Како изабрати добар превод Светог писма?

СВЕТО ПИСМО је у оригиналу писано на старом хебрејском, арамејском и грчком језику. Зато већина људи која жели да га чита мора да користи неки превод.

Данас је Свето писмо књига која је највише превођена на свету, будући да су његови делови доступни на преко 2 400 језика. На неким језицима постоји много превода. С обзиром на то да и на нашем језику постоји више превода Светог писма, сигурно желите да користите превод који је најбољи.

Да би се ваш избор превода темељио на познавању чињеница, неопходно је да знате одговоре на следећа питања: Које врсте превода постоје? Које су предности и недостаци сваке од њих? Зашто је потребан опрез када је реч о одређеним преводима Светог писма?

Из крајности у крајност

Премда међу библијским преводима постоји широк спектар различитих стилова, сви се они могу сврстати у три основне врсте. На једној страни тог спектра налазе се дословни, такозвани интерлинеарни преводи. Они садрже изворни текст заједно с преводом реч за реч.

На супротној страни тог спектра налазе се слободни преводи. Преводиоци ових издања формулисали су текст Библије онако како су га они разумели и како су сматрали да ће се допасти читаоцима.

У трећу групу спадају преводи у којима је уложен труд да се направи равнотежа између ове две крајности. Они преносе смисао и дух изворног језика, с тим што је текст при том остао лако читљив.

 Да ли је дослован превод најбољи?

Дословно превођење често није најбољи начин да се пренесе смисао библијских стихова. Зашто? Постоје многи разлози, од којих ћемо навести два:

1. Не постоје два језика која су потпуно иста што се тиче граматичких правила, фонда речи и реченичне структуре. Професор хебрејског језика С. Р. Драјвер каже да се језици „не разликују само у граматици и речима и њиховом пореклу... већ и у начину на који мисли формирају реченице“. Људи који говоре различитим језицима размишљају сасвим различито. „Због тога се и структура реченице разликује од језика до језика“, закључује професор Драјвер.

Пошто се ниједан језик у фонду речи и граматичким правилима не поклапа у потпуности с библијским хебрејским и грчким језиком, дослован превод Светог писма био би нејасан и чак би могао пренети погрешан смисао. Размотримо неколико примера.

У посланици Ефешанима, апостол Павле је употребио израз чији би дослован превод отприлике гласио „људи који се служе коцкама“ (Ефешанима 4:14, The Kingdom Interlinear Translation of the Greek Scriptures). * Тај израз се односи на варање приликом бацања коцки. Међутим, у већини језика дослован превод ове алузије нема баш много смисла. Много је јасније ако се смисао пренесе тако што ће се овај израз превести као ’људи који се служе преваром‘.

Пишући Римљанима, Павле је употребио грчки израз који дословно значи „до кључања духа“ (Римљанима 12:11, Kingdom Interlinear). На нашем језику такав превод не преноси јасно смисао Павлових речи. Тај израз у ствари значи „дух подстиче на ревност“.

Током једне од својих најпознатијих проповеди, Исус је употребио израз који се често преводи као: „Благо сиромашнима духом“ (Матеј 5:3, Даничић-Караџић). Дослован превод преноси мисао која је на многим језицима нејасна. У  неким случајевима, такав превод чак носи мисао о људима који су ментално неуравнотежени или су клонули духом. Међутим, Исус је овде поучавао људе томе да њихова срећа не зависи од задовољавања телесних потреба већ од признања да им је потребно Божје вођство (Лука 6:20). Зато се смисао јасније преноси изразима као што су „они који су свесни својих духовних потреба“ или „који су свесни да им је потребан Бог“ (Матеј 5:3, фуснота).

2. Значење речи или израза не мора бити исто у различитим контекстима. На пример, хебрејски израз којим се обично указује на људску руку може имати широк спектар значења. У зависности од контекста, та реч се може превести као ’бити дарежљиве руке‘, затим као „надзор“ или „власт“ (1. Краљевима 10:13; 1. Летописа 26:28; Пословице 18:21). Штавише, та реч је у преводу Нови свет преведена на око 40 различитих начина.

 Пошто контекст може утицати на начин на који је нека реч преведена, у енглеском преводу Нови свет, који је послужио као основа за српско издање, користи се близу 16 000 енглеских израза за око 5 500 грчких речи и преко 27 000 енглеских израза за око 8 500 хебрејских речи. * Због чега таква разноликост у превођењу изворних речи? Одбор за превођење је проценио да је важније пренети најтачнији смисао тих речи у одређеном контексту него превести их дословно. И поред тога, превод Нови свет је дослован колико год је то могуће у преношењу хебрејских и грчких речи на језике на које је преведен.

Наравно, превођење Светог писма подразумева много више од тога да се изворне речи преведу истом речју приликом сваког појављивања. Преводиоцима је потребна разборитост како би изабрали праве речи које преносе смисао изворног текста на тачан и разумљив начин. Они такође морају формулисати реченице у складу с граматичким правилима језика на који преводе.

Шта рећи о слободним преводима?

Преводиоци ове врсте превода дају себи слободу да парафразирају текст оригинала. Како они то чине? Понекад убацују своје мишљење о томе шта би изворни текст могао да значи или изостављају неке информације које се налазе у изворном тексту. Слободни преводи су можда привлачни зато што их је лако читати. Међутим, управо њихова слобода понекад доприноси томе да значење изворног текста буде замагљено или чак промењено.

Размотримо како је у једном слободном преводу пренесена чувена Исусова узорна молитва. Тамо стоји: „Оче наш, који си на небесима, откриј ко си ти“ (Матеј 6:9, The Message: The Bible in Contemporary Language). Тачнији превод ових Исусових речи гласи: „Оче наш, који си на небесима, нека се свети име твоје.“ Запазите такође како је стих из Јована 17:26 преведен у неким Библијама. Према једном слободном преводу, у ноћи када је ухапшен Исус је свом Оцу у молитви рекао: „Учинио сам да те упознају“ (Today’s English Version). Међутим, ова Исусова молитва је тачније преведена на следећи начин: „Обзнанио сам им твоје име.“ Да ли запажате како неки преводиоци у ствари скривају чињеницу да Бог има име које треба користити и поштовати?

Зашто треба бити опрезан

У неким слободним преводима нису јасно наведена морална мерила која се налазе у изворном тексту. На пример, у преводу The Message: The Bible in Contemporary Language стих из 1. Коринћанима 6:9, 10 гласи: „Зар не схватате да тако не треба живети? Неправедници који не маре за Бога неће бити у његовом краљевству. Они који искоришћавају и злостављају друге, који упражњавају и злоупотребљавају полне односе, који искоришћавају и злоупотребљавају земљу и све на њој, не испуњавају услове да буду грађани Божјег краљевства.“

Упоредите тај превод с тачнијим преводом овог стиха у преводу Нови свет:  „Зар не знате да неправедници неће наследити Божје краљевство? Не заваравајте се! Ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни мушкарци који се упуштају у неприродне односе, ни мушкарци који лежу с мушкарцима, ни лопови, ни похлепни, ни пијанице, ни они који погрдно говоре о другима, ни изнуђивачи неће наследити Божје краљевство.“ Запазите да је апостол Павле детаљно навео какве поступке треба да избегавамо, што уопште није поменуто у малопре цитираном слободном преводу.

Преводиочева убеђења у погледу доктринарних питања такође утичу на његов рад. На пример, према преводу Today’s English Version, који се често назива и Good News Bible, Исус је својим следбеницима рекао: „Уђите на уска врата, пошто су врата која воде у пакао широка и пут који води у њега је лак, и много је оних који иду њиме“ (Матеј 7:13). Преводиоци су убацили реч „пакао“ иако се у Матејевом јеванђељу јасно каже „уништење“. Зашто су то учинили? Вероватно зато што желе да подупру гледиште да ће зли бити вечно мучени а не уништени. *

Изабрати најбољи превод

Свето писмо је писано језиком обичних људи, као што су земљорадници, пастири и рибари (Немија 8:8, 12; Дела апостолска 4:13). Стога добар превод мора пренети мисли на начин који ће бити разумљив искреним људима без обзира на њихово порекло и животне околности. Добар превод такође има следеће карактеристике:

◗ Тачно преноси поруку надахнуту од Бога (2. Тимотеју 3:16).

◗ Дословно преноси значење речи кад год се начин изражавања и реченична структура изворног језика слаже с језиком на који се преводи.

◗ Преноси тачно значење речи или израза када би дословним превођењем изворног језика значење било измењено или замагљено.

◗ Користи природан, лако разумљив језик који омогућава да се ужива у читању.

Постоји ли такав превод? Милиони читалаца овог часописа радо користе превод Нови свет. Зашто? Зато што се слажу с приступом који су имали његови преводиоци, како је објашњено у предговору првог енглеског издања: „Нисмо парафразирали Свето писмо. Трудили смо се да превод буде што дословнији, кад год је то допуштала савремена употреба енглеског језика и кад год дослован превод не би био незграпан и стога неразумљив.“

Превод Нови свет штампан је у целини или у деловима на више од 60 језика, у тиражу од преко 145 000 000 примерака! Зашто не бисте од Јеховиних сведока затражили један примерак српског издања овог тачног превода и сами се уверили у његове предности?

Искрени изучаваоци Светог писма желе да разумеју речи које је Бог надахнуо и да поступају у складу с њима. Ако је то и ваша жеља, потребан вам је један тачан превод. Ви то заслужујете.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 21. страни]

Слободни преводи су можда привлачни зато што их је лако читати. Међутим, управо њихова слобода понекад доприноси томе да значење изворног текста буде замагљено или чак промењено

[Истакнути текст на 22. страни]

Превод Нови свет штампан је у целини или у деловима на више од 60 језика, у тиражу од преко 145 000 000 примерака!

[Оквир/Слика на 20. страни]

ДРЕВНИ СЛОБОДАН ПРЕВОД

Слободни преводи Светог писма нису ништа ново. У древно доба, Јевреји су сакупили оно што се сада назива арамејским таргумима, то јест слободним парафразама Светог писма. Премда то нису тачни преводи, они откривају како су Јевреји разумели одређене стихове и помажу преводиоцима да одреде значење неких тежих одломака. На пример, у Јову 38:7 се за ’синове Божје‘ каже да су „групе анђела“. Такође, таргуми указују да се на хебрејском језику у Постанку 10:9 при описивању Неврода користио предлог с негативним призвуком који се може пренети као „против“ или изразом ’противити се‘ уместо неутралног значења које се преноси предлогом „пред“. Ти слободни преводи коришћени су уз библијски текст али никада као замена за саму Библију.

[Слика]

ИСЕЧАК ИЗ ВАЛТОНОВОГ ИЗДАЊА “BIBLIA POLYGLOTTA” ОБЈАВЉЕНОГ 1657, ЈОВ 38:1-15

Хебрејски текст Библије (с латинским интерлинеарним преводом)

Одговарајући текст арамејског таргума

[Слика на 19. страни]

ИСЕЧАК ИЗ ПРЕВОДА “THE KINGDOM INTERLINEAR TRANSLATION OF THE GREEK SCRIPTURES”, ЕФЕШАНИМА 4:14

У левој колони приказан је превод реч за реч. У десној колони налази се превод који преноси исправан смисао изворног текста

[Извор слике на 18. страни]

Позадина: Shrine of the Book, Israel Museum, Jerusalem