МНОГИ људи сматрају да је Тројство „темељна доктрина хришћанске вере“. Према том учењу, Отац, Син и свети дух су три особе у једном Богу. Кардинал Џон О’Конор је о Тројству рекао: „Ми знамо да је то велика тајна у коју не можемо проникнути.“ Зашто је тако тешко разумети учење о Тројству?

Један разлог се наводи у делу The Illustrated Bible Dictionary, где се у вези с Тројством признаје: „Строго узевши, то није библијска наука јер ниједан библијски стих не садржи директно указивање на Тројство.“ Будући да то „није библијска наука“, поборници Тројства пошто-пото траже, па чак и изврћу, библијске стихове којима би подупрли своје веровање.

Један од библијских стихова који се често погрешно тумачи јесте Јован 1:1. У Савременом српском преводу тај стих гласи: „У почетку је била Реч, и Реч је била код Бога [грчки, тон теон], и Реч је била Бог [теос].“ У овом стиху се налазе два облика грчке именице теос (бог). У првом случају се испред ње налази тон, облик грчког одређеног члана, па се стога реч теон односи на Свемоћног Бога. Међутим, у другом случају испред речи теос нема одређеног члана. Да ли је он грешком изостављен?

Јеванђеље по Јовану је било написано на народном грчком језику, коине, који има конкретна правила о употреби одређеног члана. Када и субјекат и именски предикат имају одређени члан, то значи да су „оба јасно дефинисана, сматрају се идентичним, једнаким и могу се међусобно  заменити“, каже библиста Арчибалд Робертсон. Он као пример наводи Матеја 13:38, који гласи: „Њива [грчки, о агрос] је свет [грчки, о космос].“ Будући да се испред обе именице налази одређени члан, граматичка правила нам допуштају да кажемо и да је свет њива.

Међутим, шта ако субјекат има одређени члан али га именски предикат нема, као у Јовану 1:1? Наводећи тај стих као пример, изучавалац Џејмс Ален Хјует истиче: „У оваквој конструкцији, субјекат и предикат нису исти, једнаки, идентични нити ишта слично.“

Да би то објаснио, Хјует користи 1. Јованову 1:5, где стоји: „Бог је светлост.“ Реч „Бог“ је превод грчког о теос, што је именица испред које стоји одређени члан. Али испред речи фос („светлост“), не налази се никакав члан. Хјует указује: „За Бога се увек може рећи да га одликује светлост, док се за светлост не може рећи да је Бог.“ Слични примери се налазе у Јовану 4:24: „Бог је дух“, и у 1. Јовановој 4:16: „Бог је љубав.“ У оба ова стиха, испред субјекта се налази одређени члан, али тог члана нема испред именица „дух“ и „љубав“ које су у служби предиката. Према томе, у овим случајевима субјекат и предикат не могу заменити места. Ови стихови не могу значити: „Дух је Бог“ или „Љубав је Бог.“

Многи стручњаци за старогрчки и бројни преводиоци Библије признају да се у Јовану 1:1 не указује на идентитет већ на својство „Речи“. Преводилац Библије Вилијам Баркли каже: „Пошто [апостол Јован] није ставио одређени члан испред речи теос, она добија описну улогу... Јован овде није изједначио Реч с Богом. Једноставно речено, он није рекао да је Исус Бог.“ Професор Џејсон Бедун каже нешто слично: „У грчком језику, ако у реченици изоставите одређени члан испред речи теос, као што је случај у Јовану 1:1в, тада ће читаоци разумети да сте рекли ’налик Богу‘... Пошто испред речи теос нема одређеног члана, она указује на нешто потпуно другачије од о теоса.“ Тиме се прави разлика која се у преводу овог стиха на српски постиже коришћењем малог слова („Реч је била бог“). Бедун додаје: „У Јовану 1:1, Реч није један и једини Бог, већ бог, то јест налик Богу.“ Или, као што је рекао Џозеф Хенри Тејер, теолог који је учествовао у изради превода American Standard: „Логос [то јест Реч] је била божанске природе а не сам Бог.“

Да ли идентитет Бога мора бити „велика тајна“? Исус није сматрао да је тако. У молитви свом Оцу, он је направио јасну разлику између себе и Оца када је рекао: „Да би добили вечни живот, треба да добро упознају тебе, јединог истинитог Бога, и онога кога си послао, Исуса Христа“ (Јован 17:3). Ако верујемо у Исуса и разумемо јасна библијска учења, поштоваћемо га као Божјег Сина, што он и јесте. Такође ћемо обожавати Јехову као „јединог истинитог Бога“.