Питања читалаца

Апостол Павле је у посланици Јеврејима говорио о „полагању руку“. Да ли је указивао на наименовање старешина или на нешто друго? (Јевр. 6:2).

Нема разлога да будемо догматични, али Павле је вероватно указивао на полагање руку ради преношења дарова духа.

Истина, Библија спомиње полагање руку када говори о теократским наименовањима. Мојсије је „положио своју руку на“ Исуса Навина када га је наименовао као следећег вођу (П. зак. 34:9). У хришћанској скупштини, неки мушкарци који су испуњавали услове за то били су наименовани полагањем руку (Дела 6:6; 1. Тим. 4:14). Павле је саветовао Тимотеју да ни на кога не полаже руке пребрзо (1. Тим. 5:22).

Међутим, Павле је подстакао хришћане који су били јеврејског порекла да ’напредују према зрелости‘ након што су оставили „основна учења“. Затим је навео ’покајање од мртвих дела и веру у Бога, учење о крштењима, полагање руку‘ (Јевр. 6:1, 2). Да ли би наименовање за старешину представљало само неку основу од које би један хришћанин требало даље да напредује према зрелости? Не. Наименовање за скупштинског старешину је циљ коме треба да теже браћа која су већ постигла зрелост и кад буду наименована треба и даље да цене службу која им је поверена (1. Тим. 3:1).

Али, полагање руку је постојало из још једног разлога. Јехова је у првом веку одбацио Израелце као свој народ и пружио је благослов духовним Израелцима, скупштини помазаних хришћана (Мат. 21:43; Дела 15:14; Гал. 6:16). Чудесни дарови духа, попут говорења језицима, служили су као доказ да је дошло до те промене (1. Кор. 12:4-11). Када су Корнелије и други који су били у његовој кући постали хришћани, онда су као нови верници примили свети дух, што се видело по томе што су ’говорили језицима‘ (Дела 10:44-46).

Понекад су се чудесни дарови преносили полагањем руку. Када је Филип проповедао добру вест у Самарији, многи су се крстили. Водеће тело је тамо послало апостоле Петра и Јована. Зашто? У Библији читамо: „Тада су [њих двојица] положили руке на [људе који су се крстили] и они су примили свети дух.“ То је сигурно значило да су добили дарове духа, способности које су други могли да виде. То знамо зато што је Симон, који се раније бавио магијом, видео деловање духа и у својој похлепи је пробао да купи способност да полагањем руку на друге даје свети дух, који би потом тим особама омогућио да чине чуда (Дела 8:5-20). Касније се у Ефесу крстило 12 особа. У Библији пише: „Кад је Павле положио руке на њих, свети дух је дошао на њих, па су почели говорити језицима и прорицати“ (Дела 19:1-7; упоредити са 2. Тимотеју 1:6).

Према томе, Павле је у Јеврејима 6:2 очигледно указивао на полагање руку које се вршило с циљем да се новим верницима пренесу дарови светог духа.