Pouke iz primera Isusove majke Marije

Da li ste se ikada osetili nemoćno pred nekim neočekivanim problemom ili odgovornošću? Da li vam crpe snagu svakodnevna borba da sastavite kraj s krajem? Možda ste među milionima ljudi koje muče neizvesnost i strah jer su morali da odu iz svoje zemlje kao izbeglice. I ko od nas još nije osetio dubok bol i prazninu nakon smrti drage osobe?

DA LI ste znali da je Marija, Isusova majka, doživela sve te nedaće? I ne samo to, ona ih je uspešno prebrodila! Šta možemo naučiti iz njenog primera?

Nema sumnje da su skoro svi čuli za Mariju. To je sasvim razumljivo jer je ona imala jedinstvenu ulogu u izvršenju Božje namere. Pored toga, milioni ljudi joj odaju posebnu čast. Katolička i pravoslavna crkva je nazivaju presvetom i uzdižu je kao uzor vere, nade i milosrđa. Mnogi su poučeni da je Marija posrednica između ljudi i Boga.

Šta vi mislite o Isusovoj majci? Što je još važnije, kakvo gledište Bog ima o njoj?

Jedinstvena odgovornost

Marija je bila Ilijeva ćerka i poticala je iz izraelskog plemena Juda. Ona se u Bibliji prvi put spominje u povezanosti s jednim neobičnim događajem. Pojavio joj se anđeo koji je rekao: „Zdravo, milošću darovana, Jehova je s tobom.“ Marija se najpre uplašila i „počela da razmišlja šta bi taj pozdrav mogao da znači“. Zato joj je anđeo rekao da joj je ukazana čast da dobije izuzetnu, ali veoma ozbiljnu odgovornost. Trebalo je da zatrudni, rodi i odgaja Božjeg Sina (Luka 1:26-33).

Kakva je samo odgovornost poverena toj mladoj neudatoj ženi! Kako će ona reagovati? Marija se s pravom mogla pitati ko će poverovati u njenu priču. Da li će zbog te trudnoće izgubiti ljubav svog verenika Josifa ili biti izložena javnoj sramoti? (Ponovljeni zakoni 22:20-24). Pa ipak, bez oklevanja je prihvatila tu jedinstvenu odgovornost.

Marija se podložila volji svog Boga, Jehove, jer je imala snažnu veru. Bila je uverena u to da će on brinuti o njoj. Zato je ushićeno rekla: „Evo Jehovine robinje! Neka mi bude po tvojoj reči.“ Spremno se suočila s poteškoćama koje su je čekale jer je veoma cenila tu posebnu priliku da proslavi Boga (Luka 1:38).

Kada je Marija rekla Josifu da je trudna, on je nameravao da raskine njihovu veridbu. To mora da je bio strahovito bolan period za oboje. U Bibliji  se ne kaže koliko je to trajalo. Međutim, njih dvoje su sigurno osetili veliko olakšanje kada se Josifu pojavio Jehovin anđeo. Taj Božji glasnik mu je objasnio kako je Marija zatrudnela i rekao mu da je dovede kući kao svoju suprugu (Matej 1:19-24).

Teška vremena

Danas se mnoge buduće majke mesecima pripremaju za dolazak bebe na svet. Dok je očekivala rođenje svog prvog deteta, Marija je verovatno činila isto. Međutim, nepredviđeni događaji su poremetili njene planove. Car Avgust je izdao naredbu da se popiše stanovništvo i svi su morali da putuju u svoj rodni kraj da bi bili upisani. Zato je Josif poveo Mariju, koja je tada bila u devetom mesecu trudnoće, na putovanje od oko 150 kilometara koje je verovatno prevalila na leđima magareta! Vitlejem je bio prepun ljudi a Mariji je bilo potrebno neko mirno mesto gde će se poroditi. Jedini smeštaj koji su uspeli da pronađu bila je jedna štala. Porođaj na takvom mestu sigurno nije bio lak i Marija se verovatno osećala neprijatno i uplašeno.

U tim presudnim trenucima svog života, Marija se nesumnjivo usrdno molila Jehovi, s pouzdanjem da će se on brinuti o njoj i njenoj bebi. Kasnije su se pojavili pastiri koji su pohrlili da vide novorođenče. Ispričali su kako su im anđeli rekli da je to dete „Spasitelj — Hrist, Gospod“. Zatim čitamo: „Marija je čuvala sve te reči u svom srcu i razmišljala o njima.“ Duboko razmišljanje o tim rečima ulivalo joj je snagu (Luka 2:11, 16-19).

Kako je s nama? Verovatno svi doživljavamo bolne trenutke. Osim toga, Biblija pokazuje da „vreme nevolje i nepredviđeni  događaji“ mogu snaći svakoga od nas, donoseći najrazličitije teškoće i izazove na naš put (Propovednik 9:11). Kada se to desi, da li postajemo ogorčeni i krivimo Boga? Zar ne bi bilo bolje da oponašamo Marijin stav i približimo se Jehovi Bogu tako što ćemo crpsti pouke iz njegove Reči, Biblije, i zatim duboko razmišljati o onome što smo naučili? To će nam sigurno pomoći da izađemo na kraj s teškim okolnostima.

Siromaštvo i bekstvo u drugu zemlju

Marija se suočavala i s drugim nedaćama, kao što je siromaštvo i bekstvo iz svoje zemlje. Da li ste i vi doživeli tako nešto? Prema jednom izveštaju, „polovina svetskog stanovništva — skoro tri milijarde ljudi — živi s manje od dva dolara dnevno“, a milioni drugih jedva sastavljaju kraj s krajem, iako žive u razvijenim zemljama. Kako je s vama? Da li vas svakodnevna borba da obezbedite svojoj porodici hranu, odeću i krov nad glavom iscrpljuje, a ponekad i slama?

Biblija pokazuje da su Josif i Marija bili siromašni. Kako to znamo? Matej, Marko, Luka i Jovan nam u svojim jevanđeljima otkrivaju neke činjenice. Na primer, saznajemo da su 40 dana nakon Isusovog rođenja Marija i Josif otišli u hram da prinesu ono što je bilo propisano Zakonom — „dve grlice ili dva mlada goluba“ (Luka 2:22-24). * Takav prinos bio je predviđen samo za one koji su bili i suviše siromašni da bi prineli muško jagnje. To pokazuje da Mariji i Josifu nije bilo lako da zbrinu potrebe svoje porodice. Uprkos tome, uspeli su da stvore dom u kom je bilo puno ljubavi. Nema sumnje da su im duhovne vrednosti bile na prvom mestu (Ponovljeni zakoni 6:6, 7).

Nedugo posle Isusovog rođenja Marijin život se još jednom iz korena promenio. Božji anđeo je rekao Josifu da sa svojom porodicom pobegne u Egipat (Matej 2:13-15). To je bio drugi put da je Marija morala da napusti poznatu sredinu, ali ovog puta je to značilo odlazak u drugu zemlju. U Egiptu je postojala velika jevrejska zajednica, pa su njih dvoje verovatno boravili među svojim narodom. Pa ipak, život u stranoj zemlji može biti težak i prouzrokovati smetenost. Da li ste vi i vaša porodica među milionima onih koji su otišli iz svoje zemlje, možda zbog dobrobiti svoje dece ili da bi izbegli opasnost? Ako je tako, onda dobro razumete neke poteškoće s kojima se Marija verovatno suočavala u Egiptu.

Odana supruga i brižna majka

Ako se izuzmu zapisi o Isusovom rođenju i detinjstvu, Marija se malo spominje u jevanđeljima. Ipak, znamo da su ona i Josif imali barem još šestoro dece. Možda je za vas to nešto sasvim novo, ali osmotrite šta je rečeno u jevanđeljima.

Josif je gajio duboko poštovanje prema Marijinoj jedinstvenoj ulozi u rođenju Božjeg Sina. Zbog toga, kao što stoji u Mateju 1:25, „nije imao odnose s njom dok nije rodila sina“. Reč „dok“ u ovom stihu ukazuje na to da su posle Isusovog rođenja Josif i Marija imali normalne odnose kao muž i žena. Izveštaji iz jevanđelja pokazuju da su njih dvoje s vremenom dobili sinove i ćerke. Na primer, Jakov, Josif, Simon i Juda bili su Isusova  polubraća. Pored njih, Josif i Marija su imali najmanje dve ćerke (Matej 13:55, 56). Međutim, ta deca su bila začeta na uobičajen način. *

Marija je bila duhovno zrela osoba. Iako Zakon nije zahtevao da žene prisustvuju proslavi Pashe, ona je svake godine putovala s Josifom u Jerusalim na taj praznik (Luka 2:41). To znači da je svaki put prelazila skoro 300 kilometara u oba pravca, i to sa sve brojnijom porodicom! Ali ta putovanja su sigurno bila prilike u kojima je porodica uživala.

Danas mnoge žene oponašaju Marijin dobar primer. One naporno i nesebično rade na tome da ispune svoje biblijske obaveze. Te odane supruge često pokazuju veliko strpljenje, istrajnost i poniznost. Razmišljanje o Marijinom stavu pomaže im da duhovne vrednosti stave ispred težnji za udobnošću i užicima. I one, poput Marije, znaju da zajedničko služenje Bogu s mužem i decom jača i ujedinjuje njihovu porodicu.

Jednom prilikom, kada su se Josif i Marija vraćali iz Jerusalima s proslave praznika — ovog puta možda s nekoliko dece — primetili su da 12-godišnji Isus nije s njima. Možete li zamisliti zebnju koju je Marija osećala tokom očajničke trodnevne potrage za njim? Kada su ga napokon našli u hramu, Isus im je rekao: „Zar niste znali  da moram biti u domu svog Oca?“ Ponovo je, kaže se u Bibliji, Marija „brižno čuvala sve ove reči u svom srcu“. To je još jedan pokazatelj njene snažne duhovnosti. Ona je duboko razmišljala o svemu što se događalo u vezi sa Isusom. Godinama kasnije, Marija je piscima jevanđelja verovatno pričala o tom i drugim događajima iz Isusovog detinjstva koji su još uvek bili živi u njenom sećanju (Luka 2:41-52).

Hrabra uprkos patnjama i gubitku

Šta se desilo sa Isusovim poočimom Josifom? Nakon što se kratko spominje u vezi s prethodno opisanim događajem iz Isusovog detinjstva, u jevanđeljima se o njemu više ništa ne kaže. Neki na to gledaju kao na pokazatelj da je umro negde pre početka Isusove službe. * U svakom slučaju, Marija je pred kraj Isusove službe verovatno već bila udovica. Pred samu svoju smrt, Isus je brigu o njoj poverio apostolu Jovanu (Jovan 19:26, 27). Mala je verovatnoća da bi to učinio da je Josif još uvek bio živ.

Marija i Josif su prošli mnogo toga zajedno! Posećivali su ih anđeli, bežali su od okrutnog vladara, selili se više puta i podigli veliku porodicu. Koliko su samo večeri sedeli zajedno i razgovarali o Isusu, pitajući se šta ga čeka u budućnosti i brinući da li ga na pravi način poučavaju i pripremaju za to. Zatim je Marija iznenada ostala sama.

Da li vas je smrt rastavila od bračnog druga? Da li još uvek osećate bol i prazninu koje takav gubitak prouzrokuje i koji mogu potrajati godinama? Nema sumnje da je Marija pronašla utehu u svojoj veri i saznanju da će biti uskrsenje (Jovan 5:28, 29). * Međutim, iako joj je to pružilo utehu, njenim problemima tu nije bio kraj. Poput mnogih samohranih majki u naše vreme, i ona se našla  pred teškim zadatkom da brine o deci bez pomoći supruga.

Po svemu sudeći, Isus je preuzeo brigu o porodici posle Josifove smrti. Kako su njegova braća odrastala, preuzimali su svoj udeo u porodičnim odgovornostima. Kada je imao „oko trideset godina“, Isus je otišao od kuće i započeo svoju službu (Luka 3:23). Većinu roditelja obuzmu i lepa i tužna osećanja kada im deca odrastu i dođe vreme da se osamostale i odu od kuće. Uložili su u njih toliko vremena, truda i emocija, da osećaj praznine koji im se useli u srce dugo traje. Da li su vaša deca otišla od kuće težeći za svojim ciljevima? Da li ste ponosni na njih, ali u isto vreme želite da su vam bliže? Onda možete zamisliti kako se Marija osećala kada je Isus napustio dom.

Neočekivani ispiti

Usledio je još jedan ispit, nešto čemu se Marija verovatno nikad nije nadala. Dok je Isus propovedao, mnogi su postali njegovi sledbenici, ali to nije bio slučaj s njegovom braćom. U Svetom pismu se kaže: „Njegova braća nisu iskazivala veru u njega“ (Jovan 7:5). Marija im je sigurno pričala o tome šta joj je anđeo rekao — da je Isus „Božji Sin“ (Luka 1:35). Pa ipak, za Jakova, Josifa, Simona i Judu, on je bio samo njihov stariji brat. Tako su se u Marijinoj porodici javila različita verska uverenja.

Da li se ona zbog toga obeshrabrila i prestala da se trudi da promeni njihov stav? Nipošto! Dok je jednom prilikom propovedao u Galileji, Isus je ušao u jednu kuću da bi jeo, a mnoštvo ljudi se okupilo da ga sluša. Ko je bio napolju i tražio ga? Njegova majka i braća. Kada je Isus bio u blizini, ona ga je pratila i najverovatnije vodila sa sobom njegovu braću i sestre, nadajući se da će oni početi da drugačije gledaju na njega (Matej 12:46, 47).

Slično tome, možda se i vi svesrdno trudite da sledite Isusove stope, dok drugi članovi porodice to ne žele da čine. Nemojte se obeshrabriti zbog toga i nemojte odustati! Poput Marije, mnogi su godinama strpljivo pokušavali da pridobiju članove porodice pre nego što su videli ikakvu promenu. Bez obzira na to kako drugi ljudi reaguju, Bog veoma ceni takvu istrajnost (1. Petrova 3:1, 2).

 Najbolniji udarac

Poslednja Marijina nevolja o kojoj se govori u Svetom pismu bez sumnje joj je zadala neopisivu patnju. Gledala je kako njen voljeni sin umire u mukama nakon što ga je njegov narod odbacio. Smrt deteta se opisuje kao „najtragičniji gubitak“ i „najrazorniji udarac“, bilo da je dete malo ili je odrasla osoba. Baš kao što je prorečeno decenijama pre toga, Marija je osećala kao da je probodena mačem (Luka 2:34, 35).

Da li je dozvolila da je taj najteži ispit uništi u emocionalnom pogledu ili oslabi njenu veru u Jehovu? Nije. Kada se ponovo spominje u Bibliji, nalazimo je kako se ustrajno moli zajedno sa Isusovim učenicima. Nije bila sama — tu su bili i njeni ostali sinovi koji su do tada počeli da iskazuju veru u svog starijeg brata. To je sigurno bilo velika uteha za nju! (Dela apostolska 1:14). *

Marija je imala smisaon i ispunjen život kao pobožna žena, supruga i majka. Tokom svoje službe Bogu doživela je puno lepih trenutaka. Takođe je prebrodila brojne ispite i kušnje. Kada se suočimo s neočekivanim izazovima ili smo zabrinuti zbog porodičnih problema, možemo mnogo naučiti iz toga što je nastavila da verno služi Bogu uprkos poteškoćama (Jevrejima 10:36).

Međutim, šta se može reći o posebnoj časti koja se u nekim religijama iskazuje Mariji? Da li ono što Biblija kaže o njenoj jedinstvenoj ulozi pruža opravdanje da se ona obožava?

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 6. strani]

 Da li je Isus imao braću i sestre?

Da, imao je. Neki teolozi su pokušavali da ospore tu činjenicu, iako se u jevanđeljima nekoliko puta jasno ukazuje na nju (Matej 12:46, 47; 13:54-56; Marko 6:3). Međutim, biblisti su skrenuli pažnju na dve stvari u vezi s teorijama da Marija nije imala više dece. Kao prvo, iza njih stoji određena namera — da se podupre doktrina koja se pojavila mnogo kasnije, crkveno učenje da je Marija celog života ostala devica. Kao drugo, pažljivo ispitivanje otkriva da su takve teorije neosnovane.

Na primer, pobornici jedne od tih teorija tvrde da su „braća“ koja se spominju u Bibliji zapravo Josifovi sinovi iz prethodnog braka. To gledište nije istinito, jer bi se time osporilo Isusovo zakonsko pravo da kao prvorođeni sin nasledi Davidovu kraljevsku vlast (2. Samuilova 7:12, 13).

Prema drugoj teoriji, ta braća su Isusovi rođaci. Međutim, u grčkom delu Svetog pisma se koriste različite reči kada se ukazuje na „rođenog brata“, „brata od strica ili tetke“ i „rođaka“. Zbog toga izučavalac Frenk Gebelajn naziva te teološke teorije neuverljivim i zaključuje: „Najlogičnije razumevanje izraza ’braća‘... jeste da se on odnosi na Marijine i Josifove sinove, koji su prema tome bili Isusova braća po majci.“

[Okvir na 7. strani]

 Ona je imala hrabrosti za promenu

Marija je bila Jevrejka i pripadala je jevrejskoj religiji. Išla je u obližnju sinagogu, jevrejsko mesto za sastajanje i učenje, i posećivala je hram u Jerusalimu. Međutim, kako je njeno znanje o Božjoj nameri raslo, počela je da uviđa da tradicija njenih predaka više nije u skladu s Božjom voljom. Jevrejske verske vođe su skovale zaveru da njen sin, Mesija, bude ubijen. Pre nego što se to desilo, Isus im je otvoreno rekao: „Evo, vaša kuća vam se ostavlja napuštena“ (Matej 23:38). Religija kojoj je Marija pripadala od detinjstva izgubila je Božje odobravanje (Galatima 2:15, 16).

Kada je bila osnovana hrišćanska skupština, Marija je imala oko 50 godina. Šta je ona učinila? Da li je razmišljala da, pošto je rođena u jevrejskoj veri, ne želi da napusti tradiciju svojih praočeva? Da li je rekla da je prestara da nešto menja? Naravno da nije! Marija je shvatila da Božji blagoslov sada počiva na hrišćanskoj skupštini i zato je imala vere i hrabrosti za promenu.

[Slika na 5. strani]

Morali su da pobegnu u Egipat

[Slika na 8. strani]

Najveća nesreća koja može zadesiti majku