Изабране мисли из Јаковљеве посланице и Петрових посланица
Јеховина Реч је жива
Изабране мисли из Јаковљеве посланице и Петрових посланица
СКОРО 30 година након Педесетнице 33. н. е., ученик Јаков, Исусов полубрат, пише посланицу за „дванаест племена“ духовног Израела (Јак. 1:1). Његов циљ је да их подстакне да буду јаки у вери и истрајни док се суочавају с кушњама. Он такође пружа савете како би се исправила лоша ситуација која се развила у скупштинама.
Непосредно пре него што је римски император Нерон покренуо прогонство хришћана 64. н. е., апостол Петар пише своју прву посланицу, храбрећи браћу да остану чврста у вери. У својој другој посланици, написаној кратко након прве, Петар подстиче сувернике да обрате пажњу на Божју реч и упозорава их на долазак Јеховиног дана. Заиста, ако поклонимо пажњу ономе што се налази у Јаковљевој посланици и Петровим посланицама, то нам може веома користити (Јевр. 4:12).
БОГ ДАЈЕ МУДРОСТ ОНИМА КОЈИ ’ТРАЖЕ С ВЕРОМ‘
„Срећан је човек који истраје у кушњи, јер кад буде прокушан, примиће награду“, пише Јаков. Онима који ’траже с вером‘, Јехова обећава мудрост која им је потребна како би истрајали у кушњама (Јак. 1:5-8, 12).
Вера и мудрост су такође потребни онима који су учитељи у скупштинама. Након што говори о језику као о ’малом уду‘ који може да ’упрља цело тело‘, Јаков упозорава на светске ставове који могу уништити нечији однос с Богом. Такође истиче које кораке духовно болесна особа мора предузети како би се опоравила (Јак. 3:1, 5, 6; 5:14, 15).
Одговори на библијска питања:
2:13 — На које начине „милосрђе тријумфује над судом“? Кад дође време да положимо рачун пред Богом, он ће узети у обзир милосрђе које показујемо према другима и опростиће нам на темељу откупне жртве свог Сина (Римљ. 14:12). Зар то није добар разлог да милосрђе постане наша истакнута особина?
4:5 — Који стих Јаков овде цитира? Он не цитира ниједан одређени стих. Међутим, ове надахнуте речи вероватно се темеље на поруци коју преносе стихови као што су Постанак 6:5; 8:21; Пословице 21:10 и Галатима 5:17.
5:20 — Чије ће грехе покрити „онај који врати грешника с кривог пута“? Хришћанин који преступника врати с кривог пута спасава његову душу од духовне смрти, а можда и од вечног уништења. Кад на такав начин помогне грешнику, он ’покрива мноштво греха‘ те особе.
Поука за нас:
1:14, 15. Грех почиње с неисправном жељом. Зато не смемо гајити неисправне жеље, већ треба да размишљамо о ономе што изграђује и да тиме хранимо свој ум и срце (Фил. 4:8).
2:8, 9. ’Пристраност‘ је у супротности с ’краљевским законом‘ љубави. Зато прави хришћани нису пристрани.
2:14-26. Ми смо ’спасени по вери‘. „То није због дела“ прописаних Мојсијевим законом, нити због оних која чинимо као хришћани. Наша вера треба да буде више од пуких речи (Еф. 2:8, 9; Јов. 3:16). Она треба да нас покрене да поступамо у складу с Божјом вољом.
3:13-17. „Мудрост одозго“ је свакако узвишенија од ’земаљске, телесне, демонске‘ мудрости! Треба да ’трагамо за њом као за скривеним благом‘ (Посл. 2:1-5).
3:18. „Они који мир творе“ треба да ’сеју у миру‘ семе добре вести о Краљевству. Важно је да будемо миротворци а не арогантни, свадљиви или бунтовни.
БУДИТЕ „ЧВРСТИ У ВЕРИ“
Петар подсећа сувернике на њихову „живу наду“ да ће добити наследство на небу. „Ви сте ’изабрани род, краљевско свештенство, свет народ‘“, каже им. Након што им даје конкретан савет о подложности, подстиче их да буду „сложних мисли, саосећајни, пуни братске љубави, нежно самилосни, понизни“ (1. Петр. 1:3, 4; 2:9; 3:8).
Пошто се јеврејском поретку „крај приближио“, Петар саветује браћу да буду ’разборити и да не занемарују молитву‘. Говори им: „Будите трезвени, будно пазите... [Сатани] се одуприте, чврсти у вери“ (1. Петр. 4:7; 5:8, 9).
Одговори на библијска питања:
3:20-22 — Како нас крштење спасава? Крштење је неопходно за оне који желе да буду спасени. Међутим, оно нас не спасава само по себи. Спасење заправо добијамо „на темељу ускрсења Исуса Христа“. Особа која жели да се крсти мора имати веру да је спасење могуће само зато што је Исус умро жртвеном смрћу, ускрснуо и налази се „Богу здесна“, имајући ауторитет над живима и мртвима. Крштење које се заснива на таквој вери може се упоредити са ’спасењем осам душа које су прошле кроз воду‘.
4:6 — Ко су ’мртви‘ којима је „добра вест објављена“? То су они који су били „мртви због својих преступа и греха“, то јест духовно мртви пре него што су чули добру вест (Еф. 2:1). Међутим, када су поверовали у њу, оживели су у духовном погледу.
Поука за нас:
1:7. Да би наша вера била драгоцена, мора бити доказана, то јест прокушана. Тако јака вера заиста ’спасава живот‘ (Јевр. 10:39). Не смемо се повлачити када се суочавамо са испитима вере.
1:10-12. Анђели су желели да завире у дубоке духовне истине и да их разумеју. То су истине које су записали древни Божји пророци, а тичу се скупштине помазаних хришћана. Међутим, оне су постале јасне тек када је Јехова основао хришћанску скупштину (Еф. 3:10). Зар не треба и ми да следимо пример анђела и да настојимо да истражујемо „дубине Божје“? (1. Кор. 2:10).
2:21. По узору на Исуса Христа, треба да будемо спремни да патимо чак и до смрти како бисмо подржали Јеховину врховну власт.
5:6, 7. Када бацимо своје бриге на Јехову, он нам помаже да нам служење њему буде на првом месту у животу и да не бринемо превише шта доноси сутрашњи дан (Мат. 6:33, 34).
„ЈЕХОВИН ДАН ЋЕ ДОЋИ“
„Пророчанство никада није било изречено људском вољом“, каже Петар, „него су људи говорили речи које су долазиле од Бога, како их је свети дух водио.“ Обраћање пажње на пророчанску реч може нас заштитити од „лажних учитеља“ и других покварених људи (2. Петр. 1:21; 2:1-3).
„У последњим данима појавиће се ругачи“, упозорава Петар. Међутим, „Јеховин дан ће доћи као лопов“. Петар закључује своју посланицу пружањем мудрих савета онима који ’очекују и имају на уму Јеховин дан‘ (2. Петр. 3:3, 10-12).
Одговори на библијска питања:
1:19 — Ко је „звезда даница“, када ће се појавити и како сазнајемо да се то десило? „Звезда даница“ је Исус Христ у краљевској моћи (Откр. 22:16). Године 1914, Исус се појавио пред свим што је створено као Месијански Краљ, најављујући освит новог дана. Визија преображења пружила је предслику Исусове славе у краљевској моћи, потврђујући поузданост Божје пророчанске речи. Обраћање пажње на ту реч осветљава наша срца и тако сазнајемо да се звезда даница појавила.
2:4 — Шта је „тартар“ и када су бунтовни анђели бачени у њега? Тартар је стање налик заточеништву у ком се налазе само духовна створења, а не и људи. Они су у потпуној душевној тами, до њих не допире духовно светло и не разумеју Божје намере, нити имају наду за будућност. Бог је у Нојевим данима непослушне анђеле бацио у тартар и они ће остати у том стању понижења све док не буду уништени.
3:17 — Шта је Петар мислио када је рекао „пошто ово унапред знате“? Петар је говорио о познавању будућих догађаја које су он и други библијски писци добили путем надахнућа. Пошто такво знање није неограничено, рани хришћани нису знали све детаље о будућности. Они су само у главним цртама знали шта ће се десити.
Поука за нас:
1:2, 5-7. Осим што нам помаже да још ’боље познајемо Бога и Исуса‘, улагање труда у развијање особина као што су вера, истрајност и оданост Богу помаже нам да не будемо „ни беспослени ни бесплодни“ у том знању (2. Петр. 1:8).
1:12-15. Да бисмо остали ’утврђени у истини‘, потребно нам је стално подсећање које добијамо путем скупштинских састанака, личног проучавања и читања Библије.
2:2. Треба да будемо пажљиви како наше понашање не би нанело срамоту Јехови и његовој организацији (Римљ. 2:24).
2:4-9. Имајући у виду оно што је учинио у прошлости, можемо бити сигурни да „Јехова зна како да људе који су му одани избави из кушње, а неправедне да сачува за дан суда да буду кажњени“.
2:10-13. Премда ’славни‘, то јест хришћанске старешине, имају мане и понекад греше, не смемо говорити погрдно о њима (Јевр. 13:7, 17).
3:2-4, 12. Обраћање пажње на ’речи које су говорили свети пророци и заповести коју нам је Господ и Спаситељ дао‘ помаже да нам близина Јеховиног дана буде чврсто у мислима.
3:11-14. Пошто ’очекујемо и имамо на уму Јеховин дан‘, треба (1) да ’наша дела буду света‘ тако што ћемо чувати физичку, менталну, моралну и духовну чистоћу; (2) да обилујемо делима по којима се види да смо „одани Богу“, као што су проповедање о Краљевству и стварање ученика; (3) да наше понашање и личност буду ’чисти‘, неупрљани овим светом; (4) да будемо ’беспрекорни‘, чинећи све са исправним мотивом и (5) да будемо „у миру“ с Богом, суверницима и другим људима.