Utešimo osobe koje imaju neizlečivu bolest

„Kada sam saznala da mama ima neizlečivu bolest, jednostavno nisam mogla da poverujem. Bila sam u šoku i nisam mogla da se pomirim s tim da će moja voljena majka umreti“ (Grejs iz Kanade)

KADA doktori utvrde da neka osoba ima neizlečivu bolest, tada su i porodica i prijatelji duboko potreseni i možda ne znaju kako da reaguju. Neki se pitaju da li oboleloj osobi treba reći istinu o njenom zdravstvenom stanju. Drugi se boje da neće moći da se suoče s tim da gledaju kako osoba koju vole pati i možda gubi svoje dostojanstvo usled posledica te bolesti. Mnoge plaši pomisao da neće znati šta da kažu ili urade tokom bolesnikovih poslednjih sati života.

Kako biste mogli reagovati na tako lošu vest? Takođe, kako možete biti „pravi prijatelj“ i pružiti utehu i podršku tokom tog teškog perioda? (Poslovice 17:17).

Prirodna reakcija

Sasvim je normalno da je osoba potresena kada joj neko drag oboli od teške bolesti. Čak se i doktori, uprkos tome što se svakodnevno susreću sa smrću, često osećaju uznemireno — čak nemoćno — kada treba da udovolje fizičkim i emocionalnim potrebama osoba koje boluju od neizlečive bolesti.

Možda je i vama teško da kontrolišete svoja osećanja kada vidite kako vama draga osoba pati. Oza, jedna žena iz Brazila čija sestra boluje od neizlečive bolesti, kaže: „Izuzetno je bolno gledati kako osoba koju jako volite podnosi neprestane bolove.“ Videvši kako je njegovu sestru pogodila guba, verni čovek Mojsije  zavapio je: „O Bože, molim te! Isceli je, molim te!“ (Brojevi 12:12, 13).

Zato što smo stvoreni po slici našeg saosećajnog Boga, Jehove, za nas je veoma potresno kada gledamo teško stanje u kom se nalaze naši voljeni koji su oboleli (Postanak 1:27; Isaija 63:9). Šta Jehova oseća u vezi s ljudskom patnjom? Pogledajmo kako je Isus reagovao. On je savršeno odražavao ličnost svog Oca (Jovan 14:9). Kada je video bolesne, on se sažalio na njih (Matej 20:29-34; Marko 1:40, 41). Kao što je razmotreno u prethodnom članku u ovom izdanju, kada je Isusov prijatelj Lazar umro i kada je Isus video kako je Lazareva smrt uticala na njegovu porodicu i prijatelje, bio je potresen i ’zaplakao je‘ (Jovan 11:32-35). U stvari, Biblija opisuje smrt kao neprijatelja i obećava da uskoro ni bolesti ni smrti više neće biti (1. Korinćanima 15:26; Otkrivenje 21:3, 4).

Sasvim je razumljivo što možda osećate potrebu da okrivite nekoga — bilo koga — zbog bolnog saznanja da je vaša voljena osoba u tako teškom stanju. Međutim, doktorka Marta Ortiz koja je radila studiju o nezi pacijenata koji umiru od neizlečive bolesti, savetuje: „Izbegavajte da za bolesnikovo stanje okrivljujete druge — tim doktora, medicinske sestre ili sebe. To će samo još više zategnuti odnose i skrenuće pažnju s onoga što treba da bude važnije od svega ostalog, a to su potrebe pacijenta koji umire.“ Šta praktično možete da učinite kako biste pomogli vašim voljenima da se pomire sa svojom bolešću i sve bližom smrću?

Gledajte na osobu, ne na bolest

Prvi korak je da gledate iza iscrpljenosti ili fizičkih promena koje su posledica bolesti i obratite pažnju na osobu. Kako to možete činiti? Sara, jedna medicinska sestra, kaže: „Ja izdvajam vreme kako bih pogledala fotografije pacijenta kada je bio u punoj snazi. Pažljivo slušam  dok mi priča o nekim događajima iz svoje prošlosti. To mi pomaže da zadržim na umu stvari iz života i prošlosti osobe, umesto da se koncentrišem na njeno trenutno stanje.“

An-Katrin, koja je takođe medicinska sestra, objašnjava šta joj pomaže da gleda iza fizičkih promena pacijenta. „Osobu gledam u oči“, kaže ona, „i koncentrišem se na ono što ja mogu učiniti da bih poboljšala njeno stanje.“ U knjizi koja govori o potrebama takvih pacijenata stoji: „Obično se osećamo strašno neprijatno kada gledamo dragu osobu koju su bolest ili neka nesreća fizički naružile. U tim situacijama, najbolje je da osobu gledamo direktno u oči i videćemo da je to ista osoba, bez obzira na bolest“ (The Needs of the Dying — A Guide for Bringing Hope, Comfort, and Love to Life’s Final Chapter).

Sasvim sigurno, takav pristup od nas zahteva da imamo samokontrolu i odlučnost. Žorž, jedan hrišćanski starešina koji redovno posećuje takve bolesnike, ovako to sažima: „Ljubav prema osobi mora biti jača od bolesti.“ Ukoliko svoju pažnju usmerimo na osobu, a ne na bolest, to će biti dobro i za nju i za nas. Ivon, koja je brinula o deci oboleloj od raka, kaže: „Kada shvatite da možete pomoći pacijentima da sačuvaju svoje dostojanstvo, to vam pomaže da se suočite s njihovim fizičkim propadanjem.“

Budite spremni da slušate

Ljudi se mogu ustezati da kontaktiraju s nekim ko je na samrti čak iako je to neko koga izuzetno vole. Zašto je to tako? Oni se boje da neće znati šta da kažu. Ipak, An-Katrin, koja je nedavno negovala prijateljicu obolelu od neizlečive bolesti ističe da i ćutanje ima svoje mesto. Ona kaže: „Utehu ne pružamo samo rečima već i našim ponašanjem. Kada primaknemo stolicu i sednemo pored njih, kada se približimo i pružimo im ruku, kada se ne ustežemo da zaplačemo u trenutku kada nam govore kako se osećaju — svim tim pokazujemo da nam je stalo do njih.“

Vašim voljenima verovatno je potrebno da izraze ono što osećaju — da razgovaraju iskreno i otvoreno. Ipak, obolela osoba je često svesna da je njenim voljenima nelagodno i da izbegavaju razgovor o ozbiljnim ličnim stvarima. Dobronamerni prijatelji i rođaci mogu takođe izbegavati da razgovaraju o nečemu što se tiče bolesnika, čak mogu kriti neke važne medicinske informacije. Kakve su posledice kada se od bolesnika kriju takve informacije? Jedna doktorka koja radi s takvim pacijentima kaže da onima koji nastoje da sakriju istinu od bolesne osobe to „oduzima snagu koja je potrebna za nešto mnogo značajnije, naime za razgovor s bolesnikom o njegovom stanju i pomaganje da se suoči sa svojom bolešću“. Stoga, ukoliko bolesna osoba to želi, treba joj dopustiti da govori otvoreno o svom stanju ili o mogućoj smrti.

Kada su bile suočene sa smrću, Božje sluge iz prošlosti se nisu ustezale da izraze svoja strahovanja Jehovi Bogu. Jedan primer je 39-godišnji kralj Jezekija koji je saznavši da će umreti svoju teskobu izrazio u molitvi (Isaija 38:9-12, 18-20). Slično tome, osobama koje pate od neke neizlečive bolesti treba dopustiti da izraze svoju tugu kada vide da se njihovom životu bliži kraj. Možda su razočarane jer im se neće ostvariti neke želje, kao što su putovanja, zasnivanje porodice, gledanje unučića kako odrastaju ili služenje Bogu u još većoj meri. Možda strahuju da će se prijatelji i članovi porodice udaljiti od njih zato što se plaše da neće znati šta treba reći ili uraditi (Jov 19:16-18). Takođe se plaše bola, gubitka kontrole nad telesnim funkcijama ili toga da će umreti u samoći.

 An-Katrin kaže: „Važno je da dopustite bolesniku da se izrazi, a da ga u tome ne prekidate, osuđujete ili pak umanjujete njegova strahovanja. To je najbolji način da saznate kako se on zapravo oseća i da razumete šta želi, čega se boji i šta očekuje.“

Razumeti osnovne potrebe bolesnika

Teško stanje u kome se nalazi obolela osoba, a koje je možda pogoršano nekim agresivnim medicinskim tretmanom i propratnim posledicama takvog tretmana, može vas toliko uznemiriti da zaboravite na osnovnu potrebu bolesnika. To je potreba da osoba donese ličnu odluku.

U nekim kulturama, porodica može pokušati da zaštiti bolesnu osobu time što krije pravu istinu o njenom stanju, čak do te mere da joj oduzima pravo da sama donese odluku što se tiče izbora lečenja. U drugim kulturama, može se pojaviti drugi problem. Na primer, Žeri, jedan medicinski tehničar, kaže: „Osobe koje posećuju bolesnika ponekad imaju običaj da stojeći pored njegovog kreveta pričaju o njemu kao da on više nije tu.“ I u jednom i u drugom slučaju, takvi postupci lišavaju bolesnika njegovog dostojanstva.

Nada je još jedna osnovna potreba. U zemljama gde je dostupna kvalitetna zdravstvena nega, nada je često usko povezana s pronalaženjem delotvornih metoda lečenja. Mišel je pomagala svojoj majci kojoj se rak pojavljivao tri puta. Ona objašnjava: „Ukoliko majka želi da pokuša neku novu terapiju ili da razgovara s nekim drugim specijalistom, tada joj pomažem da dođe do više informacija. Shvatila sam da s jedne strane moram biti realna, ali u isto vreme pozitivna kada s njom razgovaram.“

Šta ukoliko ne postoji nada da će se pronaći lek? Ne zaboravite da takvi bolesnici osećaju potrebu da otvoreno govore o smrti. Žorž, ranije citirani hrišćanski starešina, kaže: „Veoma je važno ne skrivati od njih blizinu smrti. To omogućava osobi da učini neke praktične korake i da se pripremi za svoju smrt.“ Takva priprema daje bolesniku priliku da završi ono što želi i ublažava njegovu zabrinutost da će možda biti teret za druge.

Naravno, normalno je da vam je teško da razgovarate o tome. Međutim, takvi otvoreni razgovori pružaju vam jedinstvenu priliku da iskreno izrazite svoja najdublja osećanja. Osoba na samrti možda želi da izgladi neke ranije nesuglasice, da izrazi svoje kajanje ili da traži oproštaj. Takvi razgovori vas mogu više nego ikada ranije zbližiti s osobom koja umire.

Pružiti im utehu do samog kraja

Kako možete utešiti osobu čiji se život bliži kraju? Ranije citirana doktorka Ortiz, kaže: „Dozvolite bolesniku da izrazi svoje poslednje želje. Pažljivo slušajte. Ukoliko možete, potrudite se da mu ispunite te želje. Ako to nije moguće, budite iskreni i recite mu to.“

Više nego ikada ranije, osoba koja je na samrti može osećati potrebu da ostane u kontaktu s onima koji su joj najvažniji u životu. Žorž kaže: „Pomozite bolesniku da održava kontakt s voljenima, čak iako su ti razgovori kratki zato što on nema puno snage.“ Iako su ti razgovori samo preko telefona, oni omogućuju da se i jedna i druga strana ohrabre i takođe da se zajedno mole. Kristina, jedna žena iz Kanade koja je zaredom izgubila tri voljene osobe, kaže: „Kako se približavaju kraju svog života, to više zavise od molitvi suhrišćana.“

Da li treba da se plašite toga da plačete pred voljenom osobom? Nikako. Ako plačete pred njom, vi joj u stvari pružate priliku da bude utešitelj. U knjizi koja govori o potrebama takvih bolesnika zapaža se: „Može biti zaista dirljivo iskustvo da vas osoba koja umire teši, a to u isto vreme može biti veoma značajno za nju“ (The Needs of the Dying). Tešeći druge, osoba kojoj je pružano toliko brige sada može da se ponovo pronađe u ulozi brižnog prijatelja, oca ili majke.

 Razumljivo je da vas neke okolnosti mogu sprečiti da budete uz vaše voljene tokom njihovih poslednjih trenutaka. Međutim, ako ste u mogućnosti da budete uz njih u bolnici ili u njihovom domu, držite ih za ruku sve do samog kraja. Ovi poslednji trenuci vam omogućuju da pokažete osećanja koja ste retko izražavali. Nemojte dozvoliti da vas to što osoba ne može da reaguje spreči da se oprostite od nje i da joj kažete da je volite i da se nadate da ćete je ponovo videti kada uskrsne (Jov 14:14, 15; Dela apostolska 24:15).

Ako uradite sve što možete u ovim poslednjim trenucima, verovatno vas kasnije neće mučiti krivica. U stvari, ti trenuci kada su emocije najjače mogu vam kasnije biti izvor utehe. Na osnovu svega ovoga, pokazaćete da ste zaista pravi prijatelj „u nevolji“ (Poslovice 17:17).

[Istaknuti tekst na 27. strani]

To što se koncentrišemo na voljenu osobu, a ne na njenu bolest, dobro je i za nju i za nas

[Okvir/Slika na 29. strani]

Kako poštovati pacijentovo dostojanstvo

U mnogim zemljama, ulažu se napori da se prizna pravo pacijenta koji boluje od neizlečive bolesti da svoj život završi u miru i dostojanstveno. U tom pravcu od velike je pomoći sastaviti dokument s pacijentovim željama. Na taj način se pokazuje poštovanje prema pacijentovim pravima i pruža mu se mogućnost da umre kod kuće ili u nekoj medicinskoj ustanovi.

Dokument s pacijentovim željama može pomoći da se:

• Poboljša komunikacija s lekarima i rođacima

• Porodica rastereti donošenja važnih odluka što se tiče pacijentovog lečenja

• Ograniči mogućnost primene neželjenih, nepotrebnih, agresivnih i skupih metoda lečenja

Takav dokument treba da sadrži barem sledeće informacije:

• Ime osobe koja će biti vaš punomoćnik što se tiče odluka u vezi s lečenjem

• Izvesne metode lečenja koje biste prihvatili ili odbili ukoliko se vaše zdravstveno stanje ne može poboljšati

• Ukoliko je moguće, ime lekara upoznatog s vašim izborom lečenja

[Slika na 26. strani]

Koncentrišimo se na život i prošlost osobe, a ne na njeno trenutno stanje