Jehovina Reč je živa

Izabrane misli iz poslanica Solunjanima i Timoteju

JOŠ od svog osnivanja prilikom posete apostola Pavla, skupština u Solunu stalno doživljava progonstvo. Nakon što Timotej, koji je tada verovatno imao nešto više od 20 godina, donosi pozitivan izveštaj, Pavle piše Solunjanima kako bi ih pohvalio i ohrabrio. Ova poslanica, napisana verovatno krajem 50. n. e., prva je nadahnuta poslanica koju je Pavle napisao. Ubrzo Pavle piše i drugu poslanicu Solunjanima. Ovoga puta ispravlja pogrešno gledište koje su neki imali i podstiče braću da ostanu nepokolebljiva u veri.

Oko deset godina kasnije, Pavle se nalazi u Makedoniji, a Timotej u Efesu. Pavle piše Timoteju, hrabreći ga da ostane u Efesu i da nastavi da vodi duhovnu borbu protiv lažnih učitelja u skupštini. Kada nastupa talas progonstva hrišćana nakon požara koji je opustošio Rim 64. n. e., Pavle piše drugu poslanicu Timoteju. To je poslednja od njegovih nadahnutih poslanica. Ohrabrenje i saveti koji se nalaze u ove četiri Pavlove poslanice koriste i nama danas (Jevr. 4:12).

„BDIMO“

(1. Sol. 1:1–5:28)

Pavle pohvaljuje Solunjane za ’dela podstaknuta verom i trud podstaknut ljubavlju i istrajnost‘. Kaže im da su oni njegova ’nada i radost i venac kojim će se ponositi‘ (1. Sol. 1:3; 2:19).

Nakon što podstiče hrišćane u Solunu da teše jedni druge nadom u uskrsenje, Pavle kaže: „Jehovin dan dolazi baš kao lopov u noći“. On ih savetuje da ’bdiju i budu trezveni‘ (1. Sol. 4:16-18; 5:2, 6).

Odgovori na biblijska pitanja:

4:15-17 — Ko biva ’odnesen u oblacima da se sretne s Gospodom u vazduhu‘ i kako se to odigrava? To su pomazani hrišćani koji žive tokom Hristove prisutnosti u kraljevskoj moći. Oni se ’sreću s Gospodom‘ Isusom u nevidljivom duhovnom području. Međutim, najpre moraju da umru i uskrsnu kao duhovna bića (Rimlj. 6:3-5; 1. Kor. 15:35, 44). Pošto je Hristova prisutnost već počela, pomazani hrišćani koji umiru u današnje vreme ne ostaju u stanju smrti. Oni istog momenta bivaju ’odneseni‘, to jest uskrsnuti (1. Kor. 15:51, 52).

5:23 — Na šta je Pavle mislio kada se molio da ’duh i duša i telo braće budu sačuvani‘? Pavle je ukazivao na duh, dušu i telo hrišćanske skupštine sačinjene od duhom pomazanih hrišćana iz Soluna. Umesto da se jednostavno moli da skupština bude sačuvana, on se molio da se sačuva njen „duh“, to jest stav. Takođe se molio za njenu ’dušu‘, to jest njen život ili opstanak, i njeno „telo“ — grupu pomazanih hrišćana (1. Kor. 12:12, 13). Pavlova molitva pokazuje da mu je zaista stalo do te skupštine.

Pouka za nas:

1:3, 7; 2:13; 4:1-12; 5:15. Dobar način da se pruži savet jeste da se uz  zasluženu pohvalu uputi i podstrek da se učini više.

4:1, 9, 10. Jehovine sluge treba da stalno duhovno napreduju.

5:1-3, 8, 20, 21. Dok se Jehovin dan približava, treba da ’budemo trezveni i da na grudi stavimo oklop vere i ljubavi i da stavimo kacigu — nadu u spasenje‘. Osim toga, važno je pokloniti ozbiljnu pažnju Božjoj proročanskoj Reči, Bibliji.

„BUDITE NEPOKOLEBLJIVI“

(2. Sol. 1:1–3:18)

Izvrćući ono što je Pavle rekao u prvoj poslanici, izgleda da neki u skupštini tvrde da je ’Gospodova prisutnost‘ već tu. Da bi ispravio to gledište, Pavle govori šta treba ’prvo da dođe‘ (2. Sol. 2:1-3).

On podstiče: „Budite nepokolebljivi i držite se predanja kojima ste bili poučeni“. Nalaže im da se ’klone svakog brata koji živi neuredno‘ (2. Sol. 2:15; 3:6).

Odgovori na biblijska pitanja:

2:3, 8 — Ko je „čovek bezakonja“ i kako će biti ubijen? Tog „čoveka“ sačinjava sveštenstvo hrišćanskog sveta. Onaj ko je ovlašćen da objavi Božje osude protiv zlih i da naredi da se one izvrše jeste „Reč“ —Božji glavni Govornik, Isus Hrist (Jov. 1:1). Zato se može reći da će Isus ubiti čoveka bezakonja „dahom svojih usta“.

2:13, 14 — Kako su pomazani hrišćani ’od početka izabrani za spasenje‘? Pomazanici su kao grupa unapred izabrani još kada je Jehova odlučio da će ženino potomstvo zdrobiti Sataninu glavu (Post. 3:15). Jehova je takođe odredio uslove kojima moraju udovoljiti, zadatak koji treba da obave i kušnje koje moraju podneti. Na taj način ih je ’pozvao na spasenje‘.

Pouka za nas:

1:6-9. Jehovine osude su selektivne.

3:8-12. Blizinu Jehovinog dana ne treba koristiti kao izgovor da ne radimo kako bismo zbrinuli svoje potrebe i izdržavali se u službi. Besposlenost nas može učiniti lenjima i navesti da se ’mešamo u tuđe poslove‘ (1. Petr. 4:15).

„ČUVAJ ŠTO TI JE POVERENO“

(1. Tim. 1:1–6:21)

Pavle savetuje Timoteja da ’vodi dobar rat, čuvajući veru i čistu savest‘. Nabraja kvalifikacije za naimenovanu braću u skupštini. Takođe govori Timoteju da se ’kloni izmišljenih priča koje skrnave ono što je sveto‘ (1. Tim. 1:18, 19; 3:1-10, 12, 13; 4:7).

Pavle piše: „Starijeg čoveka nemoj prekoravati.“ Zatim podstiče Timoteja: „Čuvaj što ti je povereno, i kloni se ispraznih razgovora koji skrnave ono što je sveto i protivrečnog nazoviznanja“ (1. Tim. 5:1; 6:20).

Odgovori na biblijska pitanja:

1:18; 4:14 — Šta su bila ’proročanstva‘ o Timoteju? To su možda bila određena proročanstva o ulozi koju će Timotej imati u hrišćanskoj skupštini, izgovorena pod nadahnućem prilikom Pavlove posete Listri tokom njegovog drugog misionarskog putovanja (Dela 16:1, 2). Na osnovu tih proročanstava starešinstvo je „položilo ruke“ na mladog Timoteja, izdvajajući ga za posebnu službu.

2:15 — Kako će se žene „zaštititi rađanjem dece“? Rađanje dece, briga o njima i vođenje domaćinstva može zaštititi žene od toga da postanu ’besposlene, da ogovaraju i mešaju se u tuđe stvari‘ (1. Tim. 5:11-15).

3:16 — Šta je sveta tajna odanosti Bogu? Vekovima je bila tajna da li čovek može biti savršeno poslušan Jehovi kao vrhovnom vladaru. Isus je  pružio odgovor time što je ostao besprekoran pred Bogom do svoje smrti.

6:15, 16 — Da li se ove reči odnose na Jehovu Boga ili na Isusa Hrista? Odnose se na onoga čije pojavljivanje opisuju, naime na Isusa Hrista (1. Tim. 6:14). U poređenju s ljudima koji vladaju kao kraljevi i gospodari, Isus je „jedini Vladar, Kralj kraljeva i Gospodar gospodara“ i jedini koji ima besmrtnost (Dan. 7:14; Rimlj. 6:9). Otkako je uzašao na nebo, nijedan čovek na zemlji ’ne može ga videti‘ doslovnim očima.

Pouka za nas:

4:15. Bez obzira na to da li smo postali hrišćani nedavno ili pre mnogo godina, treba stalno da se trudimo da duhovno napredujemo.

6:2. Ako nam je poslodavac suvernik, ne treba ni na koji način to da iskorišćavamo, već treba da radimo još bolje nego da nam je poslodavac neko ko nije član skupštine.

„PROPOVEDAJ REČ BOŽJU I ČINI TO SA OSEĆAJEM HITNOSTI“

(2. Tim. 1:1–4:22)

Da bi pripremio Timoteja za teška vremena koja su ga čekala, Pavle piše: „Bog nam nije dao duh koji nas čini plašljivima, nego duh koji nam daje snagu, ljubav i razboritost.“ Savetuje ga: „Gospodov rob ne sme da se svađa, nego treba da bude blag prema svima, sposoban da poučava“ (2. Tim. 1:7; 2:24).

„Ostani u onome što si naučio i u šta si se uverio“, apostol Pavle podstiče Timoteja. Zbog otpadničkih učenja koja su se širila, on savetuje mladog nadglednika: „Propovedaj reč Božju i čini to sa osećajem hitnosti... ukori, prekori, opomeni“ (2. Tim. 3:14; 4:2).

Odgovori na biblijska pitanja:

1:13 — Šta su „zdrave reči“ koje treba da nam služe kao uzor? „Zdrave reči“ su ’reči našeg Gospoda Isusa Hrista‘ — prava hrišćanska učenja (1. Tim. 6:3). Ono čemu je Isus poučavao i što je činio bilo je u skladu s Božjom Rečju, tako da se izraz „zdrave reči“ može u širem smislu primeniti na sva biblijska učenja. Ona nam pomažu da vidimo šta Jehova očekuje od nas. Mi se držimo tog uzora ukoliko primenjujemo ono što učimo iz Biblije.

4:13 — Šta su bili „pergamenti“? Izraz „pergament“ odnosi se na materijal za pisanje napravljen od kože. Možda je Pavle tražio neke svitke hebrejskog dela Svetog pisma kako bi ih proučavao dok je bio u zatvoru u Rimu. Moguće je da su neki od njih bili od papirusa, dok su drugi bili od pergamenta.

Pouka za nas:

1:5; 3:15. Osnovni razlog zašto je Timotej imao veru u Isusa Hrista, veru koja je uticala na sve što je radio, bila je biblijska pouka koju je dobio kod kuće još u ranom detinjstvu. Koliko je samo važno da oni koji imaju porodicu ozbiljno razmisle o tome kako ispunjavaju svoju odgovornost prema Bogu i prema svojoj deci!

1:16-18. Kada naši suvernici podnose kušnje, trpe progonstvo ili se nalaze u zatvoru, treba da se molimo za njih i da činimo sve što možemo kako bismo im pomogli (Posl. 3:27; 1. Sol. 5:25).

2:22. Hrišćani, posebno mladi, ne treba da budu toliko zaokupljeni bodi-bildingom, sportom, muzikom, zabavom, hobijima, putovanjima, ispraznim razgovorima i tome slično, da im ostaje malo vremena za duhovne stvari.

[Slika na 31. strani]

Koja je bila poslednja nadahnuta poslanica koju je apostol Pavle napisao?