MNOGI ljudi smatraju da je Trojstvo „temeljna doktrina hrišćanske vere“. Prema tom učenju, Otac, Sin i sveti duh su tri osobe u jednom Bogu. Kardinal Džon O’Konor je o Trojstvu rekao: „Mi znamo da je to velika tajna u koju ne možemo proniknuti.“ Zašto je tako teško razumeti učenje o Trojstvu?

Jedan razlog se navodi u delu The Illustrated Bible Dictionary, gde se u vezi s Trojstvom priznaje: „Strogo uzevši, to nije biblijska nauka jer nijedan biblijski stih ne sadrži direktno ukazivanje na Trojstvo.“ Budući da to „nije biblijska nauka“, pobornici Trojstva pošto-poto traže, pa čak i izvrću, biblijske stihove kojima bi poduprli svoje verovanje.

Jedan od biblijskih stihova koji se često pogrešno tumači jeste Jovan 1:1. U Savremenom srpskom prevodu taj stih glasi: „U početku je bila Reč, i Reč je bila kod Boga [grčki, ton teon], i Reč je bila Bog [teos].“ U ovom stihu se nalaze dva oblika grčke imenice teos (bog). U prvom slučaju se ispred nje nalazi ton, oblik grčkog određenog člana, pa se stoga reč teon odnosi na Svemoćnog Boga. Međutim, u drugom slučaju ispred reči teos nema određenog člana. Da li je on greškom izostavljen?

Jevanđelje po Jovanu je bilo napisano na narodnom grčkom jeziku, koine, koji ima konkretna pravila o upotrebi određenog člana. Kada i subjekat i imenski predikat imaju određeni član, to znači da su „oba jasno definisana, smatraju se identičnim, jednakim i mogu se međusobno  zameniti“, kaže biblista Arčibald Robertson. On kao primer navodi Mateja 13:38, koji glasi: „Njiva [grčki, o agros] je svet [grčki, o kosmos].“ Budući da se ispred obe imenice nalazi određeni član, gramatička pravila nam dopuštaju da kažemo i da je svet njiva.

Međutim, šta ako subjekat ima određeni član ali ga imenski predikat nema, kao u Jovanu 1:1? Navodeći taj stih kao primer, izučavalac Džejms Alen Hjuet ističe: „U ovakvoj konstrukciji, subjekat i predikat nisu isti, jednaki, identični niti išta slično.“

Da bi to objasnio, Hjuet koristi 1. Jovanovu 1:5, gde stoji: „Bog je svetlost.“ Reč „Bog“ je prevod grčkog o teos, što je imenica ispred koje stoji određeni član. Ali ispred reči fos („svetlost“), ne nalazi se nikakav član. Hjuet ukazuje: „Za Boga se uvek može reći da ga odlikuje svetlost, dok se za svetlost ne može reći da je Bog.“ Slični primeri se nalaze u Jovanu 4:24: „Bog je duh“, i u 1. Jovanovoj 4:16: „Bog je ljubav.“ U oba ova stiha, ispred subjekta se nalazi određeni član, ali tog člana nema ispred imenica „duh“ i „ljubav“ koje su u službi predikata. Prema tome, u ovim slučajevima subjekat i predikat ne mogu zameniti mesta. Ovi stihovi ne mogu značiti: „Duh je Bog“ ili „Ljubav je Bog.“

Mnogi stručnjaci za starogrčki i brojni prevodioci Biblije priznaju da se u Jovanu 1:1 ne ukazuje na identitet već na svojstvo „Reči“. Prevodilac Biblije Vilijam Barkli kaže: „Pošto [apostol Jovan] nije stavio određeni član ispred reči teos, ona dobija opisnu ulogu... Jovan ovde nije izjednačio Reč s Bogom. Jednostavno rečeno, on nije rekao da je Isus Bog.“ Profesor Džejson Bedun kaže nešto slično: „U grčkom jeziku, ako u rečenici izostavite određeni član ispred reči teos, kao što je slučaj u Jovanu 1:1v, tada će čitaoci razumeti da ste rekli ’nalik Bogu‘... Pošto ispred reči teos nema određenog člana, ona ukazuje na nešto potpuno drugačije od o teosa.“ Time se pravi razlika koja se u prevodu ovog stiha na srpski postiže korišćenjem malog slova („Reč je bila bog“). Bedun dodaje: „U Jovanu 1:1, Reč nije jedan i jedini Bog, već bog, to jest nalik Bogu.“ Ili, kao što je rekao Džozef Henri Tejer, teolog koji je učestvovao u izradi prevoda American Standard: „Logos [to jest Reč] je bila božanske prirode a ne sam Bog.“

Da li identitet Boga mora biti „velika tajna“? Isus nije smatrao da je tako. U molitvi svom Ocu, on je napravio jasnu razliku između sebe i Oca kada je rekao: „Da bi dobili večni život, treba da dobro upoznaju tebe, jedinog istinitog Boga, i onoga koga si poslao, Isusa Hrista“ (Jovan 17:3). Ako verujemo u Isusa i razumemo jasna biblijska učenja, poštovaćemo ga kao Božjeg Sina, što on i jeste. Takođe ćemo obožavati Jehovu kao „jedinog istinitog Boga“.