Da li ste znali?

Da li je guba o kojoj se govori u Bibliji ista kao bolest koja je danas poznata pod tim imenom?

U današnjoj medicini se izrazima „guba“ ili „lepra“ ukazuje na vrstu bakterijske infekcije koja pogađa ljude. Izaziva je bakterija Mycobacterium leprae, koju je 1873. otkrio dr Gerhard Hansen. Istraživači su ustanovili da ta bakterija može da opstane u sekretu iz nosa izvan ljudskog tela čak devet dana. Takođe su ustanovili da blizak kontakt s obolelima od gube povećava rizik od zaraze, kao i da odeća obolelog takođe može biti izvor zaraze. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 2007. godine je registrovano više od 220 000 novih slučajeva gube.

Nema sumnje da su u biblijska vremena ljudi na Srednjem istoku obolevali od te bolesti. Mojsijev zakon je nalagao da oboleli budu smešteni u karantin (Levitska 13:4, 5). Međutim, hebrejska reč carat koja se prevodi kao „guba“ ne odnosi se samo na zaraznu bolest kod ljudi. Ona je takođe zahvatala odeću i kuće. Ta vrsta gube se mogla pojaviti na vunenoj ili lanenoj odeći, ili na bilo čemu što je napravljeno od kože. U nekim slučajevima se mogla ukloniti pranjem, ali ako se „žućkastozelena ili crvenkasta mrlja od gube“ ne bi povukla, trebalo je spaliti odeću ili predmet od kože (Levitska 13:47-52). U kućama se javljala u obliku „žućkastozelenih ili crvenkastih udubljenja“ na zidu. Zahvaćeno kamenje i malter je trebalo ukloniti i baciti izvan naselja. Ukoliko bi se guba ponovo pojavila, kuću je trebalo srušiti, a građu baciti (Levitska 14:33-45). Neki pretpostavljaju da se opis gube na odeći ili kućama odnosi na ono što je danas poznato kao buđ ili plesan. Međutim, to se ne može sa sigurnošću tvrditi.

Zašto je Pavlovo propovedanje u Efesu izazvalo pobunu srebrara?

Efeški srebrari su živeli u blagostanju zahvaljujući izradi ’malih srebrnih hramova Artemide‘, zaštitnice Efesa, boginje lova, plodnosti i rađanja (Dela apostolska 19:24). Tvrdilo se da je lik te boginje, koji se čuvao u njenom hramu u Efesu, „pao s neba“ (Dela apostolska 19:35). Taj hram je smatran jednim od sedam čuda drevnog sveta. Svake godine su u Efesu tokom marta i aprila u Artemidinu čast održavani praznici na koje su dolazila mnoštva hodočasnika. Zbog tog velikog priliva ljudi bili su veoma traženi predmeti koji su služili kao suveniri, amajlije, prinosi boginji ili su pak korišćeni u porodičnim svetilištima nakon što bi se hodočasnici vratili kući. Drevni zapisi iz Efesa svedoče o proizvodnji zlatnih i srebrnih Artemidinih kipova, a u nekima od njih se konkretno spominje udruženje srebrara.

Pavle je govorio da likovi „načinjeni rukama nisu bogovi“ (Dela apostolska 19:26). Srebrari su smatrali da je time ugrožen njihov unosan posao i izazvali su pobunu da bi sprečili Pavla da nastavi s propovedanjem. Jedan od srebrara, Dimitrije, izrazio je njihova strahovanja sledećim rečima: „Preti opasnost da će ovo naše zanimanje doći na zao glas. I ne samo to, nego će se obezvrediti hram velike boginje Artemide i nestaće veličanstvo te boginje koju obožava cela Azija i ceo svet“ (Dela apostolska 19:27).