Oduprimo se ’duhu sveta‘
Oduprimo se ’duhu sveta‘
„Mi nismo primili duh sveta, nego duh koji je od Boga“ (1. KOR. 2:12)
1, 2. (a) Zašto su se nekada u rudnicima u Velikoj Britaniji držali kanarinci? (b) S kojom opasnošću se suočavaju hrišćani?
U VELIKOJ BRITANIJI je 1911. donet jedan zakon s ciljem da se sačuva život rudara. Svaki rudnik je morao imati dva kanarinca. Zašto? Zato što bi ih spasioci nosili sa sobom kad bi silazili u okna u kojima je došlo do požara. Ove majušne ptice su osetljive na otrovne gasove, kao što je ugljen-monoksid. Ukoliko bi vazduh bio zatrovan, ptice bi se uznemirile, pa čak i uginule. Ti prvi znaci upozorenja bili su od presudne važnosti. Ugljen-monoksid je gas bez boje i mirisa koji sprečava crvena krvna zrnca da prenose kiseonik u organizmu, što dovodi do smrti. Ukoliko ne bi bili upozoreni na opasnost, spasioci bi izgubili svest i zatim umrli, čak i ne znajući da su se otrovali.
2 Hrišćani se na neki način nalaze u sličnoj situaciji kao ti rudari. Zašto se to može reći? Kada je Isus zapovedio svojim učenicima da propovedaju dobru vest širom sveta znao je da ih šalje u opasnu sredinu kojom vladaju Satana i duh sveta (Mat. 10:16; 1. Jov. 5:19). Isus se toliko brinuo za svoje učenike da se u noći pre nego što je umro molio svom Ocu: „Ne molim te da ih uzmeš sa sveta, nego da ih sačuvaš od Zloga“ (Jov. 17:15).
3, 4. Na šta je Isus upozorio svoje učenike i zašto treba da obratimo pažnju na to?
3 Isus je upozorio svoje sledbenike na opasnost koja bi mogla voditi do duhovne pospanosti i smrti. Ono što je rekao ima posebno značenje za nas jer živimo u vreme svršetka ovog poretka. On je svoje učenike podstakao: „Budite budni... da biste uspeli umaći svemu ovome što treba da se dogodi, i stati pred Sina čovečjeg“ (Luka 21:34-36). Ali Isus je takođe obećao da će im njegov Otac dati svetog duha kako bi se setili onoga što su naučili i kako bi ostali budni i jaki (Jov. 14:26).
4 Da li je i nama na raspolaganju taj isti sveti duh? Ako jeste, šta moramo raditi da bismo ga dobili? Šta je duh sveta i kako on deluje? Takođe, kako mu se možemo odupreti? (Pročitati 1. Korinćanima 2:12.)
Sveti duh ili duh sveta
5, 6. Šta sveti duh može učiniti za nas i šta moramo raditi da bismo ga dobili?
5 Sveti duh se i danas može dobiti. On nas može ojačati da činimo ono što je ispravno i dati nam snagu u službi za Jehovu (Rimlj. 12:11; Fil. 4:13). Takođe nam može pomoći da razvijemo dobre osobine kao što su ljubav, ljubaznost i dobrota, koje predstavljaju „plod duha“ (Gal. 5:22, 23). Međutim, Jehova Bog ne nameće svoj sveti duh onima koji ne žele da ga dobiju.
6 Zato bi bilo dobro da se pitamo: ’Šta mogu raditi da bih dobio sveti duh?‘ Biblija pokazuje da ima mnogo toga što možemo uraditi. Jedan od važnih koraka je sasvim jednostavan — molimo se Bogu za sveti duh. (Pročitati Luku 11:13.) Još jedan važan korak jeste da proučavamo Božju Reč koja je nadahnuta svetim duhom i da primenjujemo njene savete (2. Tim. 3:16). Naravno, neće svi koji samo čitaju Bibliju dobiti Božji duh. Ali kada hrišćanin kojem je stalo do Božjeg priznanja proučava Božju Reč, on upija misli i osećanja koji se nalaze u nadahnutoj Reči. Pored toga, važno je da prihvatimo činjenicu da je Jehova postavio Isusa kao svog predstavnika i kao onoga preko koga daje svoj duh (Kol. 2:6). Zato treba da oponašamo Isusov primer i da živimo u skladu s njegovim učenjima (1. Petr. 2:21). Što se više trudimo da budemo poput Hrista, to ćemo više svetog duha dobiti.
7. Kako duh sveta utiče na ljude?
7 Nasuprot tome, duh sveta podstiče ljude da odražavaju Satanine osobine. (Pročitati Efešanima 2:1-3.) Taj duh deluje na mnoge načine. Kao što se vidi svuda oko nas, on navodi ljude da se bune protiv Boga. Stavlja naglasak na ’želje tela i želje očiju i isticanje svog imetka‘ (1. Jov. 2:16). Iz toga proizlaze dela tela, kao što su blud, idolopoklonstvo, spiritizam, ljubomora, izlivi gneva i opijanje (Gal. 5:19-21). Taj duh takođe podstiče na vođenje otpadničkih razgovora koji skrnave ono što je sveto (2. Tim. 2:14-18). Neminovno je da što čovek više dozvoljava da na njega utiče duh sveta, to će biti sličniji Satani.
8. Šta svako mora izabrati?
8 Ne možemo živeti pod staklenim zvonom. Svako mora izabrati šta će ga u životu voditi — sveti duh ili duh sveta. Oni koji su sada pod uticajem duha sveta mogu se osloboditi toga i dozvoliti da ih sveti duh vodi u životu. Međutim, može se dogoditi i suprotno. Oni koji su izvesno vreme bili vođeni svetim duhom mogu se uhvatiti u zamku duha sveta (Fil. 3:18, 19). Osmotrimo kako se možemo odupreti duhu sveta.
Prepoznajmo prve znake upozorenja
9-11. Koji su neki znaci upozorenja koji pokazuju da smo možda potpali pod uticaj duha sveta?
9 Britanski rudari koje smo na početku spomenuli koristili su kanarince da bi na vreme bili upozoreni na prisustvo otrovnog gasa u vazduhu. Ukoliko bi rudar video da se ptica srušila, znao bi da mora brzo reagovati kako bi ostao živ. Ako to primenimo na naš hrišćanski život, šta bi mogli biti prvi znaci upozorenja koji pokazuju da se nalazimo pod uticajem duha sveta?
10 Kada smo upoznali istinu koja se nalazi u Božjoj Reči i predali život Jehovi, verovatno smo s velikim oduševljenjem čitali Bibliju. Verovatno smo se usrdno i često molili. Rado smo dolazili na skupštinske sastanke, smatrajući svaki od njih duhovnim osveženjem poput jedne oaze u pustinji. Sve to nam je pomoglo da se oslobodimo duha sveta i da ostanemo van njegovog domašaja.
11 Da li se i dalje trudimo da svakog dana čitamo Bibliju? (Ps. 1:2). Da li se često i gorljivo molimo? Da li volimo skupštinske sastanke i da li to pokazujemo tako što smo na svim sastancima svake sedmice? (Ps. 84:10). Ili smo izgubili neke od ovih dobrih navika? Možda stvarno imamo mnogo obaveza koje nam oduzimaju vreme i snagu, i nije nam lako da sačuvamo dobre navike što se tiče naše službe Bogu. Ali ako smo neke od tih dobrih navika s vremenom počeli da gubimo, da li je to možda zato što smo potpali pod uticaj duha sveta? Da li ćemo se onda istinski potruditi da vratimo te dobre navike koje smo nekada imali?
Ne budimo opterećeni jelom i pićem
12. Na šta je Isus upozorio svoje učenike i zašto?
12 Šta još možemo uraditi kako bismo se oduprli duhu sveta? Kada je Isus savetovao svoje učenike da ’budu budni‘, zapravo ih je upozorio na neke konkretne opasnosti. „Pazite na sebe“, rekao je Isus, „da vam srce ne bude zaokupljeno prekomernim jelom i opijanjem i životnim brigama, i da vas taj dan ne zatekne i iznenadi kao zamka“ (Luka 21:34, 35).
13, 14. Koja bi pitanja o jelu i piću bilo na mestu da postavimo sebi?
13 Razmislimo malo o tom upozorenju. Da li je Isus osudio uživanje u jelu i piću? Nije! On je dobro znao šta je Solomon rekao: „Saznao sam da za njih [ljude] nema ništa bolje nego da se raduju i da čine dobro za života svoga, i da svaki čovek jede i pije i uživa u dobru od sveg truda svoga. To je dar od Boga“ (Prop. 3:12, 13). Međutim, Isus je znao da duh sveta navodi ljude da izgube samosavladavanje u tome.
14 Kako možemo proveriti da li nas je duh sveta zatrovao što se tiče preteranog konzumiranja hrane i pića? Mogli bismo da se pitamo: ’Kako reagujem kada u Bibliji ili našim publikacijama pročitam savet o proždrljivosti? Da li lako odbacujem taj savet kao nevažan ili previše krut i možda nalazim izgovore ili opravdanje za svoje ponašanje? * Kako gledam na savet o umerenoj upotrebi alkohola, ako ga uopšte i konzumiram, i o tome da ne bismo smeli da se opijamo? Da li umanjujem ozbiljnost takvog saveta, smatrajući da se iz nekog razloga ne odnosi na mene? Ukoliko drugi pokažu da su zabrinuti zbog toga koliko pijem, da li se branim ili ljutim? Da li podstičem druge da ne uzimaju ozbiljno biblijski savet u vezi sa ovim?‘ Kakav stav neko ima o ovakvim pitanjima pokazuje da li je potpao pod uticaj duha sveta. (Uporediti sa Rimljanima 13:11-14.)
Nemojmo dozvoliti da nas brige uguše
15. Na koju ljudsku sklonost je Isus upozorio?
15 Da bismo se oduprli duhu sveta, važno je i da svoje brige držimo pod kontrolom. Isus je znao da smo kao nesavršeni ljudi skloni tome da se sekiramo oko svojih svakodnevnih potreba. On je s ljubavlju rekao svojim učenicima: „Ne brinite se“ (Mat. 6:25). Sasvim je razumljivo što se brinemo oko važnih stvari, na primer kako da ugodimo Bogu, kako da ispunimo hrišćanske odgovornosti i kako da podmirimo potrebe svoje porodice (1. Kor. 7:32-34). Šta stoga možemo naučiti iz Isusovog upozorenja?
16. Kako duh sveta utiče na mnoge ljude?
16 Pod uticajem duha sveta koji stavlja naglasak na isticanje svog imetka mnogi su se prepustili brigama koje loše utiču na njih. Satana bi želeo da nas navede da verujemo kako novac donosi sigurnost i da se vrednost čoveka meri količinom i kvalitetom onoga što poseduje, a ne time kakva je ličnost. Oni koji su zavedeni takvim razmišljanjem robovaće materijalnim stvarima i uvek će brinuti o tome kako da steknu najnovije, najveće i najmodernije stvari (Posl. 18:11). Takvo iskrivljeno gledište o materijalnim stvarima stvara brige koje sprečavaju osobu da duhovno napreduje (Pročitati Mateja 13:18, 22.)
17. Kako možemo sprečiti da nas brige uguše?
17 Brige nas neće ugušiti ukoliko poslušamo Isusovu zapovest: „Tražite najpre kraljevstvo i Božju pravednost.“ Isus nas uverava u to da će nam se dodati sve što nam je zaista potrebno ukoliko tako radimo (Mat. 6:33). Kako možemo pokazati da verujemo u to obećanje? Jedan od načina je da najpre tražimo Božju pravednost, na primer tako što se držimo Božjih merila o tome šta je ispravno kada su u pitanju finansije. Recimo, nećemo davati netačne podatke kada popunjavamo poreske prijave, niti ćemo pribegavati „sitnim“ lažima u poslovanju. Činićemo sve što je u našoj moći kako bismo ispunili svoje finansijske obaveze tako da naše ’da znači da‘ kad treba da izmirimo dugove (Mat. 5:37; Ps. 37:21). Takvo poštenje nam možda neće doneti bogatstvo, ali ćemo zato imati Božje odobravanje, čistu savest i mnogo manje briga.
18. Kakav nam je primer Isus pružio i zašto je dobro da ga oponašamo?
18 Ako najpre tražimo Kraljevstvo, onda to znači da znamo šta treba da nam bude važnije u životu. Razmislimo o Isusovom primeru. Ponekad je nosio kvalitetnu odeću (Jov. 19:23). Uživao je u hrani i vinu u društvu dobrih prijatelja (Mat. 11:18, 19). Međutim, materijalne stvari i zabava za njega su bili poput začina ili dodataka hrani, a ne glavno jelo. Isusova hrana je bila da vrši Jehovinu volju (Jov. 4:34-36). Život je smisaon i ispunjen kada oponašamo Isusov primer! Zadovoljstvo nam je što potlačenim ljudima možemo pružiti utehu iz Pisma. Imamo ljubav i podršku skupštine. Takođe, radujemo Jehovino srce. Kada znamo šta nam je najvažnije u životu, tada materijalne stvari i užici nisu naši gospodari. Umesto toga, to su sluge, to jest ono što nam pomaže da služimo Jehovi. Što više podupiremo Božje Kraljevstvo, to je manja verovatnoća da će nas savladati duh sveta.
’Razmišljajmo o onome što je svojstveno duhu‘
19-21. Kako možemo ’razmišljati o onome što je svojstveno duhu‘ i zašto to treba da radimo?
19 Delima prethode misli. Ono što mnogi nazivaju nepromišljenim postupcima često su postupci koji su posledica telesnog razmišljanja. Zato nas apostol Pavle podseća da treba da pazimo o čemu razmišljamo. On je napisao: „Oni koji žive po telu razmišljaju o onome što je svojstveno telu, a oni koji žive po duhu o onome što je svojstveno duhu“ (Rimlj. 8:5).
20 Kako možemo sprečiti da na naše razmišljanje, a time i postupanje, utiče duh sveta? Moramo filtrirati naše misli, dajući sve od sebe da ne razmišljamo o onome na šta svet stavlja naglasak. Na primer, pri izboru zabave ne dozvoljavamo da nam um bude uprljan emisijama ili filmovima u kojima se ističu nemoral ili nasilje. Mi shvatamo da Božji sveti, to jest čisti duh neće prebivati u prljavim mislima (Ps. 11:5; 2. Kor. 6:15-18). Pored toga, mi pozivamo Božji duh da deluje na naše misli tako što redovno čitamo Bibliju, molimo se, duboko razmišljamo i idemo na sastanke. Takođe sarađujemo s tim duhom ako redovno učestvujemo u službi propovedanja.
21 Jasno je da se moramo odupirati duhu sveta i telesnim željama na koje on podstiče. Ali to je vredno svakog truda zato što, kako Pavle kaže, „razmišljanje svojstveno duhu donosi život i mir“ (Rimlj. 8:6).
[Fusnota]
^ Proždrljivost je mentalni stav osobe kojoj nikada nije dosta, koja je nezasita. Dakle, proždrljivost se ne ogleda u nečijoj telesnoj težini, već u stavu prema hrani. Osoba može biti normalne težine ili čak mršava, pa ipak proždrljiva. S druge strane, gojaznost je u nekim slučajevima posledica bolesti ili tome mogu doprineti nasledni faktori. Suština je u tome da li je osoba, bez obzira na svoju telesnu težinu, pohlepna kada je u pitanju hrana. (Videti „Pitanja čitalaca“ u Stražarskoj kuli od 1. novembra 2004.)
Da li se sećaš?
• Šta treba da radimo da bismo dobili sveti duh?
• Na koje načine bi duh sveta mogao da utiče na nas?
• Kako se možemo odupreti duhu sveta?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 21. strani]
Pre nego što pođeš na posao ili u školu, pomoli se za sveti duh
[Slike na 23. strani]
Neophodno je da nam misli budu čiste, da budemo pošteni u poslovanju i umereni u svemu