Шта је сврха живота?

ЗАШТО ЈЕ ОДГОВОР НА ОВО ПИТАЊЕ ВАЖАН? Мало тога узнемирава људе као помисао да живот нема смисао нити сврху. С друге стране, особа која јасно зна шта је сврха живота лакше излази на крај с тешким околностима. Неуролог Виктор Франкл, који је преживео нацистички холокауст, написао је: „Усуђујем се да кажем да не постоји ништа на свету што може боље помоћи некоме да преживи чак и најгоре околности као сазнање да живот има смисао.“

Међутим, постоји много различитих мишљења о тој теми. Многи сматрају да свака особа треба за себе да одреди сврху живота. С друге стране, они који верују у еволуцију тврде да не постоји прави смисао живота.

Ипак, најбољи начин да утврдимо шта је сврха живота јесте да то сазнамо од Даваоца живота, Јехове Бога. Размотримо шта његова Реч каже о тој теми.

Шта Библија каже

Библија научава да је Јехова Бог створио мушкарца и жену с посебном сврхом. Јехова је нашим прародитељима дао следећу заповест:

Постанак 1:28: „Рађајте се и множите се, напуните земљу и себи је подложите, и владајте над морским рибама и створењима која лете по небу и над свим створењима што се мичу по земљи.“

Божја намера је била да Адам и Ева и њихово потомство претворе целу планету у рај. Његов циљ није био да људи старе и умиру, нити је желео да они униште своју животну средину. Међутим, због погрешног избора наших првих родитеља, ми смо наследили грех и смрт (Постанак 3:2-6; Римљанима 5:12). Упркос свему, Јеховина намера се није променила. Ускоро ће земља бити претворена у рај (Исаија 55:10, 11).

Јехова нас је створио с физичким и интелектуалним способностима које су нам потребне да бисмо испунили његову намеру. Нисмо створени да живимо независно од њега. Запазите како је Божја намера за људе описана у следећим библијским стиховима:

Проповедник 12:13: „Закључак свега што си чуо јесте ово: Бој се истинитог Бога и држи се његових заповести. Јер то је сва дужност човеку.“

Михеј 6:8: „Да ли Јехова, Бог твој, тражи од тебе ишта осим да поступаш праведно, да волиш доброту и да скромно ходиш са њим?“

Матеј 22:37-39: „’Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свим својим умом.‘ То је највећа и прва заповест. Друга, слична овој, јесте: ’Воли свог ближњег као самог себе.‘“

Како библијски одговори пружају прави унутрашњи мир

Да би нека сложена машина исправно радила, морамо је користити према намени и упутству њеног конструктора. Исто тако, ако не желимо да себи нанесемо штету — у духовном, менталном, емоционалном  или физичком погледу — морамо користити свој живот онако како је то предвидео наш Творац. Размотримо како нам то што знамо Божју намеру доноси унутрашњи мир на следећим подручјима живота:

Приликом постављања приоритета у животу, данас се многи посвећују стицању богатства. Међутим, Библија упозорава: „Они који су одлучили да се обогате упадају у искушење и замку и у многе неразумне и штетне жеље“ (1. Тимотеју 6:9, 10).

С друге стране, они који воле Бога више него новац уче да буду задовољни оним што имају (1. Тимотеју 6:7, 8). Они разумеју да је важно марљиво радити и да су обавезни да се брину за своје физичке потребе (Ефешанима 4:28). Али, они озбиљно схватају и Исусово упозорење: „Нико не може робовати двојици господара, јер или ће једног мрзети, а другог волети, или ће једном бити привржен, а другога презирати. Не можете робовати Богу и богатству“ (Матеј 6:24).

Зато, уместо да им посао или тежња за богатством буде главни приоритет у животу, они који воле Бога на прво место стављају вршење његове воље. Они знају да ће, ако то буду чинили, Јехова Бог бринути о њима. Заправо, Јехова то сматра својом дужношћу (Матеј 6:25-33).

У међуљудским односима, велики број људи своје интересе ставља испред туђих. У данашњем свету нема мира, великим делом због тога што су многи постали „себични... безосећајни према другима“ (2. Тимотеју 3:2, 3). Када их неко разочара или се не слаже с њиховим гледиштем, склони су ’гневу и срџби и вици и погрдном говору‘ (Ефешанима 4:31). Такав недостатак самосавладавања не доноси унутрашњи мир, већ „изазива препирку“ (Пословице 15:18).

Насупрот томе, они који су послушни Божјој заповести да воле своје ближње као себе ’добри су једни према другима, самилосни и спремно опраштају једни другима‘ (Ефешанима 4:32; Колошанима 3:13). Чак и када други не поступају љубазно према њима, они настоје да опонашају Исуса, који „није узвраћао увредом“ када су га вређали (1. Петрова 2:23). Попут Исуса, они разумеју да је право задовољство служити другима, чак и онима који не цене оно што се чини за њих (Матеј 20:25-28; Јован 13:14, 15; Дела апостолска 20:35). Јехова Бог даје свој свети дух онима који опонашају његовог Сина, а тај дух уноси у њихов живот истински мир (Галатима 5:22).

Међутим, како наше гледиште о будућности може да утиче на унутрашњи мир?

[Истакнути текст на 6. страни]

Особа треба јасно да зна шта је сврха живота

[Слика на 7. страни]

Исус нас је поучио како да стекнемо унутрашњи мир