PREVODIOCI Biblije treba da uzmu u obzir ovo pitanje kada prevode prvi stih Jevanđelja po Jovanu. U prevodu Novi svet ovaj stih glasi: „U početku je bila Reč, i Reč je bila kod Boga, i Reč je bila bog“ (Jovan 1:1). U nekim drugim prevodima zadnji deo ovog stiha prenosi misao da je reč bila „božanske prirode“ ili se kaže nešto slično tome (A New Translation of the Bible, Džejms Mofat; The New English Bible). Međutim, u mnogim prevodima zadnji deo Jovana 1:1 glasi: „I Reč je bila Bog“ (The Holy Bible—New International Version; The Jerusalem Bible; Savremeni srpski prevod).

Zašto se u prevodu Novi svet za „Reč“ koristi oblik „bog“? Razlog je povezan s grčkom gramatikom i kontekstom ovog stiha. Ta dva faktora pružaju čvrst dokaz o ispravnosti prevoda Novi svet i pokazuju da „Reč“ ne treba izjednačavati s „Bogom“ na koga se prethodno ukazuje. Što se tiče gramatike, pošto grčki jezik koji se govorio u prvom veku nije imao neodređeni član, postoje različita mišljenja o tome kako treba prevesti ovaj stih. Zbog toga je veoma zanimljivo osmotriti biblijski  prevod na jeziku koji se govorio u prvim vekovima naše ere.

To je prevod biblijskih knjiga na sahidski dijalekt koptskog jezika. Koptski se govorio u Egiptu u vekovima koji su sledili neposredno nakon Isusove službe na zemlji, a sahidski dijalekt je bio rani književni oblik tog jezika. U vezi s prvim koptskim prevodima Biblije, u jednom rečniku se kaže: „Pošto su [Septuaginta] i [grčki deo Svetog pisma] bili prevedeni na koptski tokom III veka naše ere, koptski prevod se temelji na [grčkim rukopisima] koji su mnogo stariji od većine postojećih rukopisa“ (The Anchor Bible Dictionary).

Sahidski koptski tekst je posebno zanimljiv iz dva razloga. Prvo, kao što je već ukazano, on odražava razumevanje Svetog pisma u periodu pre IV veka naše ere, dakle pre nego što je Trojstvo postalo službena crkvena doktrina. Drugo, koptska gramatika je u jednom važnom pogledu slična gramatici engleskog i drugih današnjih jezika. Najraniji prevodi grčkog dela Svetog pisma bili su na sirijskom, latinskom i koptskom jeziku. Poput tadašnjeg grčkog jezika, sirijski i latinski nemaju neodređeni član. Međutim, koptski ga ima. Osim toga, profesor Tomas Lamdin u svojoj knjizi Introduction to Sahidic Coptic, kaže: „Način na koji se u koptskom jeziku koriste određeni i neodređeni član veoma je sličan korišćenju tih članova u engleskom.“

Zato koptski prevod pruža zanimljiv dokaz o tadašnjem razumevanju Jovana 1:1. Koji je to dokaz? U sahidskom koptskom prevodu se uz reč „bog“ u zadnjem delu Jovana 1:1 koristi neodređeni član. To znači da se u tom delu stiha ukazuje na svojstvo neke osobe, a ne na samu osobu. Očigledno je da su prevodioci starog doba uvideli da izjava zabeležena u Jovanu 1:1 ne znači da Isusa treba poistovetiti s Bogom. Tom izjavom se jednostavno ukazuje na određeno svojstvo Reči — ona je bila bog u tom smislu što je bila božanske prirode, slična Bogu, a ne Svemoćni Bog.