Нека нас библијска начела воде у бризи о здрављу

„Воли Јехову, свог Бога... свим својим умом и свом својом снагом“ (МАР. 12:30)

1. Шта је била Божја првобитна намера за човечанство?

 БОЛЕСТ и смрт нису биле део Божје првобитне намере за људе. Адам и Ева су добили рајски дом, еденски врт, да га ’обрађују и брину о њему‘, и то не само 70 или 80 година већ вечно (Пост. 2:8, 15; Пс. 90:10). Да је први људски пар остао веран Јехови и да се из љубави подложио његовој врховној власти, никада не би искусили болест, слабост и смрт.

2, 3. (а) Како је старост описана у књизи Проповедник? (б) Ко је одговоран за смрт наслеђену од Адама и како ће њене последице бити отклоњене?

² У 12. поглављу Проповедника сликовито су описани „зли дани“ које несавршени људи доживљавају у старости. (Прочитати Проповедника 12:1-7.) Седа коса је упоређена с цветањем бадема. Ноге су упоређене с јунацима који су сада погнути и посрћу. Жене које прилазе прозору у потрази за светлошћу али виде само таму одговарајуће предочавају ослабљен вид. Пошто нема свих зуба, ’престају да раде млинарице јер их је мало‘.

³ Несигуран ход, слаб вид и губитак зуба сигурно нису оно што је Бог првобитно намеравао за човечанство. Осим тога, смрт наслеђена од Адама једно је од ’Ђаволових дела‘ која ће Божји Син уништити путем свог Месијанског Краљевства. Апостол Јован је написао: „Зато је дошао Син Божји, да уништи Ђаволова дела“ (1. Јов. 3:8).

Природно је бринути у разумној мери

4. Зашто Јеховине слуге у разумној мери брину о свом здрављу, али чега су при том свесне?

⁴ У наше време, неке Јеховине слуге се суочавају с проблемима услед лошег здравља и старости, што је уобичајено за све несавршене људе. У таквим околностима, природно је и корисно бринути о свом здрављу у разумној мери. Зар не желимо да служимо Јехови „свом својом снагом“? (Мар. 12:30). Међутим, док настојимо да будемо колико је могуће здрави, треба да будемо реални и схватимо да мало тога можемо учинити да бисмо успорили процес старења и избегли сваку болест.

5. Шта можемо научити од верних Божјих слугу које су се бориле с болешћу?

⁵ Многе верне Јеховине слуге су морале да се боре са здравственим проблемима. Један од њих је био Епафродит (Фил. 2:25-27). Верни сарадник апостола Павла, Тимотеј, имао је честе проблеме са желуцем, због чега му је  Павле саветовао да узима „по мало вина“ (1. Тим. 5:23). И Павле је морао да се бори с ’трном у телу‘, што је можда био проблем с видом или неко друго обољење за које у то време није било лека (2. Кор. 12:7; Гал. 4:15; 6:11). Он се усрдно молио Јехови због тога. (Прочитати 2. Коринћанима 12:8-10.) Бог није чудом одстранио Павлов „трн у телу“, већ му је дао снагу да издржи. Тако је Јеховина сила дошла до изражаја у Павловој слабости. Из овога сигурно можемо много научити.

Немој постати опседнут бригом о здрављу

6, 7. Зашто не треба да будемо претерано забринути за своје здравље?

⁶ Познато је да Јеховини сведоци прихватају лекарску помоћ и различите видове лечења. У нашем часопису Пробудите се! често излазе чланци који се баве медицинским темама. И премда не истичемо неку конкретну методу лечења, захвални смо за помоћ и сарадњу медицинских стручњака. Наравно, свесни смо тога да још увек није могуће имати савршено здравље. Према томе, мудро је избегавати да нам здравље постане главна преокупација или да непрестано бринемо само о њему. Наш став треба да се разликује од става људи који су „без наде“, који сматрају да је овај живот све и прибећи ће свакој врсти лечења у настојању да оздраве (Еф. 2:2, 12). Одлучни смо да не изгубимо Јеховино одобравање у жељи да сачувамо садашњи живот, јер смо уверени да ћемо ако останемо верни Богу, ’освојити прави живот‘, вечни живот у новом свету који је он обећао (1. Тим. 6:12, 19; 2. Петр. 3:13).

⁷ Ми пазимо да не будемо претерано забринути за своје здравље из још једног разлога, наиме да не бисмо постали егоцентрични. Павле је упозорио на ту опасност када је подстакао Филипљане: „Не гледајте само на своју корист него и на корист других“ (Фил. 2:4). Сасвим је на месту да у разумној мери бринемо о себи, али ако показујемо дубоко занимање за нашу браћу и за људе којима носимо ’добру вест о краљевству‘, нећемо постати преокупирани својим здрављем (Мат. 24:14).

8. До чега би могла довести претерана брига о здрављу?

⁸ Постоји опасност да у животу хришћанина брига о здрављу потисне Краљевство у други план. Опседнутост здрављем може нас навести да намећемо другима своје мишљење о вредности неког начина исхране, методе лечења или додатка исхрани. У вези с тим, осмотри начело које је изражено у следећим Павловим речима: ’Просудите шта је најважније, да бисте били непорочни и да не бисте спотицали друге све до Христовог дана‘ (Фил. 1:10).

Шта је најважније?

9. Коју важну активност не смемо занемарити и зашто?

⁹ Ако просудимо шта је најважније, ревно ћемо учествовати у делу духовног излечења које се спроводи путем проповедања и поучавања из Божје Речи. То ће нам донети радост и користиће и нама и онима које поучавамо (Посл. 17:22; 1. Тим. 4:15, 16). У часописима Стражарска кула и Пробудите се! повремено излазе чланци о нашим суверницима који се суочавају с тешким болестима. У њима се понекад говори о томе како се та браћа и сестре боре са својим проблемима или чак успевају да их привремено забораве тако што помажу другима да упознају Јехову и његова дивна обећања. *

10. Зашто је важно за какво ћемо се лечење определити?

 ¹⁰ Када се суочава са здравственим проблемом, сваки хришћанин мора „носити свој терет“ одговорности у избору лечења (Гал. 6:5). Али треба да имамо на уму да је Јехови важно за какво ћемо се лечење определити. Као што нас поштовање библијских начела подстиче да се ’уздржавамо од крви‘, тако и дубоко поштовање према Божјој Речи треба да нас подстакне да избегавамо лечење које на нас може штетно деловати у духовном погледу и угрозити наш однос с Јеховом (Дела 15:20). Неки дијагностички поступци и методе лечења граниче се с натприродним. Јехова је осудио отпадничке Израелце који су прибегавали врачању, то јест спиритизму. Он им је рекао: „Не доносите више безвредне приносе од жита! Ка̂д ми је одвратан. Држите младине и сабате, сазивате зборове — а ја не подносим кад се на свечаним зборовима окупљате, па онда врачате“ (Иса. 1:13). Када смо болесни, то свакако није време да чинимо нешто због чега Јехова не би желео да чује наше молитве и што би нас удаљило од њега (Тужб. 3:44).

Неопходна је разборитост

11, 12. Како при избору лечења можемо показати разборитост?

¹¹ Када се разболимо, не можемо од Јехове очекивати чудесно излечење, али се можемо молити за мудрост у одабирању врсте лечења. При том треба да нас воде библијска начела и здрав разум. Уколико је у питању нешто озбиљно и ако је могуће, било би мудро посаветовати се са више стручњака. То је у складу с речима из Пословица 15:22: „Намере пропадају где нема поверљивог разговора, а успех лежи у мноштву саветника.“ Апостол Павле је подстакао сувернике да ’разборито, праведно и одано Богу живе усред овог садашњег света‘ (Титу 2:12).

¹² Оно што данас многи доживљавају слично је ситуацији једне болесне жене из Исусовог времена. У Марку 5:25, 26 читамо: „Једна жена је дванаест година патила од крварења, и много је пропатила од многих лекара и потрошила је све што је имала и ништа јој није користило, него јој је било све горе.“ Исус је излечио ту жену и саосећајно се опходио према њој (Мар. 5:27-34). Неки хришћани су у очају прибегли дијагностичким поступцима или методама лечења који се косе с библијским начелима.

13, 14. (а) Како би Сатана могао користити сумњиве методе лечења да сломи нашу верност? (б) Зашто треба да се чувамо свега што има било какве додирне тачке са спиритизмом?

¹³ Сатана неће бирати средства да нас одврати од служења Јехови. Као што користи полни неморал и материјализам да би неке спотакао, он такође настоји да сломи верност других путем сумњивих метода лечења које  укључују окултизам и спиритизам. Будући да се молимо Јехови да „нас избави од Злога“ и од „сваког безакоња“, не треба да дозволимо да паднемо Сатани у руке тиме што бисмо се изложили било чему што се граничи са спиритизмом или окултизмом (Мат. 6:13; Титу 2:14).

¹⁴ Јехова је забранио Израелцима да се баве гатањем и магијом (П. зак. 18:10-12). Павле је „бављење спиритизмом“ убројао у „дела тела“ (Гал. 5:19, 20). Осим тога, „они који се баве спиритизмом“ неће бити достојни живота у Јеховином новом свету (Откр. 21:8). Из овога се јасно види да је Јехови одвратно све што има неке додирне тачке са спиритизмом.

„Нека ваша разумност буде позната“

15, 16. (а) Зашто нам је потребна мудрост при избору лечења? (б) Који мудар савет је тадашње водеће тело дало хришћанима првог века?

¹⁵ С обзиром на претходно речено, ако имамо сумње у погледу неке методе успостављања дијагнозе или лечења, било би мудро да је одбијемо. Наравно, то што нам није потпуно јасно како функционише одређена метода лечења не мора аутоматски значити да је у питању неки вид спиритизма. Да бисмо имали библијско гледиште о здрављу, потребна нам је мудрост од Бога и добро просуђивање. У 3. поглављу Пословица налазимо следећи подстрек: „Уздај се у Јехову свим срцем својим, а на свој разум немој се ослањати. На свим путевима својим имај га на уму, и он ће исправити стазе твоје... Сачувај мудрост и способност просуђивања, и оне ће бити живот души твојој“ (Посл. 3:5, 6, 21, 22).

¹⁶ Иако желимо да сачувамо своје здравље колико год је могуће, морамо пазити да не изгубимо Божју наклоност док се суочавамо с неком болешћу или последицама старења. У бризи о здрављу, као и на другим подручјима, ’наша разумност треба да буде позната свим људима‘, тиме што ћемо живети у складу с библијским начелима (Фил. 4:5). У једном веома важном писму хришћанима првог века, тадашње водеће тело их је упозорило да се чувају идолопоклонства, крви и блуда. На крају тог писма налазило се следеће уверење: „Ако се од свега овога чувате, биће вам добро“ (Дела 15:28, 29). На који начин?

Уравнотеженост до времена када ће сви имати савршено здравље

17. Како нам у здравственом погледу користи примена библијских начела?

¹⁷ Добро је да се свако од нас пита: ’Да ли увиђам колико је за мене корисно што се чврсто држим библијских начела у погледу крви и блуда?‘ Размишљај и о томе колико добра нам доноси што се трудимо да будемо ’чисти од сваке прљавштине тела и духа‘ (2. Кор. 7:1). Тиме што се придржавамо библијских мерила у погледу личне хигијене, избегавамо многа обољења. За наше добро је и што своје физичко и духовно здравље не нарушавамо дуваном и другим дрогама. Запази и здравствене користи које доноси умереност у јелу и пићу. (Прочитати Пословице 23:20 и Титу  2:2, 3.) Довољно одмора и вежбање такође могу допринети нашем здрављу. Међутим, највише добра у физичком и духовном погледу доноси нам то што се придржавамо библијских начела.

18. (а) Чему треба да посветимо највећу пажњу? (б) Које пророчанство о здрављу ће нам донети посебну радост када се испуни?

¹⁸ Изнад свега, треба да посветимо пажњу свом духовном здрављу и јачању драгоценог односа с нашим небеским Оцем који је извор нашег ’садашњег и будућег живота‘ у обећаном новом свету (1. Тим. 4:8; Пс. 36:9). У Божјем новом свету, потпуно духовно и физичко излечење биће остварено путем опроштења греха на темељу Исусове откупне жртве. Јагње Божје, Исус Христ, водиће нас на „изворе вода живота“ и Бог ће обрисати сваку сузу с наших очију (Откр. 7:14-17; 22:1, 2). Тада ћемо доживети испуњење овог предивног пророчанства: „Нико од становника неће рећи: ’Болестан сам‘“ (Иса. 33:24).

19. Док у разумној мери бринемо о свом здрављу, у шта можемо бити уверени?

¹⁹ Не сумњамо да је наше избављење близу и једва чекамо дан када ће Јехова одстранити болест и смрт. Док се то не деси, уверени смо да ће нам наш брижни Отац помагати да носимо бреме болести и бола, јер „он брине за нас“ (1. Петр. 5:7). Треба да водимо рачуна о свом здрављу, али нека то увек буде у складу с јасним смерницама из Божје надахнуте Речи!

[Фуснота]

За понављање

• Ко је одговоран за болест и ко ће отклонити последице греха?

• Премда је природно да бринемо о свом здрављу, чега треба да се чувамо?

• Зашто је Јехови важно за какво ћемо се лечење определити?

• Како нам у здравственом погледу користи примена библијских начела?

[Питања за разматрање]

[Слика на 23. страни]

Болест и смрт нису биле део Божје првобитне намере за људе

[Слика на 25. страни]

Упркос здравственим проблемима, Јеховин народ радосно учествује у служби проповедања