Примери вере

Он је одбранио веру у правог Бога

ИЛИЈА је посматрао мноштво које се пењало уз обронке горе Кармил. Сиромаштво и оскудица који су их погађали могли су се јасно видети чак и на раној јутарњој светлости. Троипогодишња суша је оставила свој траг на њима.

Међу тим мноштвом је парадирало 450 Валових пророка, испуњених поносом и жестоком мржњом према Илији, Јеховином пророку. Краљица Језавеља погубила је многе Јеховине слуге, али овај човек се и даље храбро борио против обожавања Вала. Али колико дуго ће издржати? Можда су ти свештеници размишљали да један човек никада неће моћи да остане чврст против свих њих (1. Краљевима 18:3, 19, 20). Дошао је и краљ Ахав, возећи се у својим краљевским кочијама. Ни он није волео Илију.

Испред овог усамљеног пророка стајао је дан који је био другачији од било ког другог дана у његовом животу. Илија је посматрао како се пред њим постављала позорница за један од најупечатљивијих сукоба између добра и зла који је свет икада видео. Како се осећао Илија док је свитао дан? Он није био имун на страх, био је „човек који је имао иста осећања као и ми“ (Јаков 5:17, фуснота). Пошто су се око њега налазили они који су били неверни Јехови, њихов отпаднички краљ и убилачки настројени свештеници, можемо бити сигурни да је Илија био веома свестан тога да је сасвим сам у тој ситуацији (1. Краљевима 18:22).

Због чега су Израелци дошли у овако тешко стање? Шта се може научити из овог записа? Библија нас подстиче да пажљиво посматрамо Божје верне слуге и да ’опонашамо њихову веру‘ (Јеврејима 13:7). Погледајмо сада поближе Илијин пример.

Дуготрајан сукоб достиже свој врхунац

Током великог дела свог живота, Илија је беспомоћно посматрао како обожавање Јехове у његовој домовини и његовом народу бива потпуно запостављено и обезвређено. Заправо, Израел је био средиште једног дуготрајног сукоба, то јест борбе између праве и криве религије, између обожавања Јехове Бога и идолопоклонства околних народа. У Илијино време, тај сукоб се још више погоршао.

Краљ Ахав је био ожењен Језавељом, ћерком сидонског краља. Језавеља је била одлучна да обожавање Вала прошири по израелској земљи, а да искорени обожавање Јехове. Ахав је врло брзо подлегао њеном утицају. Он је подигао храм и олтар посвећен Валу и предводио је у обожавању овог паганског бога. Тиме је дубоко увредио Јехову (1. Краљевима 16:30-33). *

Зашто је обожавање Вала било толико страшно? Оно је завело Израел, тако да су многи били одвучени од истинитог Бога. То је такође била нечиста и насилна религија. Укључивала је мушку и женску храмску проституцију, сексуалне оргије и чак жртвовање деце. Јехова је на то реаговао тако што је послао Илију код Ахава да најави сушу која ће трајати све док тај Божји пророк не прогласи њен крај (1. Краљевима 17:1). Прошло је неколико година пре него што се Илија поново појавио пред Ахавом и рекао му да окупи народ на гори Кармил заједно с Валовим пророцима.

 Да ли тај сукоб има значаја за нас данас? Неки можда мисле да је у данашње време та прича о обожавању Вала неважна, јер око себе не видимо ни храмове ни олтаре посвећене Валу. Али овај запис није само нека древна историја (Римљанима 15:4). Израз „Вал“ значи „власник“ или „господар“. Јехова је рекао свом народу да треба да се одлучи за њега као свог „вала“, то јест мужа (Исаија 54:5). Зар се не слажете да људи и данас служе мноштву господара уместо да служе Свемоћном Богу? Заиста, када људи користе свој живот да би тежили за новцем, за каријером, рекреацијом, сексуалним задовољствима, или да би обожавали било ког од безбројних богова уместо Јехове, онда они те ствари изабирају за господаре (Матеј 6:24; Римљанима 6:16). Стога је већина упечатљивих обележја карактеристичних за обожавање Вала на неки начин и данас у великој мери заступљена. Тај древни спор око тога да ли је Јехова прави Бог или је то Вал може нам помоћи да мудро изаберемо коме ћемо служити.

’Храмали су‘ — у ком смислу?

Са својим ветровитим врховима, гора Кармил као да господари над панорамом Израела. Поглед се пружа од долине Кисон, која се налазила у подножју горе, до оближњег Великог мора (Средоземно море) па све до ливанских брда на северу. * Али како овај узбудљив дан свиће, призор постаје ужасан. Сенка смрти лебди над овом некада плодном земљом коју је Јехова подарио Аврахамовим потомцима. Сада је то тврда земља спржена од немилосрдног сунца, уништена због неразумности Божјег народа! Док су се ти људи гурали једни о друге, Илија им је приступио и рекао: „Докле ћете храмати на две стране? Ако је Јехова истинити Бог, идите за њим, а ако је Вал, идите за њим“ (1. Краљевима 18:21).

Шта је Илија мислио када је рекао „храмати на две стране“? Ти људи нису схватали да се морају одлучити између Јехове и Вала. Они су мислили да могу обожавати и једног и другог — да могу умирити Вала својим одвратним обредима и да још увек могу молити Јехову Бога за помоћ. Можда су размишљали да ће Вал благословити њихове усеве и стада, док ће им у исто време ’Јехова над војскама‘ пружати заштиту у бици (1. Самуилова 17:45). Они су сметнули с ума темељну истину — ону која измиче многима данас — а то је да Јехова не прихвата оне који покушавају да буду одани и њему и неком другом богу. Он захтева да се оданост исказује искључиво њему и достојан је тога. Било које обожавање које је упућено њему, а које је помешано с неким другим обликом обожавања, за Јехову је неприхватљиво и чак увредљиво! (Излазак 20:5).

На тај начин су ти Израелци ’храмали‘ као што храмље човек који покушава да следи две стазе у исто време. Многи људи у данашње време праве сличну грешку, дозвољавајући да се други „вали“ увуку у њихов живот, гурајући у страну правог Бога! Илијин гласан позив да престану да храмљу може нам помоћи да преиспитамо своје приоритете и начин на који обожавамо Бога.

Веома узбудљив испит

Илија сада предлаже један испит. Тај испит је био веома једноставан. Требало је да Валови свештеници поставе олтар и да на њега ставе жртву, а затим да се моле свом богу да упали ватру на олтару. Илија би учинио то исто. Он је рекао: „Бог који одговори ватром, то је истинити Бог.“ Илија је добро знао ко је истинити Бог. Његова вера је била толико јака да је без оклевања допустио тим пророцима да се они први моле свом богу. Пружио је својим противницима сваку предност, допуштајући им да први изаберу јунца за жртву и први приступе Валу * (1. Краљевима 18:24, 25).

 Ми не живимо у време када се дешавају чуда. Међутим, Јехова се није променио. Можемо имати потпуно поуздање у њега као што је то имао и Илија. На пример, када се други не слажу с оним што Библија научава, ми не треба да се плашимо да им допустимо да први наступе и изразе своје мишљење. Попут Илије можемо се поуздати у истинитог Бога да ће он решити ту ситуацију. То чинимо тако што се не ослањамо на себе већ на његову надахнуту Реч, Библију, која је обликована „за поправљање“ (2. Тимотеју 3:16).

Валови пророци су поставили жртву и почели да се моле свом богу. „Вале, услиши нас!“, призивали су га увек изнова. Испрва су то чинили неколико минута, а затим сатима. „Али није било ни гласа ни одговора“, каже Библија. У подне, Илија је почео да им се руга говорећи им подругљиво да је Вал био сувише заузет да би их услишио, да је отишао да обави нужду или да можда спава и да неко треба да га пробуди. „Вичите из свег гласа“, подстицао је Илија те варалице. Јасно је да је Илија гледао на такво обожавање као на бесмислену превару и да је желео да и Божји народ то види као обману, што је у ствари и била (1. Краљевима 18:26, 27).

Као одговор на то, Валови свештеници су још више помахнитали, тако да су „почели да вичу из свег гласа и да се по свом обичају секу бодежима и копљима док их није облила крв“. Али све је то било узалудно! „Није било ни гласа ни одговора нити знака да ико слуша“ (1. Краљевима 18:28, 29). У ствари, није било ни трага од Вала. Он је био измишљотина коју је Сатана осмислио да би одвратио људе од Јехове. Ако бисмо и ми данас изабрали за господара било шта осим Јехове, то би нас довело до разочарања, па чак и срамоте (Псалам 25:3; 115:4-8).

Одговор на испит

Касније тог поподнева дошао је ред на Илију. Он је поправио један олтар посвећен Јехови, који су сигурно срушили Јеховини непријатељи. Илија користи 12 каменова, који су многе из десетоплеменског Израела можда подсетили да још увек морају бити послушни Закону који је обавезивао свих 12 племена. Затим полаже жртву на олтар и све прелива водом, која је вероватно донесена с оближњег Средоземног мора. Он чак копа јарак око олтара који такође пуни водом. Његово поверење у Бога је огромно, што се види из тога што Валовим пророцима даје сваку могућу предност, док Јехови ствара отежане околности (1. Краљевима 18:30-35).

Када је све било спремно, Илија је упутио молитву. Та молитва, која је била једноставна, а ипак снажна, јасно је показала шта је за Илију било најважније. Као прво и важније од свега, било му је да се обзнани да је „Бог у Израелу“ Јехова, а не Вал. Као друго, желео је да сви знају да је он Јеховин слуга и да сва слава и част припадају Богу. И као треће, показао је да му је стало до његових сународника, јер је жељно очекивао да види како Јехова ’обраћа њихово срце‘ (1. Краљевима 18:36, 37). Упркос свој несрећи коју су проузроковали својом неверношћу, Илија их је и даље волео. Да ли можемо у нашим личним молитвама Богу показати сличну бригу за Божје име, као и понизност и саосећање према онима којима је потребна помоћ?

Пре Илијине молитве, мноштво које се тамо налазило можда се питало да ли ће се показати да је и Јехова лажан бог као што се то показало у вези с Валом. Па ипак, након молитве није било времена за такво размишљање. У запису стоји: „Тада дође ватра од Јехове и спали жртву паљеницу, дрва, камење и прашину, и упи воду из јарка“ (1. Краљевима 18:38). Какав упечатљив одговор! А како су окупљени реаговали на то?

Сви су заједно узвикивали: „Јехова је истинити Бог! Јехова је истинити Бог!“ (1. Краљевима 18:39). Најзад су увидели шта је истина. Међутим, до тада нису показали  никакву веру. Искрено говорећи, признати да је Јехова истинити Бог након што су као одговор на молитву видели ватру како силази с неба, није био израз вере вредне дивљења. Због тога је Илија тражио од њих да покажу веру на један други начин. Тражио је од њих да учине оно што је требало да учине много година раније — да буду послушни Јеховином Закону. У Божјем Закону је стајало да лажне пророке и идолопоклонике треба погубити (Поновљени закони 13:5-9). Ови Валови пророци су били заклети непријатељи Јехове Бога који су свесно поступали супротно његовој вољи. Да ли су заслужили милосрђе? Па, да ли је милосрђе било указано свој невиној деци која су била жива спаљена као жртве у част Валу? (Пословице 21:13; Јеремија 19:5). Не, ти људи више нису заслуживали никакво милосрђе. Тако је Илија наредио да буду погубљени, што се и десило (1. Краљевима 18:40).

Неки савремени критичари осуђују завршетак тог испита на гори Кармил. Неки страхују да би религиозни фанатици могли то користити како би оправдали насилна дела верске нетрпељивости. Нажалост, данас заиста има пуно религиозних фанатика. Међутим, Илија није био фанатик. Он је у Јеховино име учествовао у извршењу праведне смртне казне. Осим тога, прави хришћани знају да не могу поступати као Илија тако што ће убијати зле људе. Након Месијиног доласка, мерило које важи за све Исусове ученике темељи се на Христовим речима упућеним Петру: „Врати свој мач на његово место, јер сви који се мача хватају од мача ће и погинути“ (Матеј 26:52). Јехова ће користити свог Сина да у будућности изврши Божју правду.

Одговорност сваког правог хришћанина је да живи по вери (Јован 3:16). Један начин на који то чинимо јесте да опонашамо особе као што је био Илија. Он је обожавао само Јехову и подстицао је друге на то. Храбро је разоткрио лажну религију коју је Сатана користио како би људе одвукао од Јехове. Надаље, уместо да се ослањао на своје способности и своју вољу он се ослањао на Јехову да ће разрешити ову спорну ситуацију. Заиста, Илија је заступао веру у правог Бога. Опонашајмо и ми такав пример вере!

[Фусноте]

[Истакнути текст на 20. страни]

Изабирање за господара било кога осим Јехове води до разочарања

[Слика на 21. страни]

„Јехова је истинити Бог!“