Pitanja čitalaca

Da li su prirodne katastrofe kazna od Boga?

Bog ne koristi prirodne katastrofe da bi kaznio nedužne ljude. On to nikada nije činio niti će to činiti u budućnosti. Zašto tako kažemo? Zato što Biblija u 1. Jovanovoj 4:8 kaže: „Bog je ljubav.“

Bog sve radi iz ljubavi. Ljubav ne navodi osobu da nanosi patnju nedužnima, jer Biblija kaže da „ljubav ne čini zlo bližnjem“ (Rimljanima 13:10). U biblijskoj knjizi o Jovu stoji: „Zaista, Bog ne čini zlo, Svemoćni ne izvrće pravdu“ (Jov 34:12).

Istina, Biblija je prorekla da će se u našim danima dešavati katastrofe kao što su ’snažni zemljotresi‘ (Luka 21:11). Međutim, Jehovu ne možemo smatrati odgovornim za ta razaranja, kao što ni meteorologa ne možemo kriviti za štetu koju je iza sebe ostavio tajfun, koji je on prognozirao. Ali ako Bog ne stoji iza prirodnih katastrofa koje ljudima nanose patnju, šta ih onda prouzrokuje?

Biblija otkriva da je ’ceo svet u vlasti Zloga‘, Satane Đavola (1. Jovanova 5:19). On je ubica ljudi od svoje pobune, u vreme kada je čovečanstvo bilo stvoreno, pa sve do danas (Jovan 8:44). Za njega je ljudski život jeftin i beznačajan. Pošto ga vode sebične žudnje, nije nikakvo čudo što je stvorio svetski poredak u kom cveta sebičnost. Taj današnji svetski poredak je primorao mnoge nedužne ljude da žive u mestima gde im je život u opasnosti, bilo od prirodnih katastrofa bilo od onih koje sam čovek izaziva (Efešanima 2:2; 1. Jovanova 2:16). Zato pohlepne osobe moraju snositi odgovornost za neke od katastrofa koje ljudi dožive (Propovednik 8:9). Kako to?

Za neočekivano veliki broj katastrofa su barem delimično odgovorni ljudi. Osvrnimo se, na primer, na nevolju stanovnika Nju Orleansa, grada koji je bio poplavljen nakon što ga je pogodio uragan. Ili na nesreću koja se dogodila u Venecueli, kada je blato koje je klizilo s planina uništilo kuće u priobalnom području te zemlje. U tim i drugim slučajevima, prirodne pojave poput vetra i kiše dovele su do katastrofe, uveliko zbog čovekovog nepoznavanja životne sredine, gradnje nekvalitetnim materijalima, lošeg planiranja, neobaziranja na upozorenja i administrativnih grešaka vlasti.

Osmotrimo sada jednu nesreću iz biblijskih vremena. U Isusovim danima, iznenadno rušenje jedne kule odnelo je 18 života (Luka 13:4). Moguće je da su za ovu nesreću bili odgovorni ljudi ili da se desila zbog ’vremena nevolje i nepredviđenih događaja‘ ili je bilo uključeno i jedno i drugo — ali sigurno nije bila posledica Božje osude (Propovednik 9:11).

Da li je Bog ikada prouzrokovao nesreće? Jeste, ali su one za razliku od prirodnih katastrofa ili katastrofa koje izaziva čovek, pogađale određene ljude, imale su svoju svrhu i bile su izuzetno retke. Dva takva primera su opšti Potop u danima patrijarha Noja i uništenje gradova Sodoma i Gomore u Lotovim danima (Postanak 6:7-9, 13; 18:20-32; 19:24). Tokom tih Božjih osuda bili su uništeni nepopravljivo zli ljudi, ali su bile sačuvane osobe pravedne u Božjim očima.

Zapravo, Jehova Bog poseduje sredstva, ima želju i moć da okonča svu patnju i pruži olakšanje od posledica prirodnih katastrofa. U vezi s Kraljem kog je Bog postavio, Isusom Hristom, u Psalmu 72:12 je prorečeno: „On [će] izbaviti ubogoga koji u pomoć zove, nevoljnika i svakog ko pomoćnika nema.“