка, понекад је све што је потребно. Такође, можда приметимо да је неко из наше групе за Скупштинско разматрање књиге одсутан. Можемо га позвати телефоном и показати да се бринемо или му можемо понудити помоћ (Филипљанима 2:4).

Хришћанске старешине носе тежак терет одговорности у скупштини. Можемо много учинити да им олакшамо тај терет тако што ћемо бити спремни на сарадњу и понизно извршити свако задужење које нам повере. Божја Реч нас подстиче: „Будите послушни онима који међу вама предводе и будите им подложни — јер они бдију над вашим душама као они који ће за то положити рачун — да би то чинили радосно, а не уздишући, јер би то вама било на штету“ (Јеврејима 13:17). Тиме што се спремно стављамо на располагање, ми можемо окрепити оне ’који добро предводе‘ (1. Тимотеју 5:17).

Говор који изграђује и добра дела — обиловати тиме

Освежавајућа роса се састоји од безброј сићушних капљица које се благо спуштају, наизглед ниоткуда. Исто тако, окрепа коју пружамо другима неће бити резултат само једног племенитог дела већ ће то бити свеукупан ефекат наших хришћанских особина које стално показујемо.

„Братском љубављу срдачно волите једни друге“, написао је апостол Павле. „Предњачите у исказивању поштовања једни другима“ (Римљанима 12:10). Применимо Павлов савет. Нашим речима и делима, будимо права окрепа за друге.

[Слике на 16. страни]

Роса с горе Ермон — освежавајући извор влаге за вегетацију

[Слика на 17. страни]

Особа која саосећајно слуша окрепа је за друге