Izabrane misli iz Jevanđelja po Luki
Jehovina Reč je živa
Izabrane misli iz Jevanđelja po Luki
SMATRA se da je Matejevo jevanđelje pisano prvenstveno za čitaoce jevrejskog porekla, a Markovo za nejevreje. Lukino jevanđelje je bilo namenjeno ljudima svih naroda. Napisano je oko 56-58. n. e. i predstavlja opširan izveštaj o Isusovom životu i službi.
Luka piše iz ugla jednog brižnog lekara koji vodi računa o detaljima. On je ’pomno ispitao sve od početka‘ i svojom knjigom obuhvatio period od 35 godina — od 3. pre n. e. do 33. n. e. (Luka 1:3). Skoro 60 posto onoga što se nalazi u Lukinom jevanđelju ne spominje se u ostala tri Jevanđelja.
POČETAK SLUŽBE
Nakon što iznosi detalje koji se tiču rođenja Jovana Krstitelja i Isusa, Luka nam govori o tome da je Jovan započeo svoju službu 15. godine vladavine cara Tiberija, to jest u proleće 29. n. e. (Luka 3:1, 2). U jesen te godine Jovan je krstio Isusa (Luka 3:21, 22). Do 30. n. e., ’Isus se vratio u Galileju i počeo da poučava u njihovim sinagogama‘ (Luka 4:14, 15).
Isus kreće na svoje prvo propovedničko putovanje po Galileji. Govori mnoštvu naroda: „I drugim gradovima moram objaviti dobru vest o Božjem kraljevstvu“ (Luka 4:43). Poziva ribara Simona i druge da pođu s njim. Kaže im: ’Od sada ćete loviti ljude‘ (Luka 5:1-11; Mat. 4:18, 19). Dvanaest apostola prati Isusa na drugom propovedničkom putovanju po Galileji (Luka 8:1). Na trećem putovanju, on šalje dvanaestoricu da „propovedaju Božje kraljevstvo i da leče bolesne“ (Luka 9:1, 2).
Odgovori na biblijska pitanja:
1:35 — Da li je Marijina jajna ćelija imala ikakvog udela u začeću? Da bi Marijino dete bilo pravi naslednik Avrahama, Jude i Davida, kao što je Bog obećao, njena jajna ćelija je morala da bude oplođena (Post. 22:15, 18; 49:10; 2. Sam. 7:8, 16). Međutim, Jehova je koristio sveti duh da bi preneo savršeni život svog Sina i prouzrokovao začeće (Mat. 1:18). Izgleda da je sveti duh neutralisao nesavršenost u Marijinoj jajnoj ćeliji i od samog početka štitio plod od svakog štetnog uticaja.
1:62 — Da li je Zaharija i onemeo i ogluveo? Nije. Samo mu je bila oduzeta moć govora. Istina je da su ga drugi „pomoću znakova“ pitali kako bi želeo da mu se sin zove, ali to ne znači da je Zaharija bio gluv. On je verovatno čuo šta je njegova žena rekla o tome kako će im se zvati sin. Možda su ga samo pitali za mišljenje koristeći neki gest. Činjenica da je Zahariji trebalo vratiti samo moć govora ukazuje na to da nije izgubio sluh (Luka 1:13, 18-20, 60-64).
2:1, 2 — Kako ukazivanje na „prvi popis“ pomaže da se odredi vreme Isusovog rođenja? Za vreme cara Avgusta, izvršena su najmanje dva popisa — prvi je bio 2. godine pre n. e. i predstavljao je ispunjenje Danila 11:20, a drugi je bio 6. ili 7. godine n. e. (Dela 5:37). Kvirinije je bio namesnik Sirije za vreme oba popisa, i izgleda da je na tom položaju bio dva puta. Lukino ukazivanje na prvi popis pomaže nam da utvrdimo da se Isus rodio 2. godine pre n. e.
2:35 — U kom smislu je trebalo da mač probode Marijinu dušu? To se odnosi na bol koji je Marija doživela kada je videla da većina ljudi ne prihvata Isusa kao Mesiju i ukazuje na žalost koja ju je obuzela kada je Isus umro mučnom smrću (Jov. 19:25).
9:27, 28 — Zašto Luka kaže da se preobraženje odigralo „osam dana“ nakon što je Isus obećao svojim učenicima da neki od njih neće „okusiti smrt“ dok ga ne vide kako dolazi u svom Kraljevstvu, dok su i Matej i Marko rekli da se to desilo „šest dana kasnije“? (Mat. 17:1; Mar. 9:2). Izgleda da je Luka uključio dva dodatna dana — dan kada je dato to obećanje i dan kada je ono ispunjeno.
9:49, 50 — Zašto Isus nije sprečio čoveka koji je isterivao demone da to čini, iako taj čovek nije išao s njim? Isus ga nije u tome sprečio jer hrišćanska skupština još nije bila osnovana. Zato nije bilo neophodno da neko doslovno prati Isusa kako bi pokazao veru u njegovo ime i isterivao demone (Mar. 9:38-40).
Pouka za nas:
1:32, 33; 2:19, 51. Marija je čuvala u svom srcu sve događaje i reči koje su predstavljale ispunjenje proročanstava. Da li i mi čuvamo u srcu ono što je Isus prorekao o ’svršetku ovog poretka‘, upoređujući to s onim što se danas dešava? (Mat. 24:3).
2:37. Iz Aninog primera učimo da treba da budemo postojani u služenju Jehovi, da ’ustrajemo u molitvi‘ i da ne propuštamo „svoje sastanke“ (Rimlj. 12:12; Jevr. 10:24, 25).
2:41-50. Josif je na prvo mesto u životu stavljao duhovne stvari i brinuo je o materijalnim i duhovnim potrebama svoje porodice. U tom pogledu, on je pružio dobar primer poglavarima porodica.
4:4. Ne smemo dozvoliti da prođe dan a da nismo razmišljali o duhovnim stvarima.
6:40. Učitelj Božje Reči mora pružiti dobar primer svojim učenicima. On mora živeti u skladu s onim što propoveda.
8:15. Da bismo ’zadržali reč i ustrajno donosili plod‘, moramo razumeti, ceniti i usvojiti Božju Reč. Kada čitamo Bibliju i publikacije temeljene na njoj, neophodno je da duboko razmišljamo o tome pod molitvom.
KASNIJI PERIOD ISUSOVE SLUŽBE
Isus šalje sedamdesetoricu učenika u gradove i mesta po Judeji u koja je i sam nameravao da dođe (Luka 10:1). Putuje ’kroz gradove i sela i poučava‘ (Luka 13:22).
Pet dana pre Pashe 33. n. e., Isus ulazi u Jerusalim jašući na magaretu. Dolazi vreme kad će se ispuniti ono što je rekao svojim učenicima: „Sin čovečji mora mnogo da pretrpi i da bude odbačen od starešina, svešteničkih glavara i pismoznalaca, da bude ubijen i da treći dan uskrsne“ (Luka 9:22, 44).
Odgovori na biblijska pitanja:
10:18 — Na šta je Isus ukazivao kada je rekao sedamdesetorici učenika: „Gledao sam Satanu kako je kao munja pao s neba“? Isus nije rekao da je Satana već tada zbačen s neba. To se desilo kratko nakon što je Hrist postavljen za Kralja na nebu 1914. (Otkr. 12:1-10). Iako ne možemo sa sigurnošću tvrditi šta je Isus time mislio, izgleda da je ukazivanjem na buduće događaje u prošlom vremenu naglasio da će se to sigurno desiti.
17:34-37 — Ko su „orlovi“ i šta je ’strvina‘ na koju se oni skupljaju? Oni koji su „uzeti“, to jest izbavljeni, upoređeni su s dalekovidim orlovima. Telo na koje se skupljaju je Hrist u svojoj nevidljivoj prisutnosti i duhovna hrana koju im Jehova pruža (Mat. 24:28).
22:44 — Zašto je Isus doživeo tešku duševnu patnju? To se desilo iz više razloga. Isus je bio zabrinut za to kako će na Jehovu Boga i njegovo ime uticati to što će on biti pogubljen kao da je zločinac. Osim toga, Isus je vrlo dobro znao da su i njegov večni život i budućnost čitavog čovečanstva zavisili od toga da on ostane veran.
23:44 — Da li je pomračenje sunca bilo uzrok tročasovne tame? Nije. Do pomračenja sunca dolazi samo u vreme mladog meseca, a ne kada je mesec pun, što je slučaj u vreme Pashe. Tama koja se desila na dan Isusove smrti predstavljala je Božje čudo.
Pouka za nas:
11:1-4. Ako uporedimo ove reči s malo drugačijim rečima uzorne molitve koju je Isus izgovorio u Propovedi na gori oko 18 meseci ranije, jasno je da naše molitve ne treba da budu puko ponavljanje nekih reči (Mat. 6:9-13).
11:5, 13. Iako je Jehova spreman da sluša naše molitve, i mi treba da budemo ustrajni u molitvi (1. Jov. 5:14).
11:27, 28. Prava sreća proizlazi iz toga da verno vršimo Božju volju a ne iz porodičnih veza ili materijalnih dostignuća.
11:41. Kada dajemo neki dar, to treba da činimo iz ljubavi i drage volje.
12:47, 48. Osoba kojoj je povereno više odgovornosti ali ih ne ispunjava snosi veću krivicu od one koja ne zna ili ne razume u potpunosti koje su joj dužnosti.
14:28, 29. Mudro je da živimo u okviru svojih finansijskih mogućnosti.
22:36-38. Isus nije rekao svojim učenicima da treba da nose oružje radi zaštite ili samoodbrane. Umesto toga, to što su imali mačeve sa sobom u noći kada je izdat, omogućilo mu je da im pruži jednu važnu pouku: „Svi koji se mača hvataju od mača će i poginuti“ (Mat. 26:52).
[Slika na 31. strani]
Josif je pružio dobar primer poglavarima porodica
[Slika na 32. strani]
Luka je napisao najobuhvatniji izveštaj o Isusovom životu i službi