Опонашај Исуса — чини оно што је угодно Богу

Бог с љубављу позива људе „из свих народа и племена и народности и језика“ да га обожавају (Откр. 7:9, 10; 15:3, 4). Они који се одазову на тај позив могу ’запажати Јеховину доброту‘ (Пс. 27:4; 90:17). Попут псалмисте, они подижу гласове и хвале Бога говорећи: „Дођите да га обожавамо и да му се поклонимо. Клекнимо пред Јехову, Творца нашега“ (Пс. 95:6).

Служба коју је Јехова неизмерно ценио

Као Божји јединорођени Син, Исус је имао бројне могућности да учи о Очевом начину размишљања, начелима и мерилима. Зато је с уверењем могао да поучава друге како да обожавају Бога на исправан начин. Рекао је: „Ја сам пут и истина и живот. Нико не долази к Оцу осим преко мене“ (Јов. 1:14; 14:6).

Исус је пружио савршен пример подложности Богу. Он је рекао: „Ништа не чиним сам од себе, него говорим онако како ме је Отац научио.“ Затим је додао: „Ја увек чиним оно што је њему угодно“ (Јов. 8:28, 29). На које начине је Исус угађао свом Оцу?

Као прво, био му је потпуно одан, што је сама суштина обожавања Бога. Исус је показао да је привржен Оцу тако што  му је био послушан и вршио његову вољу, чак и када је то подразумевало велике личне жртве (Фил. 2:7, 8). Један важан вид Исусове свете службе било је редовно учествовање у делу стварања ученика. Толико се залагао у томе да су му се обраћали са „Учитељу“ и они који су веровали у њега и они који нису (Мат. 22:23, 24; Јов. 3:2). Осим тога, Исус је улагао много труда да би помагао другима. Пошто је био толико самопожртвован, имао је мало времена за себе, али му је служење другима доносило радост (Мат. 14:13, 14; 20:28). Иако је био веома запослен, увек је налазио времена да се моли свом небеском Оцу (Лука 6:12). Нема сумње да је Бог неизмерно ценио Исусову службу!

Препреке нашим настојањима да угодимо Богу

Јехова је посматрао како његов Син поступа и изразио је своје одобравање (Мат. 17:5). Међутим, и Сатана Ђаво је запазио Исусову верност. Исус је постао његова посебна мета. Зашто? Зато што до тада ниједан човек није показао савршену послушност Богу, што је обожавање какво Бог жели и какво му припада. Ђаво је желео да спречи Исуса да врши свету службу коју Јехова с правом заслужује (Откр. 4:11).

С намером да поткопа Исусову верност, Сатана му је приступио с примамљивом понудом. Одвео је Исуса на „веома високу гору, и показао му сва краљевства света и њихову славу“. Затим је рекао: „Све ћу ти ово дати ако паднеш и поклониш ми се.“ Како је Исус реаговао? Он је одговорио: „Одлази, Сатано! Јер је писано: ’Јехову, свог Бога, обожавај и једино њему служи‘“ (Мат. 4:8-10). Исус је био свестан тога да би клањање Сатани било идолопоклонство, без обзира на користи које би то наизглед могло донети. Ни једним јединим чином обожавања није желео да укаже част иком другом осим Јехови.

Нама Сатана не нуди сва краљевства света и њихову славу у замену за наше обожавање. Али он и даље покушава да спречи искрене хришћане у настојањима да врше свету службу Богу. Ђаво жели да обожавамо некога другог или нешто друго (2. Кор. 4:4).

Исус Христ је до смрти остао веран Богу. Својом верношћу, он је прославио Јехову онако како то ниједан човек није учинио. Данас ми као прави хришћани настојимо да опонашамо Исусову верност тако што нашу свету службу Створитељу стављамо изнад свега другог. Ништа нам није драгоценије од доброг односа с Богом.

 Благослови које доноси служење Богу

„Побожност која је чиста и неупрљана“ пред Богом доноси многе благослове (Јак. 1:27). Живимо у време када је све више људи који су „себични, похлепни за новцем, умишљени“ и „без љубави према доброти“ (2. Тим. 3:1-5). Међутим, дивно је што припадамо Божјем народу где смо окружени моралним и честитим људима који се труде да служе Богу у складу с његовим мерилима. Зар нас то не чини срећним?

Будући да не дозвољавамо да нас овај свет упрља, имамо додатни благослов — чисту савест. Желимо да сачувамо чисту савест тако што се подлажемо Божјим праведним начелима и послушни смо људским властима, све док се њихови закони не косе с Божјим законом (Мар. 12:17; Дела 5:27-29).

Служење целом душом доноси благослове у још једном погледу. Када на прво место стављамо Божју а не своју вољу, живот нам постаје смисаон и срећан. Наш став није: „Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети“ већ имамо сигурну наду у вечни живот у рају на земљи (1. Кор. 15:32).

У књизи Откривење говори се о времену када ће они који остану чисти у Божјим очима ’доћи из велике невоље‘. У њој се каже да ће ’Онај који седи на престолу разапети свој шатор над њима‘ (Откр. 7:13-15). То није нико други до Јехова Бог, најславнија особа у свемиру. Покушај да замислиш каква ће радост бити када ти он изрази добродошлицу у свом шатору, пружајући ти заштиту како ти ништа не би нашкодило! У извесној мери, већ сада осећамо његову заштиту и бригу.

Осим тога, за све људе који чине оно што је угодно Богу каже се да ће ићи на „изворе вода живота“. Ти освежавајући извори представљају све што је Јехова учинио и чини како би нам подарио вечни живот. Путем Христове откупнине, „Бог ће обрисати сваку сузу с њихових очију“ (Откр. 7:17). Човечанство ће бити уздигнуто до савршенства, што ће донети неизрециву радост онима који имају наду да ће заувек живети на земљи. Чак и сада, Божје слуге радосно кличу, изражавајући своју дубоку захвалност Јехови и вршећи му свету службу заједно с његовим небеским слугама које певају: „Велика су и чудесна дела твоја, Јехова Боже, Свемоћни. Праведни су и истинити путеви твоји, Краљу вечности. Ко да те се не боји, Јехова, ко да не слави име твоје, јер си једино ти веран! Јер ће сви народи доћи и поклонити се пред тобом, јер се показала праведност одредби твојих“ (Откр. 15:3, 4).

[Слика на 27. страни]

Шта нам Сатана нуди у замену за наше обожавање?