Koliko daleko su na istok misionari mogli stići?

NEPUNIH 30 godina nakon Isusove smrti, apostol Pavle je napisao da se dobra vest propovedala među „svim stvorenjima“ pod nebom (Kološanima 1:23). Pavlove reči ne treba shvatiti doslovno, u smislu da je u to vreme svaki čovek na svetu čuo dobru vest. Pa ipak, njegova poruka je bila jasna: hrišćanski misionari su propovedali širom tada poznatog sveta.

Međutim, koliko daleko su mogli stići? Sveto pismo kaže da je zahvaljujući trgovačkim brodovima apostol Pavle stigao na zapad čak do Italije. Taj neustrašivi misionar takođe je želeo da propoveda u Španiji (Dela apostolska 27:1; 28:30, 31; Rimljanima 15:28).

Kako je bilo na suprotnoj strani sveta? Koliko daleko su hrišćanski misionari stigli na istok? To ne možemo tačno znati jer Biblija ne govori o tome. Međutim, možda ćete se iznenaditi kada saznate koliko je bila razvijena mreža trgovačkih puteva između Mediterana i Orijenta u prvom veku naše ere. U najmanju ruku, to dokazuje da su postojale velike mogućnosti za putovanje na istok.

Aleksandrova zaostavština

Osvajanja su Aleksandra Velikog odvela na istok, preko Vavilonije i Persije sve do Pandžaba u severnoj Indiji. Zahvaljujući tim pohodima Grci su upoznali priobalno područje koje se proteže od  ušća Eufrata u Persijskom zalivu do ušća reke Ind.

Začini i tamjan s druge strane Indijskog okeana ubrzo su stigli u grčki svet preko Crvenog mora. Monopol nad tom trgovinom najpre su imali indijski i arapski trgovci. Ali kada je egipatska dinastija Ptolemeja otkrila tajnu kretanja monsuna, i oni su se uključili u trgovinu koja se odvijala preko Indijskog okeana.

Na tom okeanu od maja do septembra vetrovi uvek duvaju sa jugozapada, što omogućava brodovima da plove od Crvenog mora duž južne obale Arabije ili direktno do južne Indije. Između novembra i marta, vetrovi duvaju u suprotnom smeru, što olakšava povratak. Arapski i indijski moreplovci koristili su to saznanje stotinama godina, ploveći od Indije do Crvenog mora i nazad s tovarima kasije, cimeta, narda i bibera.

Pomorski putevi do Aleksandrije i Rima

Kada su Rimljani osvojili zemlje kojima su vladali Aleksandrovi naslednici, Rim je postao glavno tržište vredne robe sa Istoka — slonovače iz Afrike, tamjana i smirne iz Arabije, začina i dragog kamenja iz Indije i čak svile iz Kine. Brodovi natovareni tom robom pristajali su u dve glavne luke na obali Crvenog mora u Egiptu — Bereniki i Miosu Hormosu. Iz obe luke vodili su kopneni putevi kojima su karavani mogli stići do Koptosa na Nilu.

Roba se iz Koptosa prevozila Nilom, žilom kucavicom Egipta, do Aleksandrije, gde se utovarivala na brodove koji su plovili za Italiju ili druga mesta. Još jedan put do Aleksandrije vodio je preko kanala, nedaleko od današnjeg Sueca, koji je povezivao Crveno more s Nilom. Naravno, Egipat i njegove luke bili su relativno blizu područja gde je Isus propovedao i do njih se moglo lako stići.

Prema grčkom geografu iz prvog veka Strabonu, u to vreme je svake godine 120 aleksandrijskih brodova isplovljavalo iz Miosa Hormosa radi trgovine sa Indijom. Jedan priručnik za moreplovce iz prvog veka sačuvan je do dan-danas. Verovatno ga je sastavio egipatski trgovac koji je govorio grčki kako bi pomogao drugim trgovcima. Šta možemo saznati iz te drevne knjige?

 Taj priručnik, na koji se često ukazuje po njegovom latinskom nazivu Periplus Maris Erythraei (Brodarenje po Eritrejskom moru), opisuje pomorske puteve koji se protežu hiljadama kilometara južno od Egipta, sve do Zanzibara. Kada je u pitanju istok, pisac navodi razdaljine, sidrišta, trgovačke centre, robu kojom se trgovalo i opisuje narav lokalnog stanovništva koje je naseljavalo južnu obalu Arabije, zapadnu obalu Indije sve do Šri Lanke i istočnu obalu Indije do reke Gang. Ovaj tačan i živopisan izveštaj navodi na zaključak da je pisac posetio mesta koja opisuje.

Zapadnjaci u Indiji

Trgovci sa zapada su u Indiji bili poznati kao Javanci. Prema knjizi Periplus, jedno od njihovih stalnih odredišta u prvom veku naše ere bio je Muziris, koji se nalazio nedaleko od najjužnije tačke u Indiji. * Tamilske pesme s početka naše ere često govore o tim trgovcima. „Prelepi javanski brodovi dolazili su sa zlatom i odlazili s biberom, a Muzirisom se širila gradska vreva“, kaže se u jednoj pesmi. Jedna druga govori o princu južne Indije koga su nagovarali da pije mirisno vino koje su doneli Javanci. Još neki proizvodi sa zapada koji su se dobro prodavali u Indiji bili su predmeti od stakla, metali, korali i tkanine.

Arheolozi su pronašli brojne dokaze da je roba sa zapada stizala u Indiju. Na primer, u Arikameduu na jugoistočnoj obali Indije, među iskopinama su pronađeni komadići rimskih krčaga za vino i posuda sa žigom grnčara iz Areca u centralnoj Italiji. „Mašta savremenog istraživača oživljava dok u nanosima na obali Bengalskog zaliva pronalazi krhotine sa imenima zanatlija čije su se grnčarske peći nalazile nadomak Areca“, kaže jedan pisac. Trgovinu između Mediterana i Indije takođe potvrđuje veliki broj zlatnih i srebrnih rimskih novčića koji su pronađeni u južnoj Indiji. Većina tih novčića datira iz prvog veka naše ere i nosi lik jednog od rimskih imperatora — Avgusta, Tiberija ili Nerona.

Mogućnost da su Rimljani osnovali trajne trgovačke kolonije u južnoj Indiji potvrđuje i jedna drevna mapa, čija kopija iz srednjeg veka još uvek postoji. Na toj mapi, poznatoj kao Tabula Peutingeriana — za koju se pretpostavlja  da prikazuje rimski svet iz prvog veka naše ere — ucrtan je hram u Muzirisu posvećen Avgustu. U jednoj knjizi se navodi: „Takvu građevinu mogli su podići samo podanici Rimskog carstva, i to verovatno oni koji su živeli u Muzirisu ili su tamo provodili dosta vremena“ (Rome’s Eastern Trade: International Commerce and Imperial Policy, 31 BC–AD 305).

Rimski zapisi pominju da su najmanje tri grupe izaslanika iz Indije došle u Rim za vreme vladavine Avgusta, od 27. pre n. e. do 14. n. e. U jednoj studiji na tu temu kaže se da su „ti izaslanici imali važan diplomatski zadatak“ — da se dogovore gde će se obavljati trgovina između zemalja, ko će plaćati porez, gde će stranci boraviti i slično.

Dakle, putovanje između Mediterana i Indije u prvom veku naše ere bilo je i često i uobičajeno. Hrišćanski misionari su se mogli lako ukrcati na brod na severu Crvenog mora i otploviti do Indije.

Dalje od Indije?

Teško je reći koliko su daleko i otkada mediteranski trgovci i drugi putovali na istok. Međutim, smatra se da su u prvom veku naše ere neki trgovci sa zapada stigli čak do Tajlanda, Kambodže, Sumatre i Jave.

Anali poslednje dinastije Han (Hou Han-Shou), koji obuhvataju period od 23. do 220. n. e., navode tačan datum jednog takvog putovanja. Godine 166. n. e., jedan izaslanik An-tuna, kralja Da-čina, stigao je u kinesku palatu noseći darove caru Huang-diju. Da-čin je kineski naziv za Rimsko carstvo, dok se An-tun odnosi na ime Antonini, porodično ime tadašnjeg rimskog imperatora Marka Aurelija. Istoričari pretpostavljaju da to nije bila zvanična poseta već pokušaj dovitljivih trgovaca sa zapada da uvezu svilu direktno iz Kine umesto preko posrednika.

Vratimo se glavnom pitanju: Koliko su daleko na istok drevni brodovi mogli odvesti hrišćanske misionare iz prvog veka? Do Indije ili čak i dalje? Možda. U svakom slučaju, hrišćanska poruka se prenosila dovoljno daleko da je apostol Pavle mogao reći da ’donosi plod i raste u celom svetu‘ — to jest i u udaljenim mestima tada poznatog sveta (Kološanima 1:6).

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 22. strani]

Pritužba jednog imperatora

Rimski car Tiberije žalio se 22. n. e. zbog beskrajne neumerenosti svojih sunarodnika. Zbog njihovog neutoljivog apetita za luksuznom robom i nezasite želje rimskih matrona za dragim kamenjem, bogatstvo Rimskog carstva se rasipalo i odlazilo „stranim i neprijateljskim narodima“. Rimski istoričar Plinije Stariji (23-79. n. e.) takođe je prigovarao zbog sličnih izdataka. „U najmanju ruku“, napisao je on, „u Indiju, Seriku i na Arabijsko poluostrvo svake godine iz našeg carstva odlazi sto miliona sestercija — toliko skupo plaćamo naš luksuz i naše žene.“ *

[Fusnota]

[Izvor]

Museo della Civiltà Romana, Roma; Todd Bolen/Bible Places.com

[Okvir/Slika na 23. strani]

Gde su trgovci nabavljali robu?

Isus je govorio o ’trgovcu koji putuje tražeći lepe bisere‘ (Matej 13:45). U Otkrivenju se takođe pominju trgovci koji su posedovali drago kamenje, svilu, mirisno drvo, slonovaču, cimet, tamjan i indijske začine (Otkrivenje 18:11-13). Ova roba se nabavljala duž trgovačkih puteva istočno od Palestine. Na primer, mirisno drvo poput sandalovine dolazilo je iz Indije. Biseri koji su bili vredni kao drago kamenje mogli su se pronaći u Persijskom zalivu, Crvenom moru i, prema autoru knjige Periplus Maris Erythraei, u blizini Muzirisa i Šri Lanke. Biseri iz Indijskog okeana verovatno su bili najkvalitetniji i najskuplji.

[Mapa na stranama 20, 21]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Neki trgovački putevi između Rima i Azije u prvom veku

Areco

Rim

SREDOZEMNO MORE

AFRIKA

Aleksandrija

EGIPAT

Koptos

Nil

Mios Hormos

Berenika

Zanzibar

Crveno more

Jerusalim

ARABIJA

Eufrat

VAVILONIJA

Persijski zaliv

PERSIJA

↓ Severoistočni monsun

↑ Jugozapadni monsun

Ind

PANDŽAB

Gang

Bengalski zaliv

INDIJA

Arikamedu

Muziris

ŠRI LANKA

INDIJSKI OKEAN (ERITREJSKO MORE)

KINA

HANSKO CARSTVO

TAJLAND

KAMBODŽA

VIJETNAM

Sumatra

Java

[Slika na 21. strani]

Rimski teretni brod

[Izvor]

Brod: Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.