Изабране мисли из посланица Галатима, Ефешанима, Филипљанима и Колошанима
Јеховина Реч је жива
Изабране мисли из посланица Галатима, Ефешанима, Филипљанима и Колошанима
ЧУВШИ да су јудаисти одвукли неке хришћане од истине, апостол Павле пише снажну посланицу „скупштинама у Галатији“ (Гал. 1:2). У овој посланици, написаној негде између 50. и 52. н. е., налазе се директни савети и снажан подстрек.
Око десет година касније, док је у Риму био „затвореник због Христа Исуса“, Павле пише скупштинама у Ефесу, Филипима и Колосима, пружајући им мудре савете и охрабрење (Еф. 3:1). И нама ће данас користити ако обратимо пажњу на оно што стоји у посланицама Галатима, Ефешанима, Филипљанима и Колошанима (Јевр. 4:12).
КАКО НЕКО БИВА ’ПРОГЛАШЕН ПРАВЕДНИМ‘?
Пошто јудаисти лукаво траже прилику да наруше Павлов ауторитет, он брани своје апостолство спомињући одређене детаље из свог живота (Гал. 1:11–2:14). Побијајући њихова лажна учења, Павле истиче: „Човек [се] не проглашава праведним због вршења дела прописаних законом, него због вере у Христа Исуса“ (Гал. 2:16).
Христ је ’купио и ослободио оне који су под законом‘ како би уживали у хришћанској слободи, каже Павле. Затим опомиње Галате: „Будите непоколебљиви и не дајте се опет упрегнути у јарам ропства“ (Гал. 4:4, 5; 5:1).
Одговори на библијска питања:
3:16-18, 28, 29 — Да ли је Аврахамски савез још увек на снази? Јесте. Савез Закона није заменио савез са Аврахамом, већ га је само допунио. Зато је Аврахамски савез остао пуноважан и након што је Закон ’укинут‘ (Еф. 2:15). Његова обећања су пренета на Аврахамово право ’потомство‘ — првенствено на Исуса Христа, а такође и на оне који су „Христови“.
6:2 — Шта је „Христов закон“? Он обухвата све чему је Исус поучавао и све што је заповедио. Посебно важан део тог закона јесте заповест да ’волимо један другога‘ (Јов. 13:34).
6:8 — Како можемо ’сејати у дух‘? То чинимо ако живимо на начин који допушта светом духу да слободно делује на нас. Сејање у дух такође значи да целим срцем учествујемо у активностима које су повезане с деловањем светог духа.
Поука за нас:
1:6-9. Хришћанске старешине треба брзо да делују када се појаве проблеми у скупштини. Користећи здраву логику заједно са Светим писмом, они брзо могу оповргнути погрешна гледишта.
2:20. Откупнина је дар који је Бог лично дао свакоме од нас. Треба да научимо да је посматрамо на такав начин (Јов. 3:16).
5:7-9. Лоше друштво нас може ’спречити да се покоравамо истини‘. Зато треба да се клонимо таквог друштва.
6:1, 2, 5. Они који су духовни могу нам помоћи да носимо наше бреме, на пример неку невољу или тешку ситуацију у којој смо се нашли зато што смо ненамерно погрешили. Међутим, терет хришћанских одговорности морамо носити сами.
„ДА СЕ СВЕ ПОНОВО САСТАВИ У ХРИСТУ“
Истичући хришћанско јединство као главну тему посланице Ефешанима, Павле каже да треба све да се „уреди кад се наврши време, наиме да се све поново састави у Христу — оно што је на небесима и оно што је на земљи“. Христ је дао „људе на дар“ како бисмо сви ’постигли јединство у вери‘ (Еф. 1:10; 4:8, 13).
Да би исказали част Богу и допринели јединству, хришћани треба да ’обуку нову личност‘ и да ’буду подложни једни другима у страху пред Христом‘. Такође треба да се ’одупру Ђаволовим сплеткама‘ тако што ће обући сву духовну ратну опрему (Еф 4:24; 5:21; 6:11).
Одговори на библијска питања:
1:4-7 — Како су помазани хришћани изабрани давно пре свог рођења? Они нису изабрани као појединци, већ је унапред одређено постојање једне такве групе. То се одиграло пре него што су се родили први грешни људи. Пророчанство записано у Постанку 3:15, изречено пре него што је зачет иједан грешан човек, обухвата Божју намеру да ће неки Христови следбеници владати с њим на небу (Гал. 3:16, 29).
2:2 — У ком смислу је дух света попут ваздуха и у чему се огледа његова власт? „Дух света“ — дух независности и непослушности — шири се свуда попут ваздуха који удишемо (1. Кор. 2:12). Његова власт и моћ огледају се у томе што је његов утицај обухватан, снажан и непопустљив.
2:6 — Како помазани хришћани могу бити „на небесима“ док су још увек на земљи? Израз „на небесима“ не односи се на њихово обећано небеско наслеђе, већ указује на узвишен положај пред Богом који имају зато што су „запечаћени обећаним светим духом“ (Еф. 1:13, 14).
Поука за нас:
4:8, 11-15. Исус Христ је ’одвео заробљенике‘, то јест избавио је људе из Сатанине власти како би их користио као дарове на изградњу хришћанске скупштине. Ми можемо ’у свему љубављу узрасти до зрелости да будемо попут Христа‘ тако што ћемо бити послушни и подложни онима који предводе међу нама и поступати у складу са свим што се одлучује и организује у скупштини (Јев 13:7, 17).
5:22-24, 33. Поред тога што је подложна мужу, жена треба и да га поштује. Она то чини тако што има ’миран и благ дух‘ и настоји да му укаже част говорећи добро о њему и радећи на томе да његове одлуке буду успешне (1. Петр. 3:3, 4; Титу 2:3-5).
5:25, 28, 29. Као што „храни“ своје тело, муж треба добро да брине о својој жени у физичком, емоционалном и духовном погледу. Такође треба да је „негује“ тако што проводи с њом довољно времена и нежан је у говору и поступцима.
6:10-13. Да бисмо се одупрли демонским силама, треба свесрдно да се трудимо да обучемо Божју духовну ратну опрему.
„НАСТАВИМО ДА ХОДИМО ИСТИМ УХОДАНИМ КОРАКОМ“
Павлова посланица Филипљанима одише љубављу. Он каже: „Молим се за то да ваша љубав све више и више расте у добром познавању и потпуном схватању Божје воље.“ Да би избегли замку самоуверености, подстиче их: „Радите на свом спасењу са страхом и дрхтањем“ (Фил. 1:9; 2:12).
Павле храбри оне који су зрели да теже „ка циљу, ка награди небеског Божјег позива посредством Христа Исуса“. Затим каже: „Колико год да смо већ напредовали, наставимо да ходимо истим уходаним кораком“ (Фил. 3:14-16).
Одговори на библијска питања:
1:23 — На шта Павле мисли када каже да га притиска „то двоје“ и какво „ослобођење“ жели? Због околности у којима се налазио, Павле је био под притиском пошто су пред њим стајала два различита исхода — живот и смрт (Фил. 1:21). Премда није навео шта би од тога изабрао, он каже да жели ’ослобођење и да буде с Христом‘ (Фил. 3:20, 21; 1. Сол. 4:16). Ослобођење у време Христове присутности значило би да ће добити награду коју му је Јехова припремио (Мат. 24:3).
2:12, 13 — На који начин Бог проузрокује ’да желимо и да поступамо‘? Јеховин свети дух може подстаћи у нашем срцу и мислима жељу да дамо најбоље од себе у служби. Дакле, нисмо остављени без помоћи док ’радимо на свом спасењу‘.
Поука за нас:
1:3-5. Премда су били материјално сиромашни, Филипљани су добар пример у показивању великодушности (2. Кор. 8:1-6).
2:5-11. Као што показује Исусов пример, понизност није знак слабости, већ моралне снаге. Штавише, Јехова узвисује понизне (Посл. 22:4).
3:13. У „оно што је иза“ може спадати уносна каријера, осећај сигурности због припадања богатој породици или чак и озбиљни греси из прошлости за које смо се покајали и од којих смо „опрани“ (1. Кор. 6:11). Све то треба да заборавимо тако што се више не осврћемо на то, већ се ’трудимо да досегнемо оно што је испред нас‘.
„УТВРЂУЈТЕ СЕ У ВЕРИ“
У посланици Колошанима, Павле разоткрива погрешна гледишта лажних учитеља. Спасење не зависи од држања закона, већ од тога да ’останемо у вери‘. Павле храбри Колошане да ’живе у јединству с Христом укорењени у њему, да се изграђују у њему и утврђују у вери‘. Како ће то утицати на њих? (Кол. 1:23; 2:6, 7).
„Изнад свега“, каже Павле, „обуците се у љубав, јер вас она савршено повезује. И нека Христов мир влада у вашем срцу.“ Затим додаје: „Што год радите, чините то целом душом као Јехови, а не као људима.“ Такође их саветује: „Мудро се понашајте према онима који су ван скупштине“ (Кол. 3:14, 15, 23; 4:5).
Одговори на библијска питања:
2:8 — Шта су ’начела овог света‘ на која Павле упозорава? То су основни елементи Сатаниног света који га сачињавају, управљају њиме и покрећу га (1. Јов. 2:16). У њих спадају филозофија, материјализам и крива религија.
4:16 — Зашто посланица Лаодичанима није део Библије? Можда због тога што се у њој не налазе информације које су нам данас потребне или зато што се понављају мисли из посланица које јесу део Библије.
Поука за нас:
1:2, 20. Откупнина, која је израз Божје незаслужене доброте, може очистити нашу савест од осећаја кривице и пружити нам унутрашњи мир.
2:18, 23. ’Лажна понизност‘ је привидна понизност с циљем да се остави утисак на друге, можда одрицањем од материјалних ствари или строгошћу према телу. Она открива да је особа ’поносна на своје телесно размишљање‘.